BEOGRAĐANIN OTIŠAO U VIJETNAM ZBOG AVANTURE, A OSTAO 4 GODINE: Učio decu engleski i zarađivao 2.500$ mesečno

Beograđanin je pre četiri godine odlučio da ode u Vijetnam i nađe posao predavača engleskog jezika. Ovo je njegova priča.

Privatna arhiva

Azijske zemlje nisu više popularne samo za turistička putovanja i veliki broj Srba odlazi u Kinu, Tajland i Vijetnam kako bi se zaposlilo i zaradilo novac. 

Jedan od njih je i Omar Meri (33) iz Beograda, koji je otišao je u Vijetnam pre više od četiri godine, na poziv prijatelja koji je neko vreme živeo u ovoj zemlji.

Kakvi su njegovi utisci o ovoj zemlji, koje poslove rade Srbi, kakva je zarada smeštaj i celokupno iskustvo, ovaj Beograđanin otkrio je za MONDO. 

NAŠAO POSAO POSLE SEDAM DANA

Prema njegovim rečima, Omar je u Vijetnam otišao avanturistički, kako bi upoznao Jugoistočnu Aziju i istovremeno zaradio novac. 

"Objasnili su mi da učitelji engleskog jezika mogu lako da nađu posao. Tako je i bilo, jer posao sam pronašao samo sedam dana nakon dolaska u Vijetnam. Zaposlio sam se u privatnom centru za strane jezike i predavao deci engleski. To je bilo plaćeno od 18 do 25 dolara po satu. Istovremeno, radio sam kao predavač u privatnom obdaništu i predškolskoj grup. Često sam nove poslove predavača engleskog pronalazio i preko agenta, što je tamo uobičajena praksa", objašnjava Omar Meri. 

ŽIVEO U ZAPADNJAČKOM NASELJU

Kako objašnjava, zarada zavisi od toga koliko sati dnevno se radi, ali u proseku  je imao između 2.000 i 2.500 dolara mesečno. 

"Živeo sam u kraju Tai Ho, što u prevodu znači Zapadno jezero. To je ‘fensi’ naselje u kome uglavnom žive stranci, ima puno barova i kafića. Cene su otprilike kao u Evropi, ali postoje i delovi grada gde žive lokalci i oni su mnogo jeftinji za život. Živeo sam sa drugarom u prostranom stanu koji smo plaćali ukupno 500 dolara i kriiju smo plaćali po pola", objašnjava on.

VIJETNAM JE BEZBEDAN, NEMA PLJAČKI I UBISTAVA

Prema njegovim rečima, iz Vijetnama nosi samo lepa iskustva, stanovnici ove zemlje su veoma opušteni, nasmejani i gotovo da ne znaju šta znači nervoza.

"U njihovoj kulturi je da budu suzdržani, neagresivni, nenametljivi I da poštuju starije. Sasvim je uobičajeno da stariji čovek bez reči prođe pored 10 ljudi i stane na početak reda da prvi nešto plati, a da niko ne kaže ni reč. Pljačke, ubistva i krađe se vrlo retko dešavaju. Ni u jednom trenutku se nisam osetio ugroženim ili nebezbednim iz bulo kog razloga", navodi naš sagovornik. 

NA JEDNOM MOTORU ČITAVE PORODICE

Sasvim je uobičajeno da se zarađuje za život loveći ribu i prodajući robu na ulici, ali se ipak već sada na svakom koraku oseti ubrzani ekonomski rast, kaže Meri. 

"To je neka čudna mešavina istočne I zapadne kulture koja se tamo susreće. Ugledaju se na Japance i Koreance na sličan način na koji se mi ugledamo na Nemce. Imaju skupe radnje i automobile, ali se ipak I dalje najčešće voze motorom. Saobraćaj je sličan onom u Indiji, sve je konfuzno, gužve su velike, nema nikakvih pravila. Na jednom motoru voze se čitave porodice i iznajmljivanje ovog popularnog vozila košta 35 dolara mesečno. Jedino što svi zameraju Vijetnamcima jesu prljavi gradovi i đubre na svakom ćošku", kaže Omar Meri. 

KORONA SVE PROMENILA

Takođe, u Vijetnamu živi veliki broj Srba, ali ih je nakon početka korone sve manje. Zbog problema koje je donela pandemija, Omar je pre nekoliko dana takođe odlučio da napusti Vijetnam i da se vrati u Beograd.

“Od aprila prošle godine Vijetnam je uveo potpuno zaključavanje zbog korone. Zatvorili su privatne škole engleskog, nešto su prebacili na online, ali većina ljudi koji nisu imali ugovor za stalno ostalo je bez posla. Osam meseci sam čekao da se situacija promeni, onda sam odustao i vratio se u Beograd pre nekoliko dana. Nadam se da ću prvom sledećom prilikom ponovo da se vratim. Dopada mi se život u Vijetnamu, ne radi se mnogo, lepo se zarađuje, život je lep i opušten i siguran sam da ću se prvom prilikom vratiti", zaključuje Meri.