Venecuela je oslobodila dvojicu zatvorenih američkih državljana kao gest dobre volje prema vašingtonskoj administraciji američkog predsednika Džozefa Bajdena nakon posete Karakasu visoke delegacije SAD. Vikend poseta američke delegacije fokusirala se ne samo na sudbinu zatočenih Amerikanaca, već i na mogućnost ublažavanja američkih sankcija članici OPEK-a kako bi se popunio jaz u snabdevanju naftom, jer je Bajdenova administracija odlučila da SAD uvedu zabranu uvoza iz Rusije.
Oslobođen je Gustavo Kardenas, jedan od šestorice direktora naftne kompanije "Citgo" uhapšenih 2017. i osuđenih po optužbama za koje vlada SAD kaže da su izmišljene. Drugi je bio Amerikanac sa Kube, Horhe Alberto Fernandez, pritvoren zbog nepovezanih optužbi.
"Večeras će dvojica Amerikanaca koji su pritvoreni u Venecueli moći još jednom da zagrle svoje porodice. Dovodimo Gustava Kardenasa i Horhea Fernandesa kući", rekao je predsednik Džo Bajden u saopštenju. Vašington je tražio oslobađanje najmanje devet muškaraca, uključujući one poznate kao "Citgo 6", dvojicu bivših Zelenih beretki i bivšeg američkog marinca.
Oslobađanje njih dvojice moglo bi da odredi pozitivniji ton za razgovore između Sjedinjenih Država i Venecuele, koje su imale neprijateljske odnose kroz uzastopne američke administracije. Visoka delegacija SAD, najviše rangirana koja je putovala u Venecuelu poslednjih godina, sastala se sa zatvorenicima u nedelju u venecuelanskom zatvoru. Američki izaslanik za taoce Rodžer Karstens bio je deo delegacije.
Saopštenje je usledilo je nakon razgovora delegacije sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom u subotu, dok Bajdenova administracija traži načine da spreči uticaj rastućih cena benzina u SAD podstaknutih naporima Zapada da kazni Rusiju zbog napada na Ukrajinu.
Bajden je pojačao kampanju pritiska na Moskvu najavom zabrane uvoza ruske nafte i drugih energenata u SAD. Zabrana bi mogla dodatno da povećati cene na pumpama za američke potrošače, i poveća inflatorni pritisak.
Venecuelanska nafta - potencijalni vajld kard za Vašington
Angažman sa Madurom, dugogodišnjim neprijateljem SAD, imao je za cilj i da proceni da li je Venecuela spremna da se distancira od Rusije. Amerikanci od 2018. u Karakasu nemaju ambasadu, ali su proteklog vikenda poslali izaslanike Bajdenove administracije.
"Zastave Sjedinjenih Država i Venecuele su bile jedna do druge i izgledale su predivno, obe zastave zajedno, kao što treba da bude. Razgovarali smo sa našim partnerima u OPEK-u plus. Venecuela će uvek predvoditi inicijativu za stabilizaciju tržišta energentima. Mi smo spremni", izjavio je Nikolas Maduro, predsednik Venecuele.
I mimo OPEK-a plus, Rusija i Venecuela imaju blizak odnos. Dok ih je Zapad sankcionisao, Moskva je podržavala predsednika Madura: vojno, finansijski, sve do vakcina protiv kovida 19.
Poseta je, međutim, izazvala oštre reakcije u Vašingtonu zbog kontakta sa Madurom, koji je pod američkim sankcijama zbog kršenja ljudskih prava i političke represije.
Senator Robert Menendez, demokrata i predsednik Senatskog komiteta za spoljne poslove, pozvao je Belu kuću da se ne dogovara sa Venecuelom. Maduro je, kaže Menendez, "rak za našu hemisferu i ne bi trebalo da udahnemo novi život njegovoj vladavini mučenja i ubistava". Sjedinjene Države su 2019. priznale opozicionog lidera Huana Gvaida kao legitimnog predsednika Venecuele.
Koliko nafte proizvodi Venecuela
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro tvrdi da zemlja trenutno proizvodi oko milion barela sirove nafte dnevno, ali izveštaj OPEK-a pokazuje da je u januaru proizvodnja iznosila oko 668.000 barela dnevno, piše Forbs.
U decembru 2018, neposredno pre nego što je Trampova administracija prekinula uvoz nafte iz Venecuele kao sankciju protiv Madurovog režima, SAD su uvozile oko 200.000 barela sirove nafte iz Venecuele.
"Venecuela ne može mnogo da doprinese, njena naftna industrija je uništena", rekao je za Forbs Hose Toro Hardi, istaknuti venecuelanski ekonomista. Prema procenama Tora Hardija, bilo bi potrebno oko 250 milijardi dolara investicija i sedam do osam godina da se proizvodnja Venecuele vrati na nivo iz 1998. godine kada je iznosila 3,5 miliona barela dnevno.
(Mondo/Reuters/Forbes)