Samo nekoliko dana nakon što je američki predsednik Džo Bajden upozorio Kinu da ne napada Tajvan, Si Đinping poslao je 30 ratnih aviona u zonu protivvazdušne odbrane Tajvana.
Kina je poslala 30 ratnih aviona u zonu protivvazdušne odbrane Tajvana, na šta su oni odgovorili raspoređivanjem borbenih aviona. Incident se dogodio u ponedeljak i smatra se jednim od najvećih upada od početka godine, a usledio je samo nekoliko dana nakon što je američki predsednik Džo Bajden upozorio Kinu da ne napada Tajvan, i istog dana kada je američki zvaničnik posetio ostrvo kako bi razgovarao o bezbednosti sa liderima.
Kina je poslednjih meseci povećala učestalost svojih vazdušnih misija, tvrdeći da su to vežbe za obuku. Ovakvi potezi su razbesneli Tajvan i povećali tenzije u regionu. Kina vidi Tajvan kao otcepljenu provinciju, koju može da zauzme silom ako je potrebno.
Poslednji incident uključivao je 22 lovca, kao i avione za elektronsko ratovanje, rano upozoravanje i protivpodmorničke avione, saopštilo je tajvansko ministarstvo odbrane.
Avion je leteo u oblasti severoistočno od ostrva Pratas koja je deo tajvanske identifikacione zone protivvazdušne odbrane (ADIZ), prema mapi koju je dostavilo ministarstvo. Avioni nisu prešli u sam vazdušni prostor Tajvana, što bi se smatralo činom neprijateljstva.
ADIZ je područje izvan teritorije zemlje i nacionalnog vazdušnog prostora, ali gde se strani avioni još uvek identifikuju, nadgledaju i kontrolišu u interesu nacionalne bezbednosti. On tehnički ostaje međunarodni vazdušni prostor.
Tajvan je više od godinu dana izveštavao da kineski avioni lete u njegov ADIZ, nazivajući to ratovanjem u "sivoj zoni“ čiji je cilj testiranje njihovog vojnog odgovora. Analitičari su ranije rekli da su upadi upozorenje tajvanskoj vladi da ne krene ka formalnom proglašenju nezavisnosti. Peking je u prošlosti rekao da su vežbe bile usmerene za zaštitu njihovog suvereniteta.
Zašto Kina i Tajvan imaju loše odnose?
Kina i Tajvan su bili podeljeni tokom građanskog rata 1940-ih, ali Peking insistira da će ostrvo biti vraćeno u jednom trenutku, silom ako bude potrebno.
Ostrvo Tajvan ima svoj ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u svojim oružanim snagama
Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. Umesto toga, većina priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu.
(MONDO)