Svi ratovi su fluidni i situacija se brzo menja, a Putinova invazija na Ukrajinu nije izuzetak. Rani strahovi od brzog pada cele Ukrajine zamenjeni su ruskim povlačenjem sa više bojnih polja i nasilnim otporom Ukrajinaca. Ali Rusi su tada sve svoje preostale snage usmerili na istok, gde su beležili uspehe uprkos velikim gubicima, piše BBC.
Danas je 100 dana od početka rata i pitanje koje mnogi postavljaju je – šta dalje?
BBC donosi pet potencijalnih scenarija, koji se međusobno ne isključuju, ali su svi u domenu mogućeg.
1. Rat do iznemoglosti
Rat bi mogao da se nastavi mesecima, ako ne i godinama, a ruske i ukrajinske snage bi mogle da budu iscrpljene u nedogled.
Prednost bi iz dana u dan mogla da se menja u korist obe strane, koje će beležiti i pobede i poraze, pri čemu nijedna strana ne želi da odustane. Ruski predsednik Vladimir Putin ocenjuje da može imati koristi od demonstracije strateškog strpljenja i kladiti se da će se Zapad umoriti od podrške Ukrajini i da će se više fokusirati na sopstvene ekonomske krize i pretnje koje dolaze iz Kine.
S druge strane, Zapad bi mogao pokazati istrajnost i nastaviti da šalje teško naoružanje u Ukrajinu, što bi moglo rezultirati uspostavljanjem manje-više fiksiranih granica u Ukrajini. Rat bi tako mogao da postane "zamrznuti konflikt".
"Verovatnoća za ubedljivu operativnu ili stratešku pobedu za bilo koju stranu je mala, barem u kratkom roku. Nijedna strana nije pokazala sposobnost da zada strateški odlučujući udarac", rekao je Mik Rajan, penzionisani australijski general i vojni stručnjak.
2. Putin najavljuje prekid vatre
Šta ako ruski predsednik Vladimir Putin još jednom iznenadi svet jednostranom deklaracijom o prekidu vatre? Mogao je da zadrži teritorije koje je do sada osvojio i da proglasi "pobedu".
Mogao bi da tvrdi da je njegova "specijalna vojna operacija" završena: proruski separatisti u Donbasu su dobili zaštitu i uspostavljen je kopneni koridor ka Krimu. To bi omogućilo Putinu da se postavi kao moralna vertikala i izvrši pritisak na Ukrajinu da prestane da se bori.
"To je zamka koju bi Rusija mogla da iskoristi u bilo kom trenutku, posebno ako želi da iskoristi evropski pritisak na Ukrajinu da se preda i odrekne teritorije u zamenu za mir", rekao je Kir Džajls, ekspert za Rusiju u britanskom istraživačkom centru Čatam Haus.
Takvi argumenti se već mogu čuti u Parizu, Berlinu i Rimu: Nema potrebe da se produžava rat, vreme je da se okonča globalna ekonomska kriza izazvana ratom, treba raditi na prekidu vatre.
Takav ishod bi vrlo verovatno naišao na žestok otpor Sjedinjenih Država, Britanije i većeg dela istočne Evrope, gde lideri veruju da ruska invazija mora da pretrpi težak poraz, ne samo za Ukrajinu već i za međunarodni poredak.
To znači da bi jednostrani ruski prekid vatre promenio narativ, ali ne bi okončao borbe.
3. Slepa pozicija na bojnom polju
Šta ako i Ukrajina i Rusija zaključe da više ništa ne mogu postići vojnim sredstvima i krenu u pregovore u cilju političkog rešenja krize?
Obe vojske su iscrpljene i nemaju ljudstva i municije. Cena plaćena krvlju i novcem potrebnim za finansiranje rata više ne opravdava nastavak borbi. Ruski vojni i ekonomski porazi više nisu održivi, a Ukrajinci su se umorili od rata i više nisu voljni da rizikuju svoje živote da bi pobedili.
Šta ako političko rukovodstvo u Kijevu prestane da veruje u stalnu podršku Zapada i odluči da je vreme za pregovore? Podsetimo i da je predsednik SAD Džo Bajden otvoreno priznao da je cilj SAD da Ukrajina završi "u najjačoj mogućoj poziciji za pregovaračkim stolom".
Ali do ćorsokaka na bojnom polju možda neće doći u narednim mesecima, a bilo kakav politički dogovor se ne čini izvesnim, velikim delom zbog potpunog nepoverenja Ukrajinaca u bilo kakva ruska obećanja. Mirovni sporazum, ako do njega uopšte dođe, mogao bi biti kratkog veka, a mogle bi uslediti nove borbe.
4. Ukrajinska pobeda
Može li Ukrajina, uprkos svemu, postići nešto što bi se moglo nazvati pobedom? Može li Ukrajina naterati ruske snage da se povuku na položaje koje su držali pre invazije?
"Ukrajina će definitivno pobediti u ovom ratu", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski za holandsku televiziju ove nedelje.
Šta ako Rusija ne uspe da zauzme ceo Donbas i pretrpi još veće gubitke? Zapadne sankcije sve više otežavaju kampanju Rusije, a Ukrajina kreće u kontranapad koristeći nove rakete dugog dometa, oslobađa teritoriju i prekida rusku liniju snabdevanja. Ukrajinska vojska prolazi kroz transformaciju iz odbrambenih u ofanzivne snage.
Ovaj scenario je dovoljno verovatan da su mnogi lideri već zabrinuti zbog njegovih posledica. Hoće li se Putin suočiti sa porazom, da li će dalje eskalirati i pribeći upotrebi hemijskog ili nuklearnog oružja?
"Čini mi se malo verovatnim da će Putin prihvatiti konvencionalni vojni poraz kada još uvek ima nuklearnu opciju na raspolaganju", rekao je istoričar Najl Ferguson sa Kings koledža u Londonu.
5. Ruska pobeda
Šta je sa mogućom ruskom pobedom? Zapadni zvaničnici ističu da Rusija, uprkos početnim porazima, i dalje planira da zauzme glavni grad Kijev i uspostavi kontrolu nad većim delom Ukrajine. "Ovi maksimalistički ciljevi su i dalje relevantni", rekao je jedan zvaničnik.
Rusija bi mogla da iskoristi uspehe koje trenutno postiže u Donbasu, što bi joj omogućilo da pošalje snage koje tamo izvršavaju svoje zadatke negde drugde, možda čak i u Kijev. Brojčana prednost Rusije mogla bi doći do izražaja, a ukrajinske snage bi mogle biti poražene.
Predsednik Volodimir Zelenski je nedavno priznao da svakog dana 100 ukrajinskih vojnika izgubi život, a 500 bude ranjeno. Veliki gubici mogli bi da dovedu do raskola javnog mnjenja u Ukrajini – jedni žele da nastave da se bore, a drugi da pregovaraju. Neke zapadne zemlje bi se mogle umoriti od podrške Ukrajini. S druge strane, neke druge zapadne zemlje, ako misle da Rusija pobeđuje, možda žele da eskaliraju sukob.
Zapadni diplomata rekao je diplomatskom dopisniku BBC-ja da bi Zapad mogao da testira nuklearno oružje u Pacifiku kao upozorenje Rusiji.
U svakom slučaju, budućnost rata ostaje neizvesna.
(MONDO)