Uživo
Vesti iz Rusije i Ukrajine uživo, iz minuta u minut!
U petak bi trebalo da bude održan razgovor američkog i kineskog predsednika, povodom sukoba u Ukrajini. Džo Bajden i Si Đinping razgovaraće dan nakon upozorenja Bele kuće da bi Kina mogla da podrži Rusiju.
Detaljan izveštaj prethodnog dana pročitajte u našem blogu od četvrtka.
Ovaj tekstualni prenos je zatvoren, čitajte najnovije vesti o ratu Rusije i Ukrajine na novom blogu uživo.
Ruske snage u Ukrajini uskoro bi mogle da dobiju pomoć od sirijskih plaćenika. Prva grupa od 150 ljudi stigla je u Rusiju u četvrtak, saopštili su evropski obaveštajni zvaničnici. Ukrajinci veruju da se čak 40.000 Sirijaca registrovalo za borbu u Ukrajini, što je značajan broj snaga spremnih za borbu.
Razlozi zbog kojih se toliko Sirijaca prijavilo su više nego jasni. U razorenoj Siriji nema previše mogućnosti za posao, a najbolji posao koji nudi država je upravo onaj za koji postoji sasvim opravdana mogućnost da se ne vrati. Većina plaćenika će primati mesečnu platu između 600 dolara i 3.000 dolara u zavisnosti od iskustva i čina, što je značajno povećanje u odnosu na platu koju su do sada primali - 15 dolara.
Značajno veća plata biće glavni faktor u privlačenju Sirijaca koji imaju male šanse da žive bolje, piše Gardijan. Sirija, dugogodišnji saveznik Rusije, postavila je čak 14 regrutnih centara širom zemlje.
Novi satelitski snimci kompanije Makar Technologies pokazuju da je više područja u gradu Marijupolju uništeno u intenzivnim sukobima između ruske i ukrajinske vojske.
Na jednoj od slika, snimljenih u zapadnom Marijupolju, stambeni kompleksi se vide izgoreli i oko njih razbacani ostaci. Ispred jednog od njih vidi se više autobusa, a neki su izgoreli.
U severnom Marijupolju oštećene su stambene zgrade oko dve škole.
Novinska agencija Interfaks Ukrajina sada kaže da su ukrajinski stručnjaci popravili jednu od oštećenih linija u elektrani Zaporožje.
Nuklearku, najveću te vrste u Evropi, ruske snage su zauzele pre dve nedelje nakon teškog vazdušnog napada koji je izazvao zabrinutost i osudu.
Tri od pet dalekovoda elektrane su navodno bila oštećena ili isključena.
Više od 13.700 ljudi evakuisano je iz Mariupolja u poslednja 24 sata, a njihov ukupan broj prešao je 56.700, saopštio je danas načelnik ruskog Nacionalnog centra za upravljanje odbranom general Mihail Mizincev.
"Humanitarna operacija u Mariupolju se nastavlja. Proteklog dana iz grada je evakuisana 13.751 osoba, ukupan broj sada iznosi 56.743", rekao je Mizincev.
Evropska unija razmatra stvaranje fonda solidarnosti za Ukrajinu, kako bi pomogla u pružanju osnovnih usluga u zemlji i zadovoljila neposredne potrebe građana, rekao je u petak predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
"Fond bi dao likvidnost za kontinuiranu podršku vlastima i dugoročno bi služio kao okosnica za obnovu slobodne i demokratske Ukrajine kada neprijateljstva prestanu", rekao je Mišel u tvitu.
Zvaničnik EU rekao je Rojtersu da će se o stvaranju fonda razgovarati na samitu lidera EU sledeće nedelje.
Elitna jedinica ukrajinske vojske naoružana dronovima uništila je desetine "prioritetnih ciljeva" napadajući ruske snage dok spavaju, otkriva Tajms.
"Aerorozvidka", specijalna jedinica za vazdušno izviđanje u okviru vojske, od početka invazije uništava ruske tenkove, komandne kamione i vozila sa elektronskom opremom.
"Napadamo noću, kada Rusi spavaju", rekao je Jaroslav Hončar, komandant jedinice iz svoje operativne baze u Kijevu.
Ruske snage su statične kada padne noć, objasnio je on, jer ih strah od ukrajinskog granatiranja primorava da sakriju tenkove u selima između kuća, znajući da konvencionalna artiljerija ne može rizikovati da pogodi civile.
Džek Barski, bivši agent ruske tajne službe KGB i autor knjige "Veliko skrivanje: moj tajni život i zamršene veze špijuna KGB-a u Americi" komentarisao je aktuelnu situaciju rata u Ukrajini rekavši da je je očigledno da se ruske trupe muče.
"Ruski predsednik Vladimir Putin se verovatno oseća zarobljenim u ovoj situaciji, i šta god da kaže, ne može jednostavno da se pretvara da je sve u redu sa Ukrajinom jer njegove trupe nisu uspele da zauzmu Kijev za toliko dana invazije", rekao je on i dodao:
"Putin je bio član jedne od najmoćnijih organizacija, živeo je lep život u Istočnoj Nemačkoj, a onda se sve srušilo i morao je da brani svoju poziciju, a bio je potpuno bespomoćan. Mislim da je to ostavilo veliki trag na njegovoj ličnosti i motivisalo ga da obnovi, ne nužno SSSR, već Veliku Rusiju. Sanja o tome", kaže Barski.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je za CNN da je njegov razgovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u petak "prošao dobro".
Prema Beloj kući, Bajden je "opisao posledice ako Kina pruži materijalnu podršku Rusiji" u skoro dvočasovnom telefonskom razgovoru sa kineskim liderom.
"Predsednik je istakao svoju podršku diplomatskom rešavanju krize", saopštila je Bela kuća.
Bela kuća je dodala da su se složili da održavaju "otvorene linije komunikacije".
Navodno je ruski predsednik Vladimir Putin u februaru smenio oko 1.000 članova osoblja zbog straha da će ga otrovati, a među otpuštenima su bili kuvari, telohranitelji, perači i sekretarice, objavio je Dejli Bist, pozivajući se na izvor iz ruske vlade.
Jedan od najboljih ruskih padobranaca poginuo je u ratu u Ukrajini, javlja Evening Standard, pozivajući se na ukrajinske medije, a smrt Sergeja Suharjeva, iz 331. udarnog puka iz Kostrome, potvrdila je takođe i ruska državna televizija.
Suharev je dao izjavu ruskoj televiziji u januaru ove godine po povratku iz Kazahstana gde je bio na misiji održavanja mira tokom protesta u ovoj zemlji. Suharovljev puk je bio i u Čečeniji u dva rata nakon pada Sovjetskog Saveza, u Gruziji 2008. godine i u Donbasu 2014. godine.
U razgovoru za Ekpress.co.uk, vojni analitičar Granc-Štefan Gadi rekao je da u Rusiji još nije bilo opšte mobilizacije. Osim toga, rusko vazduhoplovstvo je poslednjih dana gađalo i uništavalo ukrajinsku industriju naoružanja, što se nedavno jasno videlo, naveo je on.
"Rusko rukovodstvo očigledno želi da kazni Ukrajinu i da joj oteža ponovno naoružavanje neko vreme nakon rata. Razoružanje je, na kraju krajeva, bio cilj ruskog rukovodstva. Zato će Ukrajini biti mnogo teže da nadoknadi svoje gubitke. Rusi su veoma oprezni sa svojim vazduhoplovstvom, na primer. Ali Rusija nije zainteresovana za rat na dva fronta. U ovom trenutku, 75 odsto, uključujući elitne jedinice, ruskih kopnenih snaga u Ukrajini je uključeno u rat sa velikim brojem žrtava. Rusija sigurno zadržava nešto od svog modernijeg naoružanja, i zato što u pozadini uvek strahuju od sukoba sa NATO-om, tradicionalno postoji određena paranoja. Ali ruski generalštab sigurno ne želi takav rat.", rekao je Gadi.
Predsednik Kine Si Đinping je istakao da on i predsednik SAD Džo Bajden dele stav da Kina i SAD moraju da poštuju jedna drugu, koegzistiraju u miru i izbegavaju konfrontaciju, kao i da dve strane treba da pojačaju komunikaciju i dijalog na svim nivoima i u svim oblastima, piše na zvaničnoj stranici kineskog Ministarstva spoljnih poslova, nakon sastanka dva predsednika. Razgovarali su o situaciji u Ukrajini, ali međusobnim odnosima u dvosatnom video pozivu.
Predsednik Bajden je ponovio da SAD ne nastoje da imaju novi hladni rat sa Kinom, da promene kineski sistem, ili da revitalizuju saveze protiv Kine, niti nameravaju da traže sukob sa Kinom, ali da SAD ne podržavaju "nezavisnost Tajvana". "Shvatam ove izjave veoma ozbiljno", rekao je predsednik Si.
Nova cifra prevazilazi 3,3 miliona izbeglica koje su ušle uglavnom na teritoriju EU, što veliki je skok u odnosu na poslednju procenu UN od 1,85 miliona. Međunarodna organizacija za migracije, koja je sprovela istraživanje između 9. i 16. marta da bi stekla bolju predstavu o razmerama problema, izračunala je broj interno raseljenih lica na 6,48 miliona.
"Šest i po miliona ljudi trenutno je raseljeno unutar Ukrajine", saopštile su danas UN.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, i predsednik Francuske, Emanuel Makron, obavili su u petak telefonski razgovor koji je trajao sat i 10 minuta. Makron je od Putina tom prilikom zatražio konkretne dokaze koji se tiču ukidanja opsade lučkog grada Mariupolja, zahtevajući da se osposobi humanitarni koridor, dok je Vladimir Putin optužio Ukrajinu za ratne zločine, saopšteno je.
Ukrajinski medij "Hromandske" saopštio da ruske snage "drže u zarobljeništvu" ukrajinsku novinarku. U zvaničnom saopštenju ovog medija tvrdi se da veruju da je njihovu novinarku Viktoriju Roščinu priveo ruski FSB oko 15. marta.
"Našu novinarku Viktoriju Roščinu drže ruski okupatori. Ona je izveštavala sa žarišta u istočnoj i južnoj Ukrajini od početka rusko-ukrajinskog rata. 12. marta nismo mogli da kontaktiramo Viktoriju", saopštio je ovaj medij.
Član pregovaračkog tima Rusije u mirovnim pregovorima sa Ukrajinom, Vladimir Medinski, rekao je da su Moskva i Kijev najviše usklađeni po pitanju neutralnosti Ukrajine i odustajanja od pridruživanja NATO-u, prenosi agencija Interfaks.
"Molim vas, neka takozvani 'stručnjaci' prestanu da brbljaju o tome kako da se vodi rat ili kako valja pregovarati, dok se skrivaju na nepoznatom. Znamo šta radimo i ispravićemo sve njihove greške", rekao je Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika i pregovarač u pregovorima.
Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, rekao je u petak da Rusija svedoči nezapamćenim ucenama i pritiscima Zapada bez ikakvog stida.
"Ako uzmete populaciju koju predstavljaju zemlje koje nisu glasale protiv Rusije, a posebno ako uzmete broj zemalja koje su uvele sankcije Rusiji – većina onih koji su glasali protiv nas je to učinila pod ogromnim pritiskom i ucenama, uključujući, a to sigurno znam, pretnje pojedinim delegatima u vezi sa njihovom imovinom u SAD, bankovnim računima, decom koja studiraju na univerzitetima i tako dalje", rekao je Lavrov.
Gradonačelnik Mariupolja, Vadim Bojčenko, rekao mi je da su borbe stigle do centra grada, potvrđujući ranije ruske izveštaje.
"Tenkovi i borbe iz mitraljeza se nastavljaju. Svi se kriju u bunkerima. Nema više centra grada. Ne postoji komad zemlje u gradu na kome nema sukoba", kaže on.
U svom poslednjem video obraćanju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je obećao da će Rusi platiti za "hiljade srca zaustavljenih ovim ratom" u Ukrajini.
Zelenski je optužio ruske snage da, kako kaže, čine sve da spreče ukrajinsku humanitarnu pomoć da uđe u opkoljeni grad Mariupolj.
"Više od 35.000 ljudi je spaseno iz Mariupolja. U međuvremenu, više od 130 ljudi je spaseno na mestu bombardovanja pozorišta gde su se stanovnici Mariupolja skrivali od granatiranja. Pod ruševinama je još stotine ljudi. Uprkos granatiranju, uprkos svim poteškoćama, nastavićemo sa spasilačkim radom", rekao je on.
Papa Franja osudio je "perverznu zloupotrebu moći" u ratu u Ukrajini, i pozvao na pomoć Ukrajincima. On je dodao da su ovim ratom napadnuti identitet, istorija i tradicija Ukrajinaca koji su samo "branili svoju zemlju".
Prilikom govora ruskog predsednika Vladimira Putina na koncertu na stadionu "Lužnjiki" u Moskvi, ruska državna televizija iznenada je prekinula Putinov govor.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u petak na prepunom fudbalskom stadionu, pravdao invaziju na Ukrajinu i obećao desetinama hiljada okupljenih građana da će Kremlj ostvariti svoje ciljeve, prenosi agencija Rojters.
"Znamo šta treba da uradimo, kako i po koju cenu. I apsolutno ćemo realizovati sve naše planove", rekao je Putin na mitingu na stadionu Lužnjiki u Moskvi.
Sjedinjene Američke Države najavile su novu turu pomoći Ukrajini koja pored finansijskog aspekta uključuje i veliki broj oružja, a jedno je posebno opasno.
"Džavelin" (Javelin), protivtenkovsko oružje na ramenu koje ispaljuje rakete koje jure ka ciljevima udaljenim do četiri kilometara, može se kontrolisati pomoću prenosive jedinice koja se ne razlikuje mnogo od konzole za video igrice - ali može poslati metar dug projektil pravo kroz bočnu stranu ili vrh oklopnog tenka, prenosi BBC.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, komentarisao je izjave predsednika SAD, Džozefa Bajdena, o ratu u Ukrajini. Peskov je rekao da je Bajden u četvrtak svojim izjavama uputio mnogobrojne uvrede Vladimiru Putinu.
"Izjave Bajdena upućene ruskom predsedniku Vladimiru Putinu su ništa drugo do uvrede. Takve izjave upućene predsedniku Putinu čujemo i vidimo svakog dana, ali Kremlj in neće komentarisati, imajući u vidu stanje umora, razdražljivosti i zaboravosti, u kom se nalazi predsednik SAD, te da bi to moglo da utiče na ovakve izjave", rekao je Peskov medijima.
Američki predsednik Džo Bajden i predsednik Kine Si Đinping razgovaraju danas telefonom prvi put od novembra. Kineski mediji objavili su delove razgovora predsednika Sija sa predsednikom Bajdenom danas popodne.
Si je rekao američkom predsedniku da je kriza u Ukrajini nešto što "nije želeo da vidi“ i da ceni "mir i bezbednost“. Kineski premijer je takođe rekao da SAD moraju preuzeti deo odgovornosti i uložiti napore za svetski mir, prenosi Sky news.
"Odnosi između države ne mogu da pređu u fazu vojne konfrontacije. Sukob i konfrontacija nisu nikome u interesu. Mir i bezbednost su najdraže blago međunarodne zajednice", rekao je Si tokom poziva, prenosi CCTV.
Doktorka Rosena Alin-Kan koja je više puta odlazila u Ukrajinu da pomogne kolegama, kaže da su mnogi doktori zabrinuti zbog potencijalne upotrebe hemijskog oružja u ratu.
"Doktori su obučeni da pomognu pacijentima, ali ne znaju šta da rade kada treba da pomognu odjednom stotinama otrovanih hemijskim oružjem", rekla je doktorka za Skaj njuz.
Ispod ruševina pozorišta u Marijupolju spasioci su pronašli 130 ljudi, javljaju Ukrajinski zvaničnici. Stotine ljudi se skrivalo u podrumu pozorišta kada je Rusija bombardovala i srušila čitavu zgradu. Komesar za ljudska prava, Ljudmila Denisova je rekla da su spasavanja još uvek u toku, i da još uvek ima mnogo ljudi ispod ruševina.
Nemački kancelar Olaf Šolc je otkrio da mu je Vladimir Putin u telefonskom razgovoru rekao da Kijev pokušava da odloži mirovne pregovore sa Rusijom. Pročitajte detalje razgovora.
Portparol francuske vlade Gabriel Atal je rekao da su zapadne sankcije počele značajno da utiču. "Mi se nadamo da će ove sankcije naterati Vladimira Putina da promeni svoje planove" rekao je Atal za BFM televiziju. Ranije ove nedelje, članice Evropske unije su se dogovorile da uvedu četvrti paket sankcija protiv Rusije, prenosi Rojters.
Ukrajinski ministar odbrane je na društvenim mrežama napisao da procenjuju da je od početka sukoba poginulo 14.200 ruskih vojnika. Nije moguće navesti tačan broj žrtava, posebno jer Ukrajina i Rusija imaju potpune druge informacije o poginulima.
Rusija je 3. marta navela da je 498 njihovih vojnika izgubilo život u sukobima, ali posle toga se više nije oglašavala tim povodom.
Amerikanci su u četvrtak saopštili da imaju informacije da je poginulo oko 7.000 ruskih vojnika, a povređeno 14.000.
Ukrajina je navela da su uspeli da osvoje 450 tenkova, 93 aviona, 122 helikoptera i uništili 43 protivvazdušna sistema obrane.
U zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu jutros se čulo nekoliko eksplozija. Na društvenim mrežama se pojavilo nekoliko snimaka na kojima se vidi crni dim u blizini aerodroma. Aerodrom se nalazi oko šest kilometara od gradskog centra. Najmanje tri eksplozije su se čule u petak u šest sati ujutru, odmah nakon sirena za uzbunu.
Gradski zvaničnici Lavova tvrde da u ovom napadu, nije bilo žrtava.
Domaći analitičari i stručnjaci izneli su prognoze kako bi svet mogao da izgleda po okončanju sukoba Rusije i Ukrajine. Pročitajte detaljnu analizu.
Ruski predsednik Vladimir Putin predočio je turskom predsedniku Redžipu Tajipu Erdoganu spisak zahteva za Ukrajinu.
Predsednici Amerike i Kine razgovaraće u ponedeljak u 14 časova po našem vremenu, a Bela kuća je upozorila da bi Kina mogla da "snosi posledice" ukoliko aktivno podrži rusku invaziju.
"Bela kuća je javno i privatno upozoravala da će se Peking susresti sa ozbiljnim posledicama ako materijalno podrži rat Vladimira Putina. Predsednici će razgovarati i Bajden će Đinpingu jasno preneti da će Kina snositi odgovornost za bilo koju akciju kojom bude podržala rusku agresiju", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.
"Kina ima odgovornost da iskoristi uticaj koji ima na Putina i da odbrani međunarodna pravila, ali deluje da ide u suprotnom pravcu. Zabrinuti smo da razmatraju direktnu pomoć Rusiji", rekao je Blinken. Upitan da detaljnije iznese kakve posledice bi Kina mogla da snosi, nije želeo da elaborira.
Bajden je u četvrtak uveče ponovo Putina nazvao "ubicom i diktatorom".
Volodimir Zelenski obratio se nemačkim zakonodavcima i povukao paralelu između Berlina u Hladnom ratu i trenutne pozicije Ukrajie.
"Svake godine političari kažu - nikada više. Sada vidim da te reči ne znače ništa", rekao je Zelenski, misleći na moto osmišljen nakon Holokausta. Nemačka je ranije najavila da NATO neće rizikovati eskalaciju sukoba u Ukrajini slanjem vojnih sila.