Zabrana uvoza uglja okosnica je briselskog petog paketa sankcija Rusiji, donetog ovog meseca. Zemlje članice različito zavise od uglja, pa je i primena tog embarga odložena do avgusta. Iako zemlje Unije poručuju da imaju zamenu za taj ruski energent, ostaje pitanje - koliko će to da košta?
Najveći uvoznik ruskog uglja Evropskoj uniji je Nemačka, slede Holandija i Italija, pa Poljska koja je već zabranila i transport uglja iz Rusije preko svoje teritorije. Iako većina zemalja ima kratkoročne ugovore koji se poklapaju sa rokom primene tog embaraga ima i članica, čiji su ugovori na godinu dana, pa se već spekuliše - može li se obustava prolongirati do njihovog isteka.
Željko Marković, lider za energetiku u "Dilojtu", kaže da su mišljenja podeljena - neki smatraju da može da se nadoknadi taj nedostatak uvoza, dok drugi misle da će to ipak biti teže.
"Što se tiče konkretno uglja, tu je neko predviđanje Unije nemačkih uvoznika uglja da će to moći da odrade za dva tri meseca uglja da naprave tu zamenu. Iz tog razloga to i jeste pomereno, inicijalno je ta zabrana uvoza trebalo da bude u junu, a sada je pomerena za 10. avgust", navodi Marković, prenosi "Blic".
Da nije lako naći zamenu za ruski ugalj pokazuje primer Velike Britanije koja je, za razliku od Unije, obustavu uvoza tog ruskog energnta, najavila tek za kraj godine. Zbog energetske krize pojedine zemlje Unije odgodile su zatvaranje termoelektrana, a skladišta uglja su ispražnjena i treba ih brzo puniti za sledeću grejnu sezonu, jer cene ne miruju.
"Taj kameni ugalj koji se uvozi, čija je sada zabrana uvoza, je bio negde ispod 60 evra po toni, a sada je više od 300 evra po toni", dodaje Marković.
Hitno traže zamenu
Stručnjaci upozoravaju - ugalj će biti mnogo skuplji i zbog transportnih troškova, a zamena za ugalj iz Rusije traži se u Americi, Africi, Australiji, Indoneziji, Mozambiku, Kolumbiji...
Mnoge zemlje su finansijski već iscrpljene, a situaciju dodatno opterećuje i činjenica da je pored uglja peti paket sankcija obuhvatio i trasport robe iz Rusije, ali i Belorusije.
"Još uvek pokušavamo da se nosimo sa krizom kovida 19 i ovaj dodatni problem sa Ukrajinom i Rusijom je doveo do viših cena. Postoji mogućnost da bi to moglo da dovede do globalne recesije ili možda samo do nekih lokalizovanih recesija u određenim zemljama koje bi najviše bile pogođene, recimo Poljska, Nemačka i možda Italija u Evropi, ali možemo videti da to dolazi i u SAD", navodi Eran Guse, profesor ekonomije na Univerzizetu u Kentakiju.
A da sve ide usporeno i da nije lako ispuniti rokove govori podatak da je ovogodišnji obim svetske robne trgovine predviđao rast od 4,7 odsto. Nova analiza Svetske trovinske organizacije pokazuje da će upravo zbog sankcija biti smanjen na samo tri odsto.
(Mondo)