Francuski predsednik Emanuel Makron je proteklih meseci konstatovao da problemi EU sa pojedinim istočnoevropskim zemljama ne mogu da se svedu na spor sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, već da je problem mnogo dublji, te je to nazvao fundamentalnim istočno-zapadnim evropskim raskolom.
Po svemu sudeći, bio je u pravu, a prilikom nedavne posete novog nemačkog kancelara Olafa Šolca u Varšavi, njega su dočekali plakati na kojima su on i njegova prethodnica Angela Merkel stavljeni u isti niz sa Adolfom Hitlerom i nacističkim ministrom propagande Jozefom Gebelsom.
U isto vreme, u Nemačkoj se prigovaralo "bezakonje" jer Poljskoj navodno ne želi da plati ratnu odštetu, a kako prenose mediji, po svemu sudeći, to su sve bile otvorene provokacije, a pojedini analitičari su bili krajnje zabrinuti kada je letosJanez Janša kao premijer Slovenije preuzeo predsedavanje Savetom EU. Janša vređa novinare na Tviteru, voli provokacije i zove Orbana "prijateljem".
On je, takođe, napravio skandal jer je zaokruživao na fotografijama sudije u Sloveniji, a koje smatra problematičnim i "komunistima". Bio je na Orbanovoj strani i u njegovom sporu sa Briselom, kada je u pitanju zakona o diskriminaciji homoseksualaca. Opozicija ulaže nade u izbore na proleće, kada bi možda moglo da dođe do promene u vladi.
Ekspert fondacije Karnegi za Evropu Štefan Lene ističe da se kriza EU uglavnom svodi na Poljsku i Mađarsku, kao i da se, za sada, ne može govoriti o pogoršavanju odnosa između istoka i zapada Evropske unije.
ORBAN ZAGOVARA VREDNOSTI SUPROTNE EU
pedsednik Sedinjenih Država Džozef Bajden, održao je u decembru samit demokratije, na koji nidu bili pozvani predstavnici Mađarske. Kako navode mediji, ovim potezom je Budimpešta svrstana u "otpadničke režime".
S druge strane, Orban otvoreno zagovara iliberalnu demokratiju, u koju spada stalna kulturološka borba protiv vrednosti koje preovlađuju u EU. "Mi smo liberalnu demokratiju koja doživljava brodolom zamenili hrišćanskom demokratijom 21. veka, a ona kao ciljeve ima tradiciju i bezbednost", objasnio je Orban.
POLJSKA IZLAZI IZ EU?
Poljaci su, za razliku od Mađara, dobili pozivnicu američkog predsednika. Međutim, vladajuća poljska stranka "Pravo i pravda" od osvajanja vlasti 2015. kopira mađarski model. Suzbijaju se medijske slobode, podriva se nezavisno pravosuđe, vodi borba protiv prava homoseksualaca i prava na abortus, uz naglašeni nacionalizam.
Veliki sukob sa Briselom je izbio u oktobru kada je poljski Ustavni sud odlučio da su poljski zakoni iznad zakona Evropske unije. Time je Varšava posredno postavila pitanje ostanka Poljske u Evropskoj uniji. Jaroslav Kačinjski je to odmah demantovao, a proevropske demonstracije u Poljskoj su pokazale da javnost još uvek nije „dovedena na liniju“ onako kako bi to htela vladajuća partija.
Evropski sud je u međuvremenu doneo presude protiv načina izbora poljskih ustavnih sudija i promene u zakonima o sudstvu. Ova najviša sudska instanca u EU sa sedištem u Luksemburgu kaznila je Poljsku sa milion evra dnevno, jer poljska vlada ne želi da povuče uvedena pravila.
U narednom periodu bi Poljska, ipak, mogla da uvede protivmere blokiranja drugih prihvaćenih evropskih zakona i propisa, kao što su naprimer klimatske promene, a u tom slučaju bi Evropska unija imala ogroman problem.
Kako procenjuje Štefan Lene, trenutno se nalazimo u interesantnoj fazi između eskalacije i izvesnih kompromisa, koji bi celu stvar mogli dovesti do smirivanja, ali da će ucenjivački potencijal sa obe strane igrati veoma značajnu ulogu.
(MONDO/DW)