Sukob oko Ukrajine ne jenjava. Vladimir Putin je priznao nezavisnost Donbasa i poslao vojsku za "obezbeđivnja" mira u ovaj istočni deo Ukrajine, a kao odgovor na to SAD i evropske zemlje su Rusiji odmah uvele sankcije. Ako se tenzije prodube i Putin odluči da pravi nove poteze ka Ukrajini, sankcije će postati još oštrije a od mnogih zemalja će se tražiti da se pridruže kažnjavanju "ruske agresije". Međutim, da bi u budućnosti potencijalne oštrije sankcije bile delotvorne, odluka Kine predstavlja veliki faktor.
Međutim, dok su mnoge zemlje bile brze u tome da osude odluku ruskog predsednika, Kina i dalje pokušava da balansira u nastojanjima da održi prijateljstvo sa Rusijom, ali i dobre odnose sa Zapadom. S tim u vezi, iz Kine nisu direktno podržali poslednji potez Moskve prema Ukrajini, ali su ipak u utorak prepoznali, kako su rekli, "opravdane strahove Rusije po pitanju bezbednosti".
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je sa američkim sekretarom Entonijem Blinkenom, prilikom čega je pozvao sve umešane strane da "pokažu suzdržanost" i da krizu reše diplomatskim pregovorima. Tada je i pomenuo da Rusija ima legitimne bojazni kada je nacionalna sigurnost u pitanju, što je na neki način bila podrška ruskom stavu da im Ukrajina predstavlja pretnju. Takođe je istaao da je u kontaktu sa svim "relevantnim stranama".
U ponedeljak uveče na hitnom sastanku Ujedinjenih nacija, Žang Jun, kineski predstavnik u UN, istakao je da sve zemlje treba da "traže razumna rešenja", kao i da sve brige zemalja treba posmatrati kroz "jednakost i međusobno poštovanje".
Komentari ovih najviših kineskih zvaničnika ističu problematičnu poziciju Pekinga dok kriza u Ukrajini bukti usred sve toplijih odnosa između Moskve i njih. Iz Pekinga su dugo isticali da nemešanje i poštovanje teritorijalnog integriteta čine srž njihove spoljne politike - principe međunarodnog prava koje Kina često citira kada se suprotstavlja kritikama njenih mera za ostvarivanje veće kontrole u Hong Kongu, Tibetu ili Sinđiangu, ili njenih pretenzija na samoupravnu demokratiju Tajvana.
Velika dilema Kine
Za Kinu bi podrška ruskoj invaziji na Ukrajinu naškodila već pogoršanim vezama sa zapadnim zemljama, ali Peking takođe želi da ojača svoje sve dublje odnose sa Moskvom kako bi se suprotstavio onome što vidi kao naporima SAD da suzbiju njihov uspon kao globalne sile.
"Kina želi da očuva svoje veze sa Moskvom, pridržava se njenih principa i izbegne narušavanje odnosa sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom. Prelazak u ovu krizu može biti jedan od najtežih diplomatskih izazova sa kojima je Si Đinping morao da se suoči", rekla je Boni Glejzer, direktorka Azijskog programa u Nemačkom Maršal fondu Sjedinjenih Država.
Na početku Zimskih olimpijskih igara u Kini, dve sile su potpisale zajedničku izjavu kojom se obavezuju na strateški odnos "bez granica". Kako je ukrajinska kriza eskalirala, Peking se pridružio Moskvi u stalnom kritiziranju Sjedinjenih Država i NATO-a zbog provociranja, kako kažu, legitimnih sigurnosnih zabrinutosti Rusije.
Mnogi smatraju da je značajno uzeti u obzir i to što su se najnoviji potezi Rusije prema Ukrajini desili dan nakon što su Olimpijske igre u Pekingu završene. Ipak, tokom vikenda, Vang, ministar spoljnih poslova, rekao je da "suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet bilo koje zemlje treba da se poštuju i čuvaju", dodajući da "Ukrajina nije izuzetak".
Kineski mediji o krizi u Ukrajini
U Kini su mediji opisali krizu kao "eskalaciju pod američkom provokacijom". Izveštaj Centralne kineske televizije u utorak o neproverenim snimcima ruskih trupa u otcepljenim ukrajinskim enklavama podsetio je gledaoce da je Moskva, kao saveznik, obavezna da zaštiti te dve oblasti. Čini se da je "Horizon News", nalog na društvenim mrežama u okviru "Beijing News", slučajno objavio uputstva o pokrivanju Ukrajine na svom Veibo nalogu. U poruci, koja je kasnije obrisana, piše da je zabranjeno objavljivati bilo šta nepovoljno po Rusiju ili prozapadnog sadržaja.
Kineski komentator Hu Sijin, bivši urednik državnog medija "Global Times", otišao je nešto dalje od pažljivo neutralnih zvaničnih izjava svoje vlade, opisujući rusko priznanje otcepljenih regiona kao meru za "razbijanje ćorsokaka" krize. "Ovim konkretnim akcijama on pokazuje stratešku odlučnost Rusije", napisao je Hu na blogu u utorak.
Zašto je Rusija važna za Kinu
S tim u vezi, sve jači odnosi Rusije i Kine stvaraju jaku glavobolju za SAD i EU.
"Kina se nalazi u prilično nezavidnoj situaciji“, rekla je Amanda Hsiao, viši kineski analitičar u Međunarodnoj kriznoj grupi, ističući napore Pekinga da održi solidarnost sa Rusijom bez daljeg antagoniziranja Sjedinjenih Država i Evrope: "Peking neće osuditi poteze Rusije niti priznati nezavisnost Donjecka i Luganska, ali će verovatno pružiti i moralnu podršku - a možda i određeni stepen finansijske podrške u slučaju zapadnih sankcija", rekla je ona.
Pogoršanje veza sa Sjedinjenim Državama čini taj savez još kritičnijim za Kinu. U razgovoru sa Blinkenom, Vang, ministar spoljnih poslova, kritikovao je novu indo-pacifičku strategiju Bajdenove administracije, u kojoj se Kina smatra glavnim regionalnim problemom. Ovaj fokus nekih američkih zvaničnika na "takmičenje i obuzdavanje", rekao je Vang, "verovatno će prerasti u konfrontaciju punog obima između Kine i Sjedinjenih Država".
Lokalni komentatori su naglasili ravnotežu koju njihova zemlja treba da postigne. "Jednostavno, Kina mora da podrži Rusiju emocionalnom i moralnom podrškom, uz uzdržavanje od gaženja po SAD i EU", napisao je Ming Jinvei, popularni komentator i viši urednik novinske agencije "Sinhua" u utorak na svom blogu.
Ne škodi biti umereno proruski nastrojen na rečima, dodao je, jer dugoročno gledano, Peking pokušava da dobije rusku podršku na Tajvanu. "U budućnosti, Kini će takođe biti potrebno razumevanje i podrška Rusije kada se bude borila sa Amerikom da reši pitanje Tajvana jednom zauvek", napisao je on.
(Mondo/Washington Post)