Tržišta su zastrašena, cene energenata rastu, letovi se preusmeravaju i odvraćaju od ukrajinskog vazdušnog prostora.
Iako nad Evropom stoji lebdi strah, još postoje razlozi koji održavaju nadu da će rat u Ukrajini biti izbegnut. Sve se svodi na ono što ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da postigne. Ako bi šef Kremlja sada okončao krizu, ostvario bi najveću stratešku pobedu Rusije od kraja Hladnog rata, piše britanski Telegraf.
Zapadni čelnici čekaju u redu da krenu u Kremlj kako bi čuli Putinove zahteve. Tržišta su zastrašena, cene energenata rastu, letovi se preusmeravaju i odvraćaju od ukrajinskog vazdušnog prostora. Vladimir Putin je privukao pažnju celog sveta - Rusija se vratila u središte pažnje i niko ne može sebi da priušti sebi da ignoriše Kremlj. Postoji mišljenje da je upravo to ono što je Putin i želeo - ne Ukrajinu, već ponovni status Rusije kao supersile. Setite se koliko se puno pričalo o Mihenskoj konferenciji, ali Putin je možda pre na umu imao konferenciju u Potsdamu na kraju Drugog svetskog rata, kada su britanski premijer Vinston Čerčil, vođa SSSR Josif Staljin i američki predsednik Hari Truman međusobno podelili Evropu.
Ako je Putinov plan bio povratak Rusije u sam vrh svetske hijerarhije moći, na dobrom je putu da to ostvari, navodi britanski Telegraf.
Trebalo bi podsetiti da Putin nikada nije rekao da namerava da izvrši invaziju - upravo suprotno, insistirao je da to neće učiniti. Govorio je da ruske snage održavaju vojne vežbe. Sada, sve što Putin treba da učini jeste da povuče trupe i proglasi pobedu. A pobede Kremlja se samo nižu. Ukrajinska kriza je ogolila duboke podele na Zapadu. Nemačka, koja je dugo bila okosnica Evropske unije na čelu s bivšom kancelarkom Angelom Merkel, odjednom je nepouzdan saveznik pod vođstvom novog SPD-ovog kancelara Olafa Šolca.
Severni tok i rastuće cene energenata bolno su razotkrili u kolikoj je meri Evropa zavisna od ruskog gasa. Iako je u ponedeljak ujutro odustao od komentara, čini se da je ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji ukazao na to da bi Putinu mogla na dohvat ruke biti veća nagrada. Naime, utisak je da je Vadim Pristajko rekao kako bi njegova zemlja mogla biti spremna da odustane od svoje ambicije članstva u NATO-u kako bi sprečila rat. Ako bi se to dogodilo, to bi zadovoljilo glavni Putinov zahtev kao i ambiciju da ponovno potvrdi dominaciju nad zemljama koje se graniče s Rusijom.
Ali, čak i ako Kijev nije spreman da se odrekne svojih nada u članstvo u NATO-u, američki predsednik Džo Bajden ih je već fatalno potkopao. Isključivši mogućnost da bi SAD ulazile u rat kako bi odbranile Ukrajinu, Bajden je jasno dao do znanja da Kijev neće uskoro dobiti pozivnicu da se pridruži vojnom savezu. Setite se - da je Ukrajina članica NATO-a, SAD i ostatak saveza bili bi obavezni da je brane u slučaju napada.
Uprkos retorici, Putin je svojim otvaranjem i vođenjem igre razotkrio istinu - Zapad nije spreman da ide u rat za Ukrajinu. Tako je ova kriza već sada velika pobeda za Putina. Za racionalnog čoveka, kako navodi britanski Telegraf, uvek postoji obilje izlaza iz neke situacije. Ali sve ovo ne znači da situacija nije prepuna opasnosti - još nije jasno šta Putin zapravo želi, a čak i ako blefira, ne zna se šta bi mogao učiniti ako njegov blef bude izazvan. A sa 130.000 teško naoružanih Rusa na granici s Ukrajinom, samo jedan pogrešan potez mogao bi pokrenuti rat koji niko zapravo ne želi.
Prema poslednjim informacijama Moskva povlači deo trupa na granici sa Ukrajinom. Naime, Rusija je saopštila da se neke trupe povlače i vraćaju u njihove matične baze. Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da se jedinice Južne i Zapadne vojne komande koje pokrivaju okupirani Krim i pogranični region Ukrajine ukrcavaju na železnički i drumski transport i udaljavaju se nakon što su "završile svoje zadatke" nakon vežbi.
(MONDO)