Osim lažnog snega i COVID-19, Zimske igre u Pekingu su kontroverzne iz mnogo razloga. Oni su moćan politički simbol ambicija i autoriteta kineske države. Održane samo godinu dana nakon trijumfalnog obeležavanja stogodišnjice osnivanja Komunističke partije, generalni sekretar Si Đinping koristi Olimpijske igre da pokaže svetu da je Kina moćna i da je na putu da ispuni svoj kineski san o nacionalnom podmlađivanju.
Kako će Komunistička partija Kine (KPK) koristiti igre u zemlji da progura ovaj narativ i kako će ga posmatrati ostatak sveta? Šta se stranka nada da će dobiti ako se igre percipiraju kao uspeh?
Neki posmatrači vide uspon Kine kao stvaranje strateškog sukoba moći i pretnju liberalnom svetskom poretku. Drugi vide uspon Kine kao benigniji, čak i prikladan za zemlju koja ima 4.000 godina istorije i koja je ostvarila zapanjujući ekonomski napredak u poslednjih 50 godina. Ova suprotna tumačenja izazvala su mnoge međunarodne debate pre Olimpijskih igara. Nekoliko zapadnih zemalja proglasilo je diplomatski bojkot zbog zabrinutosti zbog šokantnog kršenja ljudskih prava ujgurske manjine i duboke represije u civilnom društvu, posebno u Hong Kongu. Reputacija Kine se pogoršala nakon što je bezbednost teniske zvezde Peng Šuej, navodne žrtve seksualnog napada, postala pitanje međunarodne zabrinutosti.
Na domaćem planu, međutim, Olimpijske igre su prikazane kao nešto što koristi kineskom narodu – način da kineski sportisti postignu slavu i da pokažu sposobnost Komunističke partije da izvede sportski događaj svetske klase. Osnovni narativ veliča režim i legitimiše institucije i prakse KPK. Kineski mediji su uzvratili na međunarodne kritike, rekavši da su SAD glupe i zle zbog kritikovanja kineske visoko restriktivne politike u vezi sa COVID-19 i da Amerikanci zapravo uopšte i nisu pozvani na Olimpijske igre. Domaći cilj ovih agresivnih narativa je da se reafirmiše primat Komunističke partije kao najboljeg zaštitnika Kine i njenog naroda od provokativnih elemenata u međunarodnoj zajednici.
U isto vreme, igre predstavljaju priliku za Sija da resetuje globalnu retoriku o Kini pozdravljajući svet na "pametnoj, ekološki prihvatljivoj" Olimpijadi u Pekingu. Kineska takozvana "diplomatija vukova-ratnika" više je naštetila nego pomogla njenim interesima u inostranstvu. Kao rezultat toga, Si je zamolio članove stranke, kineske diplomate i kineske medije da "isprave ton" tako što će biti skromniji, da promovišu "verodostojniju, dopadljiviju i ugledniju sliku Kine“, zahtev kojim oni su nerado ispoštovali. Siju je potrebna i saglasnost i prihvatanje stranke. Partija je u osnovi svega što on želi da uradi – pre svega, da svoj "kineski san“ isporuči narodu. Iako se kineski san često poredi sa "američkim snom“, on nije američki san sa kineskim karakteristikama.
Američki san naglašava individualne slobode, društvenu mobilnost i materijalni uspeh koji se postiže sopstvenim naporima. U kineskom snu, nacionalno blagostanje zamenjuje individualne želje i dostignuća. Kao takva, KPK vrti narativ da samo partija može da ostvari kineski san za kineski narod. Dakle, kada se neko ili nešto percipira kao pretnja centralnom položaju stranke, režim prelazi u režim samoodržanja. Na primer, kada su neki na zapadu ukazali na mogućnost da je COVID možda napravljen u kineskoj laboratoriji, kinesko ministarstvo spoljnih poslova uzvratilo je žestokim udarom podržavši teoriju zavere da je američka vojska unela virus u Vuhan.
U Sijevom govoru na 100. godišnjici osnivanja KPK prošle godine, članovima partije se još jednom predočeno vođstvo KPK, sa drugom Si Đinpingom na čelu, ističući da je u njegovoj srži temelj i žila kucavica Partije i zemlje, i suština od koje zavise interesi i blagostanje svih Kineza, piše The Conversation.
Prezentacija Zimskih olimpijskih igara u Pekingu kineskom narodu je ključna za ovaj sveobuhvatni narativ koji Si i stranka kreiraju. Njima je potrebno da se kineski narod pridržava kineskog sna kao svog sna. Ova potreba je očigledna u jeziku koji Si koristi u javnim izjavama. Si koristi mnogo "slika" da podstakne kineski narod da zajedno sa strankom krene istim teškim putem ka ovoj zajedničkoj viziji budućnosti. Dok Kina nastavlja da gradi svoju ekonomiju i ulepšava svoj status velike sile događajima visokog profila kao što su ove Zimske olimpijske igre, ona takođe pokušava da pokaže svetu da je njen model upravljanja vrhunski.
Ove igre su ogromna reklama za Komunističku partiju, ilustrujući vrstu oštre efikasnosti koju visokotehnološke, autoritarne vlade mogu da donesu događajima ove veličine. To takođe može pokazati koliko je vlada bila uspešna u obuzdavanju COVID-a, iako je to uključivalo blokadu ljudi u njihovim domovima i diskriminatorski tretman Afrikanaca koji žive u Kini.
(MONDO)