Danska će slati strane državljane osuđene u zemlji na izdržavanje kazne u zatvor u takozvanu državu Kosovo, složili su se u sredu ministri pravde tih zemalja. Ukoliko parlamenti obe strane daju zeleno svetlo sporazumu, prvi zatvorenici bi mogli da budu prebačeni na Balkan već sledeće godine.
Danski ministar pravde Nik Hekerup i njegova kosovska koleginica Albulena Hadžiju potpisali su sporazum koji rezerviše oko 300 ćelija u kosovskom zatvoru za osuđenike danske migrante. Prema planu, zatvorenici koji nisu državljani Danske služiće kazne koje su odredili danski sudovi u zatvoru koji se nalazi u gradu Gnjilanu. Kazneno-popravni objekat će, međutim, prvo morati da bude renoviran kako bi uslovi u njemu bili u skladu sa onima u danskim zatvorima.
Nakon što zatvorenici odsluže kaznu, biće deportovani nazad u zemlje porekla.
Sporazumu potpisanom u sredu prethodio je preliminarni sporazum između Kopenhagena i Prištine u decembru 2021. BBC je tada izvestio da će Danska izdvajati 15 miliona evra godišnje za početni period od pet godina. Povrh toga, Kopenhagen će navodno pomoći Prištini da razvije zelenu energiju u regionu Balkana u zamenu.
Danski ministar pravosuđa pozdravio je sporazum kao "revolucionarni", dodajući da će pomoći kraljevstvu da bolje upravlja sopstvenim "prenatrpanim zatvorima i da će ublažiti pritisak na naše zatvorske službenike".
Hekerup je takođe primetio da sporazum "šalje jasan signal strancima iz trećih zemalja koji su osuđeni na deportaciju" da njihova "budućnost nije u Danskoj i da stoga nećete služiti kaznu ovde".
Komentarišući ove vesti danskoj medijskoj kući Ricau, zvaničnik je izrazio nadu da bi "praktična strana stvari mogla biti gotova u prvom kvartalu 2023".
Prema zvaničnim podacima koje citiraju mediji, broj zatvorenika u Danskoj je porastao za skoro 20 odsto od 2015. godine, dostigavši preko 4.000 početkom 2021. godine, a zatvorski sistem ove skandinavske zemlje radi punim kapacitetom.
Do dogovora između Danske i takozvane države Kosovo došlo je nekoliko nedelja nakon što je vlada Ujedinjenog Kraljevstva otkrila planove da tražioce azila koji stignu u tu zemlju pošalje u Ruandu, gde će čekati dok britanske vlasti obrađuju njihove zahteve. Tajms je tada objavio da će samo muški migranti biti dopremljeni u centralnu afričku naciju.
Početkom aprila, britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel otputovala je u tu afričku zemlju koja je finalizirala "partnerstvo za migracije i ekonomski razvoj" sa Ujedinjenim Kraljevstvom. To je usledilo posle prethodnih neuspešnih pokušaja da se postignu slični sporazumi sa Albanijom i Ganom.
Međutim, u ovom trenutku nije jasno da li će objekti za zadržavanje u Ruandi biti pod jurisdikcijom Ujedinjenog Kraljevstva.
Laburistička opozicija kritikovala je taj plan kao "neizvodljivu, neetičku i iznuđivačku politiku koja bi poreske obveznike u Velikoj Britaniji koštala milijarde funti tokom krize troškova života i koja bi otežala, a ne lakša, donošenje brzih i pravednih odluka o azilu".
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR, takođe je izrazila zabrinutost zbog planova Londona.
Human Rights Vatch je 2020. godine objavio izveštaj u kojem se tvrdi da zatvorenici u Ruandi pate od proizvoljnog zatvaranja, zlostavljanja i mučenja u zvaničnim i nezvaničnim objektima.
(MONDO)