Na Turskoj državnoj televiziji "Haber-Turk" emitovala se emisija u kojoj se govorilo o tursko-grčkoj granici. U pozadini se videla karta Turske i Grčke. Novinar Gurkan Zengin, jedan od gostiju emisije, stao je sa štapom ispred karte i usmerio ga na najistureniju zapadnu tačku turskog kopna, povlačeći crtu prema jugu. Prema njegovim tvrdnjama, to bi trebala biti granica između Grčke i Turske. Ostrva poput Rodosa i Kosa bi po tome pripadala Turskoj a ne Grčkoj.
Ovaj snimak iz emisije postao je viralan u poslednjih nekoliko dana, velika bura se podigla. Prema navodima grčkih medija, novinar Zengin je ispao propagandno "glasilo" turske vlasti prezentovavši želje i potencijalne planove turskog predsednika. Erdogan je prošle nedelje boravio u Izmiru, luci na Egejskom moru gde su se nalazili još neki NATO saveznici. Tom prilikom je turski predsednik održao govor u kojem je optužio Grčku da militarizuje ostrva.
"Atina bi trebala da izbegava takve snove, izjave i postupke zbog kojih bi kasnije mogla da zažali. Takvi postupci mogu da imaju katastrofalne posledice. Uopšte se ne šalim", rekao je on, prenosi "Bloomberg".
Grčka vlada je ovaj "zapaljiv" govor shvatila kao direktnu pretnju. Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias je na samitu jugoistočne Evrope u Solunu rekao da Grčka neće doprineti eskalaciji sukoba.
"Grčka neće doprineti eskalaciji sukoba sa susednom državom Turskom uvredljivim izjavama, nezakonitim zahtevima i optužbama", naveo je Dendias.
Erdoganove izjave dolaze u vreme pojačanih tenzija između dve NATO članice koje se kroz istoriju ne slažu po pitanju niza problema, uključujući i naftne rezerve i pomorska prava u istočnom Sredozemlju te po pitanju prava na ostrvo Kipar, koje je podeljeno između Turske i Grčke od 1974. godine.
Gde je spor Turske i Grčke?
U fokusu teritorijalnog spora prvenstveno je grupa ostrva pod nazivom Dodekanezi. Ova grupa ostrva uključuje manja ostrva poput ostrva Rodos, Lezbos, Samos i Kosa. Tursko-Grčka granica jasno je regulisana skoro ceo vek, ali je pitanje suverenih prava u istočnom delu Egejskog mora postalo "komplikovano" zbog različitog tumačenja međunarodnog prava. Sporazum iz Lozane (1923) i sporazum iz Pariza (1947) definišu koja ostrva su dodeljena kojoj državi, ali i nalažu da se određena ostrva ne smeju militarizovati. Turska svoje sporne teritorije zahteva iz trećeg sporazuma. Radi se o sporazumu iz Montreuksa iz 1936. godine koji je zamenio sporazum iz Lozane.
(MONDO)