Karijera Vladimira Putina u KGB-u možda je okončana pre nekoliko decenija, ali to nije sprečilo ruskog predsednika da se svojevremeno pohvali svojim špijunskim radom tokom jedne konferencije za novinare sa tadašnjim američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Odbacujući ideju da je Trampova predsednička kampanja bila u dosluhu sa Rusijom 2016. godine i osporavajući kredibilitet Stilovog dosijea, Putin je rekao - I ja sam bio obaveštajac i znam kako se sastavljaju dosijei.
U svetlu toga donosimo vam pregled najznačajnijih momenatapogleda tokom Putinove karijere u KGB-u.
Putin je kao tinejdžer bio opčinjen romanom i filmskim serijalom "Štit i mač“, piše Stiven Li Majers u knjizi “Novi car: Uspon i vladavina Vladimira Putina“. Priča se fokusira na hrabrog sovjetskog tajnog agenta koji pomaže u suzbijanju nacista. Putin je kasnije rekao da ga je iznenadilo kako “jedan špijun može da odluči o sudbini hiljada ljudi”.
Putin je išao u školu na Sankt Peterburškom državnom univerzitetu, gde je studirao pravo. Njegov dodiplomski rad fokusirao se na međunarodno pravo i trgovinu. Nakon što je prvobitno razmišljao o odlasku u advokaturu, Putin je regrutovan u KGB nakon što je diplomirao 1975. Pošto su dobili dobre vesti, Putin i prijatelj su se uputili u obližnji gruzijski restoran. Slavili su uz satsivi - piletinu na žaru pripremljenu sa sosom od oraha - i slatki liker.
Usavršavao se na Institutu Crvene zastave u Moskvi. Bivši Putinov šef kabineta i kolega pripravnik KGB-a Sergej Ivanov rekao je da su neke lekcije starijih špijuna bile nešto više od “idiotizma”. Putin je pripadao “kohorti autsajdera” predsednika KGB-a Jurija Andropova koji je 1970-ih bio upumpan u obaveštajnu agenciju. Andropovov cilj je bio da unapredi instituciju regrutovanjem mlađih oficira KGB-a. Putinova špijunska karijera bila je daleko od glamurozne navodi Li Majers. Njegove prve godine sastojale su se od rada u sumornoj kancelariji prepunoj već ostarelih zaposlenih, „guranja papira na poslu i daljeg života kod kuće sa roditeljima bez sopstvene sobe“. Pohađao je obuku u Školi br. 401 u Sankt Peterburgu, gde su budući oficiri učili obaveštajne taktike i tehnike ispitivanja ali i gde su i bili podvrgnuti fizičkim treninzima . Godine 1976. postao je potporučnik, piše Business Insider.
Putinov fokus je najverovatnije uključivao kontraobaveštajne službe i praćenje stranaca. Prema Majersu, Putin je možda radio i sa Petom glavnom upravom KGB-a, koja je bila posvećena slamanju političkih disidenata. On 1985. dobija novi identitet, postaje prevodilac, i prelazi u Drezden, u Nemačkoj. U biografiji „Gospodin Putin“, Fiona Hil i Klif Gedi spekulišu da je njegova misija možda bila da regrutuje najviše zvaničnike Komunističke partije Istočne Nemačke i Štazija, krade tehnološke tajne, kompromituje posete Zapadnjacima ili tajno putuje u Zapadnu Nemačku.
Hil i Gedi zaključuju da je „najverovatniji odgovor na to šta je od ovoga bila stvarna Putinova misija u Drezdenu: 'sve gore navedeno'.“ Putin je rekao da je vreme provedeno u KGB-u — i razgovor sa starijim agentima — navelo da ga dovede u pitanje pravac u kome ide SSSR.
“U obaveštajnoj službi u to vreme, dozvolili smo sebi da razmišljamo drugačije i da kažemo stvari koje je malo ko mogao sebi da dozvoli“, rekao je on.
U jednom trenutku, gomila je okupirala lokaciju KGB-a u Drezdenu nakon pada Berlinskog zida 1989. Putin je tvrdio da je mahao pištoljem da bi uplašio pljačkaše iz kancelarije. Budući ruski predsednik se vratio kući tek 1990-ih. Veruje se da je Putinov mandat u KGB-u, koji se desio u vreme kada se moć SSSR-a raspala na međunarodnoj sceni, pomogao u oblikovanju njegovog pogleda na svet.
“Bilo je jasno da je Unija bolesna. I imala je terminalnu, neizlečivu bolest pod nazivom paraliza. Paraliza moći”, rekao je Putin.
Putin je konačno napustio KGB 1991. godine, tokom tvrdolinijaškog puča protiv sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova. Postao je zvaničnik u kasnijoj administraciji Borisa Jeljcina i imenovan je da vodi FSB — postsovjetskog naslednika KGB — 1998. Putin je zatim preuzeo mesto Jeljcina nakon njegove ostavke 1999. Jedan od njegovih prvih postupaka kao predsednika bio je da oprosti svom prethodniku za korupciju.
Prvi put je izabran za predsednika 2000. godine.
(MONDO)