Smit je 1989. osuđen na smrt zbog ubistva "odbegle" partnerke i njena dva sina od 13 i 16 godina, iako on dalje tvrdi da je nevin. Sud u njegove tvrdnje nije verovao pošto je pretio bivšoj partnerki pre nego što je sa sinovima ubijena. Jedan od ključnih dokaza koje je sud iskoristio je taj što je Smit nekoliko nedelja pre ubistva partnerke, podigao polisu životnog osiguranja na njeno ime.
Pre izvesnog vremena na nožu i pištolju kojima su počinjena ubistva pronađeni su DNK tragovi nepoznate osobe, pa je Smit apelovao na sud da ponovo otvori slučaj, ali mu je rečeno da je njegova krivica potvrđena van svake sumnje. On će biti prvi čovek koji je pogubljen u Tenesiju od početka pandemije korona virusa.
Pored samog pogubljenja, on se pobunio i zbog načina na koji se sprovodi ova kazna - smrtonosnom injekcijom. Poslednjih godina, mnogi zatvorenici u SAD osuđeni na smrtnu kaznu tvrde da je bezbolnija alternativa da kaznu izvrše streljanem nego smrtonosnom injekcijom koja sadrži tri različite droge, i zatvorenici umiru u agoniji.
U Tenesiju se trenutno nalazi 47 zatvorenika koji su osuđeni na smrtnu kaznu. Najmlađi od njih je Miler Uršon (32), osuđen za prvostepeno ubistvo. Među njima je samo jedna žena, Krista Pajk (46), osuđena je za ubistvo. Zatvorenici u SAD u proseku čekaju skoro 19 godina od trenutka kada su osuđeni do izdržavanja kazne. U martu ove godine je u SAD bilo oko 2.500 osuđenih na smrt.
(MONDO)