Posle predizborne kampanje koja izaziva podele, Marin Le Pen se suočava sa teškom borbom sa Emanuelom Makronom. Da bi pobedili, oboje moraju da privuku birače koji su podržali druge kandidate u prvom krugu.
Ali ovo su dve polarizovane figure u Francuskoj i uzdržanost je ključni faktor. Makrona klevetnici nazivaju arogantnim i predsednikom bogatih, dok je liderka krajnje desnice optužena da ima bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Makron je došao na vlast na osnovu burnog obećanja promene, ali mnogi se žale da to tek treba da vide. Njegovo predsedništvo je pogođeno protestima, pandemijom kovida, a sada i sve većim troškovima života.
Ipak, prema poslednjim anketama, Makron, koji bi osvojio od 54 do 56,5 odsto glasova, na putu je da osvoji drugi mandat i boravi još pet godina u Jelisejskoj palati. Njegov ponovni izbori bi predstavljao veliko olakšanje u Francuskoj ali i u inostranstvu gde se strahuje da ekstremna desnica preuzme vođstvo jedne svetske sile, članice Saveta bezbednosti UN i zemlje koja poseduje nuklearno oružje.
Lideri Nemačke, Španije i Portugala nedavno su pozvali na izbor "demokratskog kandidata" u Francuskoj, a Le Penova je otvoreno najavila da će ukoliko postane predsednica Francusku udaljiti od NATO-a.
U prvom krugu predsedničkih izbore održanog 10. aprila, više od 30 odsto glasalo je za ekstremnu desnicu, 23,25 odsto za Le Penovu i 7,07 odsto za drugog predstavnika ekstremne desnice Erika Zemura.
(Mondo)