Kada su vojnici ruske 64. motorizovane brigade sredinom marta stigli u Buču, doneli su potpuno novi nivo terora i smrti u grad, piše Njujork tajms. Kažu da je 12 ljudi ubijeno u narednih 18 dana u samo jednom delu kijevskog predgrađa gde je brigada preuzela kontrolu, uključujući sve stanovnike šest kuća u kojima su vojnici postavili logor.
Sin i zet Olge Havriljuk, zajedno sa jednim strancem, upucani su u glavu u dvorištu svoje kuće. Ruski vojnici su razbili ogradu, parkirali oklopno vozilo u bašti i uselili se u kuću. Kuvali su u komšijinoj bašti, ubijali kokoške i pekli ih na roštilju, dok su mrtvaci ležali nekoliko metara dalje u uličici.
Kada su se trupe povukle krajem marta, dva brata, Jurij i Viktor Pavlenko, koji su živeli na kraju ulice, ležali su mrtvi u jarku pored železničke pruge. Vladimir Čeredničenko pronađen je mrtav u podrumu. Još jedan muškarac, koga su ruski vojnici uhvatili dok je trčao duž železničke pruge, a zatim odveden u podrum kuće na kraju ulice, takođe je pronađen ubijen iz vatrenog oružja, piše Njujork tajms.
Priča o Buči i njenim užasima odvijala se u fazama kako su otkrivena nova ruska zverstva, što je izazvalo gnev Ukrajinaca. Ali tužioci i zvaničnici vojne obaveštajne službe započeli su ranu istragu i prikupljanje dokaza kako bi pokušali da identifikuju počinioce odgovorne za masovna ubistva, mučenja i silovanja u nekada mirnom predgrađu.
Radeći sa stručnjacima za ratne zločine i forenzičarima iz celog sveta, ukrajinski istražitelji su došli do nekih preliminarnih zaključaka, posebno fokusirajući se na 64. brigadu. Do sada su identifikovali 10 vojnika iz jedinice i teretili ih za ratne zločine.
Putin ih je odlikovao
Ukrajinski zvaničnici kažu da je brigada formirana nakon što je Rusija vodila rat sa Gruzijom 2008. godine i da ju je predsednik Vladimir Putin odlikovao ordenom za borbe u Ukrajini prošlog meseca. Ali, prema pisanju Njujork tajmsa, brigada je malo učestvovala u bilo kakvim borbama, došla je nakon što su druge jedinice preuzele kontrolu nad Bučom i tada su dobile zadatak da je "drže".
"Oni su zatvorili naše ljude", rekao je Ruslan Kravčenko, glavni okružni tužilac Buče, opisujući postupke optuženih vojnika. "Vezali su im ruke i noge, stavljali poveze na oči. Tukli su ih pesnicama i nogama u prsa i imitirali streljanja".
Ime 64. brigade i spisak njenih 1.600 vojnika pronađeni su među kompjuterskim fajlovima koji su ostavljeni u ruskom vojnom štabu u Buči, što je pružilo ogroman resurs istražiteljima koji su započeli istragu. Pronađen je i deo njihovih profila na društvenim mrežama...
"Tri žrtve koje su preživele premlaćivanje i mučenje uspele su da identifikuju počinioce na fotografijama", rekao je Kravčenko.
Jedna od žrtava bio je 50-godišnji Jurij. U pretres njegove kuće 13. marta došla je jedinica 64. brigade. Rekao je da je identifikovao vojnike kada su mu tužioci pokazali fotografije. Jurijev komšija Aleksij izjavio je da ga je ruska jedinica dva puta zatvarala, nekoliko sati ispitivala u podrumu i da su se pretvarali da ga pucaju iz pištolja. I dalje potresen, rekao je da samo želi da pokuša da zaboravi sve.
Premlaćivanje vojnika
O brigadi se ne zna mnogo, ali pukovnik Nikola Krasni, šef javnih poslova ukrajinske vojne obaveštajne službe, tvrdi da je istaknuta za nemoral, za prebijanje vojnika i lopova. Osnovana je 1. januara 2009. godine, ubrzo nakon ruskog rata u Gruziji, rekao je Krasni.
Oni nisu brutalni samo prema svojim neprijateljima, već i prema sopstvenim vojnicima.Na mobilnom telefonu koji je u Buči ostavio pripadnik 64. brigade, istražitelji su pronašli dokaze o takvoj praksi: snimak na kojem oficir razgovara sa podređenim, a zatim ga iznenada udari pesnicom u glavu dok ostali vojnici stoje okolo i razgovaraju.
Njujork tajms piše da ruska vlada nije odgovorila na zahtev za komentar optužbi protiv 64. brigade, ali da je u više navrata tvrdila da su lažni navodi da su njene snage počinile zločine u Buči i drugde.
Zapadni analitičari, koji su proučavali rusku vojsku, komentarisali su da ponašanje vojnika u Buči nije iznenađenje.
Ubistva u Buči traju od prvih dana pojavljivanja ruskih trupa. Prve jedinice bile su vazdušno-desantne jedinice, padobranci i specijalci koji su pucali na automobile i civile na ulicama i pritvarali muškarce za koje se sumnjalo da su pripadnici ukrajinske vojske ili teritorijalne odbrane. Razmere ubistava i naizgled nedostatak oklevanja među ruskim vojnicima da ih izvrše naveli su ukrajinske zvaničnike da pretpostave da su delovali po naređenju.
"Nisu mogli a da ne znaju", prokomentarisao je visoke vojne komandante tužilac Kravčenko. "Mislim da je teror bio planiran".
Mnoga od dokumentovanih ubistava dogodila su se u Jablunskoj ulici, gde su tela ležala nedeljama, što se vidi i na satelitskim snimcima. Ali nedaleko, na uglu Ulice Ivana Franka, posle 12. marta odigrao se poseban oblik pakla – piše Njujork tajms.
Stanovnici su već upozoreni da će se stvari pogoršati. Penzioner Mikola (67) rekao je da su mu ruski vojnici koji su prvi došli savetovali da ode jer će kasnije doći "loši momci". Mikola je napustio Buču pre dolaska 64. brigade. Na kraju Ulice Ivana Franka, usred smrskanih automobila i porušenih kuća, stravična je pustoš. "Od ove kuće do kraja, niko nije ostao živ", rekla je gđa. Havriljuk. "Ovde je ubijeno jedanaest ljudi. Samo smo mi preživeli."
Njen sin i zet su ostali da čuvaju kuću i pse, i ubijeni su 12. ili 13. marta, kada je prvi put stigla 64. brigada. U umrlicama je pisalo da su upucani u glavu.
Ljudi su nestajali
Nadežda Čeredničenko (50) molila je vojnike da joj puste sina. Držali su ga u dvorištu, a ruka mu je bila povređena kada ga je poslednji put videla. Pronašla ga je mrtvog u podrumu iste kuće tri nedelje kasnije, nakon što su se Rusi povukli.
Komšije koje su živele u blizini Havriljuka jednostavno su nestale. U jednom delu kuće živeli su Volodimir i Tetjana Šipilo, učiteljica, i njihov sin Andrij (39), a u drugom Oleg Jarmolenko (47). Lidija Sidorenko (62) i njen suprug Sergij (65) živeli su u sporednoj ulici. Njihova ćerka Tetiana Naumova rekla je da je razgovarala sa njima telefonom 22. marta ujutru.
"Moja majka je sve vreme plakala", rekao je Naum. "Obično je bila optimista, ali mislim da je imala loš predosećaj. Vratila se u kuću prošlog meseca sa suprugom Vitalijem i sinom Antonom nakon što su se ruske trupe povukle iz Kijeva. Njeni roditelji nisu bili nigde viđeni, ali su pronašli zloslutne tragove - kapu njenog oca sa rupama od metaka, tri lokve krvi i deo majčinog skalpa i kose.
Takođe nije bilo traga od Šipilovih ili Jarmolenka, osim tragova krvi gde su tela bila vučena po podu njihove kuće. Na kraju, francuski forenzičari su rešili misteriju. Oni su pregledali šest karbonizovanih tela pronađenih na praznoj parceli duž ulice i potvrdili da se radi o nestalim civilima. Nekoliko je zadobilo rane od vatrenog oružja, ali su trojici amputirani udovi, uključujući i majku Tatjane Naum, rekli su porodični istražitelji, piše Njujork Tajms.
"Mučili su ih i spaljivali da im prikriju tragove", rekao je Havriljuk.
(MONDO)