Uživo
Pratite najnovije vesti o ratu Rusije i Ukrajine uživo iz minuta u minut!
Sukobi u Ukrajini traju skoro punih mesec dana, i najnovije vesti od srede, 23. marta čitajte u "Razvoju događaja". Detaljan izveštaj prethodnog dana čitajte u blogu uživo - rat Rusije i Ukrajine, 22. mart.
Savet bezbednosti UN u sredu nije odobrio rusku rezoluciju u kojoj se ističu rastuće humanitarne potrebe Ukrajine.
Ruski predlog rezolucije nije u sebi sadržao osvrt na akcije ruske vojske u Ukrajini koje je odobrio Vladimir Putin, predsednik rusije. Da bi prošla rezoluciji je bilo potrebno najmanje devet glasova u telu od 15 članova, i da nema veta od ostala četiri člana sa pravom da ga ulože. Ali u današnjem glasanju Rusija je dobila podršku samo od Kine, a 13 ostalih članova Saveta bezbednosti bilo je uzdržano.
Lideri NATO zakazali su vanredni samit za 24. mart da bi razgovarali o ruskoj invaziji na Ukrajinu. Američki predsednik Džo Bajden večeras je doputovao u Brisel uoči niza hitnih sastanaka fokusiranih na zaustavljanje rata u Ukrajini.
Generalni sekretar Jens Stoltenberg izjavio je u sredu da Alijansa ne želi direktan sukob sa Rusijom i dodao da je taj savez spreman za saglasnost da ojača svoj istočni bok novim velikim raspoređivanjem trupa u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Saveznici će se verovatno obavezati na značajno povećanje snaga u istočnoj Evropi na duži rok, rekao je Stoltenberg.
"Očekujem da će se lideri složiti da ojačaju stav NATO u svim domenima, uz značajno povećanje naših snaga u istočnom delu alijanse: na kopnu, u vazduhu i na moru", rekao je generalni sekretar novinarima.
Šojgu nije viđen sa Putinom otkako je 27. februara prisustvovao sastanku sa ruskim predsednikom i šefom kabineta Valerijem Gerasimovim u Moskvi.
Pojavile su se nedoumice o tome gde se nalazi ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nakon izveštaja da on nije viđen u javnosti skoro dve nedelje, uprkos tome što je bio "zadužen" za invaziju Moskve na Ukrajinu. Navodno, jedan od najbližih saveznika Vladimira Putina poslednji put se pojavio na državnoj televiziji 11. marta.Spekuliše se da je Šojgu možda bolestan i da pati od srčanih problema.
Francuski predsednik, Emanuel Makron, izjavio je danas da je spreman da nastavi dijalog sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i da će Francuska i Evropa učiniti sve što mogu da zaustave sukob u Ukrajini.
"Postoji neizvesnost. Mi, Francuzi i Evropljani, učinićemo sve da zaustavimo ovaj rat bez ulaska u njega", rekao je Makron u intervjuu za francusku televiziju "M6".
Američki predsednik Džo Bajden doputovao je u Brisel, a sutra bi trebalo da prisustvuje ključnim samitima NATO i zemalja G7. "Air Force One" je sleteo na aerodrom u Briselu u 21.03 sati po lokalnom vremenu nakon sedmočasovnog leta iz Vašingtona.
Oko 1.000 stambenih zgrada uništeno je u Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, izjavio je u sredu gradonačelnik Ihor Terehov.
Grad koji je pretrpeo višenedeljne teške napade, nalazi se na samo 30 kilometara od ruske granice. Terehov je otkrio razmere pričinjene štete, prijavivši da su u ruskoj vatri uništene ukupno 1.143 zgrade, od čega 998 stambenih objekata.
Ukrajinski mediji su ranije danas preneli da je gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko napustio grad.
Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je na meti ruske političke elite, koja mu je već "spremila" zamenu a dok se Zapad i ceo svet bave mogućim scenarijima za mirno rešenje sukoba sa Ukrajinom, jedan politički analitičar kaže da je Putin "maestralno konsolidovao vlast" i da su male šanse da bi se neko iz njegovog unutrašnjeg kruga drznuo da je preuzme.
Državni sekretar SAD, Entoni Blinken, rekao je da Američka vlada veruje da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini, i na osnovu svoje procene dokaza da su civili namerno gađani ratnim oružjem.
Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je o sukobu u Ukrajini telefonom sa izraelskim premijerom Naftalijem Benetom, saopštio je danas Kremlj.
Lider Čečenije Ramzan Kadirov tokom oproštajnog govora vojnicima Ruske Federacije u Groznom ponudio je ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom honorarni posao na televiziji.
"Čim Zelenski odgovori na naš poziv da zaustavi otpor i sedne za sto na mirovne pregovore, daćemo mu takvu priliku. Možemo čak da organizujemo i zasebnu emisiju u Groznom", napisao je Kadirov na svom nalogu na Telegramu.
Gradonačelnik Belgoroda Vjačelslav Gladkov rekao je da je iz pravca Ukrajine ispaljen projektil koji je eksplodirao u ruskom selu, i da u napadu ima žrtava kojima se pruža pomoć, javljaju strani mediji.
Prema prvim informacija povređeno je dvoje ruskih državljana i dete (7). U napadu je uništena jedna stambena zgrada, osam kuća i jedan automobil.
Stotine hiljada civila i dalje je zarobljeno bez hrane, vode i lekova u lučkom ukrajinskom gradu Marijupolju, koji je postao jedno od glavnih bojnih polja u Ukrajini.
Više od 80 odsto stambenih objekata oštećeno ili uništeno, a ukrajinske snage pokušavaju da izbave stanovnike iz grada. Hiljade ljudi uspelo je da ode, ne znajući kada će moći da se vrate.
Cena gasa u Evropi premašila je 1.350 dolara za 1.000 kubnih metara nakon naredbe ruskog predsednika Vladimira Putina da se "neprijateljskim zemljama" gas prodaje samo za rublje, prema londonskoj berzi ICE, prenosi TAS.
Cena gasa za isporuku u aprilu (fjučers ugovori) porasla je na holandskom TTF čvorištu na 1.353 dolara za 1.000 kubnih metara, ili 118,75 evra po MVh (na osnovu trenutnog kursa evro/dolar, ICE cene su predstavljene u evrima po MVh).
Oleksandr Markušin, gradonačelnik Irpinja kod Kijeva, kazao je da su ukrajinske oružane snage, teritorijalna odbrana i policija povratili kontrolu nad 80 odsto tog gradića. "Naš grad konstantno masovno bombarduju GRAD raketama. Udaraju na stambene oblasti, višespratnice", rekao je Markušin, prenosi Si-En-En.
Uprkos masovnoj evakuaciji prethodnih nedelja, Markušin, koji je rekao da je danas uništena njegova vlastita kuća, procenio je da se oko 6.000 ljudi još nalazi u Irpinju i da se i dalje manje grupe svakodnevno evakuišu. "Oko 4.000 ljudi ne žele da napuste grad. Pomažemo ih u hrani i lekovima", dodao je.
Vladimir Putin je rekao da cenu gasa "neprijateljskim zemljama" treba konvertovati u rublje. "Nema smisla isporučivati robu iz Ruske Federacije u EU i primati robu u njihovoj valuti, te da će plaćanje gasa biti konvertovano u rublje", naglasio je on. Šta to sve podrazumeva, pogledajte na našem sajtu.
Ruski izaslanik Anatolij Čubajs podneo je ostavku i napustio Rusiju, i time je postao najviši zvaničnik koji se zbog invazije razrešio dužnosti. On je dao Putinu prvi posao u Kremlju sredinom 1990-ih i prvobitno je pozdravio njegov dolazak na vlast. Pročitajte detalje o ovoj odluci koja može promeniti atmosferu u Putinovon kabinetu.
"Svaki dan rusko Ministarstvo odbrane organizuje humanitarne koridore i evakuaciju civila iz ukrajinskih naselja. Osim toga, obavljene su dve razmene zarobljenika između Rusije i Ukrajine", rekla je portparolka Marija Zaharova u komentaru objavljenom na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Naglasila je da Evropska unija optužuje Rusiju da navodno koristi izbeglice iz Ukrajine kao još jedan instrument pritiska, šaljući ih u EU. "U stvari, vlasti Kijeva su te koje zabranjuju evakuaciju u našu zemlju i nasilno teraju izbeglice na zapad. Mnogi od njih i dalje pokušavaju da odu u Rusiju, kod svojih rođaka, ali ovde im zemlje EU, pre svega Poljska, ne dozvoljavaju. Ljudi postaju taoci prvo u Kijevu, a zatim u Briselu", rekla je Zaharova.
Zaharova je naglasila da EU "ni na koji način ne utiče na Kijev kako se ukrajinski nacionalisti ne bi sakrili iza civila kao "živog štita" i ne bi blokirali njihov izlazak u Rusiju".
Nemački kancelar Olaf Šolc je upozorio je da predlozi o trenutnom embargu na isporuku ruske energije treba odbaciti, jer bi uticaj na Evropu bio katastrofalan. "Nemačka je u procesu osamostaljivanja od ruskih izvora energije, ali bi to gurnulo našu zemlju i celu Evropu u recesiju“. Šolc je upozorio da će "čitave industrije biti na ivici (propasti)“ i da postojeće antiruske sankcije već teško pogađaju nemačke građane.
U Marijupolju se nalazi glavni štab bataljona Azov, koji je prva linija obrane Ukrajine. Kontraverzna armija zloglasne reputacije, jedan je od razloga zašto je Vladimir Putin napao Ukrajinu. Pročitajte kako je nastao i koji su njihovi planovi.
"Devet humanitarnih koridora je napravljeno za evakuaciju civila koji su zarobljeni u ukrajinskim gradovima i mestima", rekla je zamenica premijera Irina Verenščuk. Ona je, ipak, na Fejsbuku napisala da bezbedan prolaz iz Marijupolja nije dogovoren sa Rusijom. Nada se da će ljudi koji napuste grad uspeti da stignu do Nerdjanska, gde ih čeka humanitarna i medicinska pomoć. 24 autobusa za transport ljudi čekaju civile. Nekoliko prethodnih pokušaja da se prevezu ljudi uz Marijupolja nisu uspela, nakon što je ruska vojska nastavila da granatira.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da bi slanje mirovnih snaga NATO saveza u Ukrajinu dovelo do direktnog sukoba između oružanih snaga Rusije i Alijanse.
"Zapad se ponaša na odvratan i nemoralan način prema Rusiji” rekao je Dmitri Medvedev, prenosi Rojters. Nekadašnji predsednik Rusije je rekao da Amerika pokužava da “ponizi, ograniči, podeli i uništi Rusiju”, i da oni rizikuju da postanu "utočište za senilne".
Iako je prvobitno, na početku sukoba sa Rusijom, predsednik Ukrajine žarko želeo da se njegova zemlja priključi NATO savezu, promenio je stav kada je uvideo koliko imaju žrtava. U medijima se pojavila informacija da Zelenski zbog mira i prekida vatre više ne želi da Ukrajina bude članica. Spreman je da pregovara i ovaj put, nema dodatnih uslova za Rusiju.
Američki predsednik Džo Bajden putuje najpre u Belgiju, a potom u Poljsku, i pretpostavlja se da će najaviti nove sankcije upućene ka ruskoj Dumi.
"Vol strit žurnal" piše da će u četvrtak Bajden objaviti da će sankcijama udariti na više od 300 članova donjeg doma ruskog parlamenta, ali to još uvek nije potvrdila Bela kuća.
Ukrajina je saopštila da je u Černobilju, koji je pod kontrolom ruske vojske već skoro mesec dana, zauzeta laboratorija "kakve nema u čitavoj Evropi". Pročitajte šta se sve čuva u laboratoriji u Černobilju.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, upozorio je da postoji samo jedan mogući ishod rata, koji je nazvao "apsurdnim". On je pozvao obe strane na mirovne pregovore i kazao da, u suprotnom, sledi samo još "uništenja, patnje i strahota".