Od samog početka sukoba u Ukrajini, turski borbeni dron Bajraktar postao je neslavna zvezda ovog krvavog rata, jer su na internetu počeli da se pojavljuju snimci razornog učinka ovog moćnog oružja na navođenje, koje uništava ruska oklopna vozila, te vrlo precizno gađa ruske ratne brodove i vojne položaje!
Njegova popularnost je tolika da su mu Ukrajinci spevali i pesmu!
Tako je ova moderna sprava za ubijanje postala ključni adut ukrajinske vojske u sukobu sa daleko nadmoćnijim neprijateljom, a zanimljivo je da su neke vodeće zemlje NATO-a, poput Nemačke i Kanade, pokušale da sabotiraju njegovu proizvodnju, dok su Britanci tajno, zbog velikog pritiska javnosti, Turcima prodavali veoma bitan deo - nosač bombi.
Još tokom 2019. godine ukrajinska vojska je započela modernizaciju svog borbenog arsenala naručivanjem 12 dronova marke Bajraktar TB2. „Ukroboronprom“, koncern pod koji potpadaju razni sektori ukrajinske vojne industrije, pored kupovine 12 dronova, potpisao je ugovor i o nabavci tri zemaljske stanice za upravljanje letelicom, a ceo posao procenjen je na oko 70 miliona dolara.
Ukrajina je dobila prvu seriju bespilotnih borbenih letelica u martu 2019. godine po ceni od oko dva miliona dolara.
Nakon uspešnog testiranja letelice, ukrajinska mornarica je tražila specijalnu isporuku od još šest dronova do kraja prošle godine.
Ukrajinci su očigledno bili toliko zadovoljni ovim borbenim letelicama da su sa turskim zvaničnicima dogovorili osnivanje zajedničke kompanije, koja bi proizvela još 48 Bajraktara u Ukrajini.
Ukrajinska vojska je prvi put koristila dron za ratna dejstva u oktobru 2021. godine, gađajući položaj ruske artiljerije, uništavajući haubicu D-30 i tako zaustavljajući bombardovanje ukrajinskih trupa kod Hranitne.
Od početka ruske invazije, Bajraktar je delovao veoma često i jako učinkovito, a ukrajinski visoki vojni zvaničnik je potvrdio da Ukrajinci trenutno imaju dvadeset ovih ubojitih letelica, ali, kako reče, neće se na tome zaustaviti, sugerišući da će ubrzo nabaviti još.
Bajraktar TB2 je borbena bespilotna letelica koja leti na srednjim visinama, sposobna za daljinski kontrolisane ili autonomne letove. Proizvodi ga turska kompanija „Baikar Makina Sanaii ve Ticaret A.S.“, prvenstveno za oružane snage Turske. Letelicu nadgleda i kontroliše posada u zemaljskoj kontrolnoj stanici, uključujući i upotrebu oružja.
Za razvoj ove bespilotne letelice u velikoj meri je zaslužan Selčuk Bajraktar, koji je završio čuveni masačusetski univerzitet MIT, inače glavni čovek pomenute kompanije "Bajkar", po kojem je dron i dobio ime.
Turci su razvili Bajraktar kao odgovor na američku zabranu izvoza naoružanih bespilotnih letelica Turskoj zbog navodne zabrinutosti da će se koristiti protiv Kurda u Turskoj i izvan nje. Tako je firma „Bajkar“, na čijem čelu je bio pomenuti Selčuk Bajraktar, na zahtev Ministarstva odbrane, počela da, koristeći iskustva s letelicama Bajraktar Kaldiran, odnosno Bajraktar TB1, razvija ovaj super dron. Prvi let imao je u avgustu 2014. godine, a godinu dana kasnije objavljen je snimak ispaljivanja probnog projektila, koji je urađen u saradnji sa najvećim proizvođačem oružja u Turskoj, kompanijom Roketsan iz Ankare. Tom prilikom su korišćene Roketsanove laserski navođene bombe MAM i TUBITAK-SAGE BOZOK, koje su takođe testirane prvi put. Očigledno uspešno.
Iako se Bajraktar vodi kao čedo turske industrije, činjenica je da su svi najvažniji delovi letelice uvezeni sa Zapada. Letelica koristi četvorocilindrični motor Rotaks 912, koji se proizvodi u Austriji, ali je u vlasništvu Kanađana, i najsavremeniju optičku elektroniku (FLIR senzori su kupljeni od kanadaske firme „Vescam“ ili multinacionalke Hensoldt sa sedištem u Nemačkoj).
Zbog toga su nastali problemi oko nastavka proizvodnje ove letelice. Naime, kompanija „Bombardier Recreational Products“, vlasnik Rotaksa, obustavila je isporuku svojih motora određenim zemljama u oktobru 2020, nakon što je, kako su naveli, postala svesna njihove vojne upotrebe uprkos tome što su sertifikovani samo za civilnu upotrebu. Što je bio slučaj i sa Bajraktarom.
Takođe, naoružavanje Bajraktara ne bi bilo moguće bez Hornet nosača za municiju koji proizvodi britanska firma „EDO MBM Technologi“. Ovaj nosač za bombe je isporučen Turskoj još 2015. godine, a u letelicu su ga integrisali britanski proizvođač nosača i pomenuti Roketsan. Ove tvrdnje je izneo britanski „Gardijan“, ali su iz kompanije „Bajkar“ odgovorili da nikad nisu uvozili ovaj nosač iz Velike Britanije jer „ne bi funkcionisao i bio bi preskup“, već su sami dizajnirali i proizveli „napredniji i isplativiji“.
Odeljenje za međunarodnu trgovinu Ujedinjenog Kraljevstva je 19. avgusta 2020. otkrilo detalje o šestogodišnjoj istoriji izvoza stalka za bombe Hornet u Tursku između 2014. i 2020. godine, što sugeriše da se snabdevanje Turske ovom tehnologijom nastavilo i dalje od faze razvoja.
U oktobru 2020. upotreba kanadskog sistema Vescam MKS-15D u dronu je otkrivena nakon što su jermenski zvaničnici tvrdili da su ostaci sistema MKS-15D pronađeni u oborenom dronu TB2 tokom sukoba sa Azerbejdžanom. To je izazvalo zaustavljanje izvoza MKS-15D u Tursku, dok istraga od strane Global Affairs Canada procenjuje upotrebu kanadske tehnologije u sukobu u Nagorno-Karabahu.
Turska industrija je odgovorila na bojkot inostrane prodaje najavljujući obezbeđivanje alternativa domaće proizvodnje, uključujući TEI PD170 motor (proizvođač TEI),ventile za gorivo i sistem CATS FLIR (proizvođač Aselsan). Testovi integracije sa tim sistemom počeli su 6. novembra 2020. godine.
Međutim, većina Bajkarovih kupaca, uključujući Ukrajinu, Poljsku, Maroko i Kuvajt, odbila je da kupi elektrooptičku kupolu Aselsan CATS i odlučila se da naruči Vescam MKS-15D direktno iz Kanade. Razlozi uključuju povećanje težine sa 45 na 61 kg, opšte performanse i kompatibilnost sa postojećom flotom.
(MONDO)