Sergej Karaganov povezuje se sa nizom ključnih ruskih spoljnopolitičkih ideja, od takozvane Karaganovove doktrine o pravima etničkih Rusa koji žive u inostranstvu do principa "konstruktivne destrukcije", poznatog i kao "Putinova doktrina". Karaganov je i dalje blizak i Putinu i njegovom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu i formulisao je mnoge ideje za koje se veruje da su dovele do rata u Ukrajini – iako se takođe nije slagao sa idejom o dugoročnoj okupaciji zemlje.
Za Karaganova se svakim danom povećava verovatnoća direktnog i nuklearnog sukoba.
"Kao istoričar znam da je član 5 NATO ugovora bezvredan. Prema članu koji omogućava državi da traži podršku od drugih članica alijanse niko nije dužan da se faktički bori u ime drugih, ali niko ne može biti potpuno siguran da do takvih eskalacija neće doći. Takođe iz istorije američke nuklearne strategije znam da je malo verovatno da će SAD braniti Evropu nuklearnim oružjem. Ali ovde još uvek postoji šansa za eskalaciju i nadam se da će neka vrsta mirovnog sporazuma između nas i SAD, i između nas i Ukrajine, biti postignuta pre nego što krenemo dalje", kaže on.
Eskalacija u ovom kontekstu za Karaganova znači poraz ili navodni poraz u Ukrajini, tako da bi Rusija "iskusila egzistencijalnu pretnju".
"Postoji na desetine mesta u svetu gde bi Rusija mogla da ima direktan sukob sa SAD. Ne bih isključio mogućnost nuklearnog rata. Živimo u potpuno novoj strateškoj situaciji", upozotio je je Karaganov.
Karaganov ima nadimak "jastreb" i tvrdi da je dugogodišnja vladavina Zapada u svetskoj politici sada došla do svog prirodnog kraja. U razgovoru sa kolumnistom "New Statesmana", on je otkrio svoje stavove o ratu – uključujući kontroverzne izjave o ukrajinskoj državnosti i denacifikaciji, budućnosti liberalnog međunarodnog poretka, ali i zastrašujuća predviđanja šta bi se moglo dogoditi ako Rusija izgubi bitku u Ukrajini.
Karaganov je za "New Statesman" rekao da je 25 godina tvrdio da će rat izbiti ako se NATO i zapadne alijanse prošire preko određenih granica i da je Ukrajinu detektovao kao posebno osetljivu oblast.
"Ovaj scenario sam predvideo još 1997. godine. Predsednik Putin je 2008. godine rekao da ako članstvo Ukrajine u NATO-u postane opcija, onda Ukrajina neće postojati. Ali niko ga nije slušao. Dakle, prvi cilj vojne operacije je okončanje širenja NATO-a. Dodata su još dva cilja: jedan je demilitarizacija Ukrajine; drugi je denacifikacija. U ruskoj vladi postoje ljudi zabrinuti zbog porasta ultranacionalizma u Ukrajini do te mere da misle da počinje da liči na Nemačku 1930-ih. Cilj je i da se republike Donbasa oslobode osmogodišnjeg neprekidnog bombardovanja – kaže Karaganov, koji priznaje da lično ne veruje da je zeleni nacista.
Bivši savetnik lidera Kremlja sugeriše da je rat mogao da se desi za tri ili četiri godine - ali da bi tada najverovatnije bio na ruskoj teritoriji. Tako zaključuje da je Kremlj odlučio da ako mora da se bori, neka to bude na teritoriji susedne zemlje. To jasno ukazuje, kaže on, da on ovaj rat ne smatra borbom protiv Ukrajine, već isključivo protiv zapadne ekspanzije.
Tvrdi da nije sasvim siguran da li u stvari postoji moćni ukrajinski građanski pokret otpora ili ga čine samo mladići koji se pridružuju vojsci. Za njega Ukrajina ima veoma ograničenu istoriju državnosti i nema državotvornu elitu.
"Možda će se jednog dana roditi ukrajinska nacija. Biću srećan ako Ukrajinci imaju efikasnu, održivu vladu – za razliku od situacije u poslednjih 30 godina. Zbog nedostatka državotvorne elite bili su apsolutni gubitnici nakon raspada Sovjetskog Saveza. Moj sud je da će deo Ukrajine postati prijateljska država Rusiji, drugi delovi mogu biti podeljeni. Poljska će rado vratiti neke delove zapada, možda se za to odluče i Rumuni i Mađari, pošto je mađarska manjina u Ukrajini potisnuta sa drugim manjinama. Ali sada je teško predvideti. Ovaj rat još nije završen i ko zna kako će se stvari odvijati", ostaje pomalo neodređen Karaganov.
Karaganov zato priznaje da ne zna kakav će biti ishod ovog rata, ali mu je jasno da Rusija ne može i ne sme da dozvoli poraz.
"Ako postoji osećaj da gubimo rat, onda mislim da postoji definitivna mogućnost eskalacije sukoba. Ovaj rat je neka vrsta proksi rata između Zapada i ostatka sveta. Rusija je, kao što je to bilo u istoriji, predstavnik "ostalih" – u novom svetskom poretku. Uloge ruske elite su veoma visoke – za njih je to egzistencijalni rat", objasnio je on.
Ono što je posebno zastrašujuće je upravo ono što odstupa od mišljenja i javne poruke koje emituju sa Zapada; kako neće biti direktnog sukoba između Rusije i NATO-a. On tvrdi da je verovatnoća sukoba NATO i Rusije svakim danom u porastu.
Podsetimo, rat u Ukrajini ušao je u drugi mesec, a počeo je 24. februara.
(MONDO)