Iako je ukrajinska luka Mariupolj pala i ruske trupe su zarobile skoro 2.000 ukrajinskih branilaca, uključujući pripadnike zloglasnog puka Azov, sama jedinica i dalje postoji, obučava nove pripadnike i pokušava da se distancira od svojih nacionalističkih korena. U šumama u blizini grada Zaporožja u toku je obuka tri nova voda specijalnih jedinica Azova.
Njihovi vojnicI, svi dobrovoljci koji su pre rata imali normalne poslove rekli su za VSJ da u današnjem Azovu nema govora o neonacizmu.
"Ne verujte ruskoj propagandi. Oni će lagati o Azovu koliko god mogu, nazivaće nas nacistima, ali pravi nacisti su ruski vojnici“, rekao je Vjačeslav Rodionov, koji je pre rata svirao flautu u Kijevskom simfonijskom orkestru, a sada predvodi jedinicu od oko 20 boraca Azova.
Ali Azov definitivno ima problematičnu prošlost. Prvi komandant puka, Andrij Biljecki , pridružio se Azovu 2014. nakon što je vodio političke grupe koje su otvoreno koketirale sa neonacističkom i rasističkom ideologijom. Uprkos tome, jedinici su se pridružili mnogi patriotski nastrojeni Ukrajinci koji su želeli da pomognu u odbrani Mariupolja od tadašnjih napada proruskih separatista iz Donbasa. Osnovan u vreme kada je ukrajinska vojska bila u rasulu, okupljala je borce iz svih sfera života koji su uspešno branili grad.
Prvi članovi Azova bili su zaista raznolika grupa - istoričari amateri, neonacisti i fudbalski navijači. Ipak, to je bila relativno obrazovana grupa ljudi. Prema podacima iz 2014. godine, kada je jedinica brojala 345 ljudi, čak 40 odsto njih je bilo fakultetski obrazovano, a dvoje je imalo doktorat.
Jedinica danas ima problema sa nabavkom oružja za svoje vojnike. Američki Kongres je 2018. zabranio naoružavanje i obuku te jedinice, a grupa demokratskih poslanika je čak zahtevala da tadašnji ministar spoljnih poslova Majk Pompeo uvrsti Azov na listu stranih terorističkih organizacija, zajedno sa Al Kaidom i Islamskom državom. Azov je tada opisan kao "nasilna bela rasistička ekstremistička grupa" i tvrdio da je "godinama regrutovao, radikalizovao i obučavao američke građane", pozivajući se na izveštaj FBI.
Sada ponovo regrutuju nove borce Azova iz svih slojeva društva, a novinarima tvrde da se protive fašizmu i da nemaju nikakvih ekstremističkih stavova. Sebe opisuju kao fudbalske navijače, a na uniformama koje je većina morala sama da kupi nose zakrpe sa logotipima svojih omiljenih fudbalskih timova.
Postoji mnogo advokata, uključujući profesore klavira i muzičare. Tvrde da su se dobrovoljno javili za Azov ne zato što su nacionalisti, već zato što im ta jedinica garantuje najbrži pristup prvoj liniji ratišta i zato što je na glasu kao elitna jedinica.
Uprkos tome, oni su loše opremljeni. Osim pušaka – koje su mnogi vojnici morali sami da nabave – regruti imaju samo nekoliko protivoklopnih sistema Javelin i NLAV. Dobrovoljci Azova moraju sve sami da kupe, čak i čizme i pancire. Ali prijave i dalje stižu.
(MONDO)