Apple, McDonald's, Mercedes-Benz, IKEA, Volkswagen — lista se nastavlja.
U ovom trenutku, 400 stranih kompanija smanjilo je ili potpuno obustavilo poslovne aktivnosti u Rusiji u znak protesta zbog invazije Putina na Ukrajinu, tvrde istraživači sa Univerziteta Jejl u Sjedinjenim Državama. Ovaj potez je zatvorio restorane, maloprodajne objekte i proizvodne pogone u Rusiji i zaustavio veliki broj izvoza u zemlju.
Moskva je prošle nedelje zapretila oštrim potezom - eksproprijacijom mnogih od ovih firmi, rekavši da radi na koracima za nacionalizaciju javnih preduzeća koja su prvenstveno u vlasništvu stranih akcionara. Ovaj potez je takođe delimično odgovor na nedavne sankcije zapadnih vlada, koje su se pokazale ujedinjenije i agresivnije nego što je Kremlj možda očekivao, piše DW.
Međutim, bez obzira na poteze Moskve, očigledno je da će njena ekonomija žestoko trpeti. "Ovo je potpuno drugačija igra“, rekao je za DW Majkl Rohlic, stručnjak za Rusiju i profesor institucionalne ekonomije na Univerzitetu u Bremenu u Nemačkoj, praveći poređenje sa odgovorom na rusku aneksiju Krima 2014. godine.
U najboljem slučaju, sa sadašnjim sankcijama koje su na snazi, Rusija očekuje pad ekonomske aktivnosti od 10 do 15 odsto samo u 2022. godini, rekao je on.
"Ovo je ogroman udarac, u osnovi veći od finansijske krize iz 2008. godine, koji je Rusija sama sebi nanela. Putin je očekivao neke sankcije, ali nije očekivao da budu tako velike. A sada pokušava da uradi nešto zauzvrat", rekao je on.
Ruski magnat Vladimir Potanin rekao je da cela situacija preti da vrati Rusiju 100 godina unazad - pravo u 1917. (misli se na boljševičku revoluciju 1917. godine, vreme ekonomske krize u Rusiji). Potanin je istaknuti ruski milijarder koji, za razliku od mnogih drugih, nije bio sankcionisan od strane Zapada, piše DW.
"Posledice - globalni nedostatak poverenja investitora u Rusiju - osećali bismo mnogo decenija“, napisao je on u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Kancelarija glavnog državnog tužioca Rusije saopštila je da taj potez ima za cilj da zaštiti radnike pogođene zatvaranjem. Samo američki lanac brze hrane McDonald's zapošljava 62.000 ljudi u Rusiji. Ali to opravdanje izgleda slabo s obzirom na to da su mnoge kompanije rekle da će nastaviti da isplaćuju obeštećenje ruskim zaposlenima.
"Svaka odluka Rusije da zapleni imovinu ovih kompanija će na kraju dovesti do još većeg ekonomskog bola za Rusiju“, napisala je portparol Bele kuće Džen Psaki na Tviteru.
Prema Marku Bungenbergu, specijalisti za međunarodno investiciono pravo Moskva je takođe obavezna da se nađe pred međunarodnim arbitražnim sudom.
"Rusija će najverovatnije reći: ’Pa, imamo specifične okolnosti i ova eksproprijacija je bila opravdana‘. Ja ne vidim ovde nikakvo opravdanje u ovom trenutku. Slobodan je izbor svakog preduzeća da napusti zemlju, da prestane da bude aktivan", rekao je on.
Kako god Rusija to vidi, ako sudovi donesu odluku u korist kompanija, Rusiji bi moglo biti naloženo da im nadoknadi gubitke i štetu. Ali da li bi Moskva platila?
"Onda postaje zaista teško", rekao je Bungenberg.
Prvo bi bio pokrenut izvršni postupak, proces koji zahteva pronalaženje i oduzimanje imovine države u inostranstvu. Model za to bi moglo biti ono što se dogodilo nakon što je Irak izvršio invaziju na Kuvajt 1990. godine, rekao je Bungenberg. Tada je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija formirao komisiju koja je delovala kao vrsta arbitražnog suda, koji je potom zamrznuo iračku imovinu. Od ove zamrznute imovine, šteta je direktno data tužiocima.
Takođe se postavlja pitanje šta bi Rusija uradila sa imovinom zaplenjenom od stranih kompanija, koja uključuje i magacinske prostore, kao i farme i proizvodne pogone. Zapadni trgovci na malo kao što su Zara, H&M i IKEA su snažno prisutni u Rusiji i zapošljavaju mnogo ljudi, ali većina njihovih proizvoda dolazi iz inostranstva.
"Sve je to uvoz. Znači, ove prodavnice će biti prazne, a onda imate prodavce, ali ništa za prodaju. To nema nikakvog smisla", rekao je Rohlic.
Država bi mogla da pokuša da subvencioniše plate ovih ljudi, rekao je on, ali bi brzo ostala bez sredstava jer ih sankcije trenutno sprečavaju da se zadužuju na međunarodnim tržištima.
"Ono što bi moglo da funkcioniše, kratkoročno gledano, su zalihe hrane“, rekao je Rohlic, ukazujući na primer međunarodnih poljoprivrednih kompanija koje proizvode mleko i sir u Rusiji, koje bi relativno lako mogle da budu nacionalizovane.
Teže bi bilo preuzimanje objekata koje vode strani proizvođači automobila poput Volkswagena, Tojote i Renoa, koji su proveli godine uspostavljajući proizvodne pogone u Rusiji, ali koji se oslanjaju na uvoz da bi dobili većinu komponenti koje su im potrebne za proizvodnju svojih vozila. U scenariju u kojem se sukob u Ukrajini odugovlači i sankcije ostaju na snazi dugi niz godina, Rusija bi možda mogla da preusmeri proizvodnju na inpute iz Kine, rekao je Rohlic.
"Onda zaista moraju da razmisle kako da reaguju. Na kraju bi mogli da proizvode automobile sa kineskim inputima za rusko domaće tržište. Međutim, ne za izvoz, jer ti automobili najverovatnije ne bi bili konkurentni na globalnom tržištu", rekao je on a prenosi DW.
Posledice invazije na Ukrajinu nanele su štetu ukupnoj konkurentnosti Rusije, rekao je Rohlic, više nego što ruska vlada ili ljudi možda shvataju.
"Ako ekspropriatišete ove kompanije sada, u budućnosti, ako se sankcije ikada okončaju i ponovo pokušamo da izgradimo rusku ekonomiju, kompanije će očigledno dvaput razmisliti pre nego što se vrate na rusko tržište", rekao je on.
(MONDO)