Majkl Franzizi je ušao u mafiju sa dvadesetak godina, kad mu je otac, poznati mafijaš Soni Franzizi osuđen na 50 godina robije. Franzizi je studirao medicinu i hteo je da ispuni želju svog oca te postane lekar, ali splet okolnosti ga je uveo u istu „struku“ kojom se bavio i njegov tata. Snalažljiv, sa osećajem sa biznis, Franzizi je uspeo da organizuje prodaju gasa s ruskom mafijom po celoj Americi, a da državi ne plati ni dolar poreza. Priznao je da su zarađivali između osam i deset miliona dolara nedeljno na ovoj mutljavini, a mediji su ga proglasili mafijašem koji je najviše zaradio još od vremena Al Kaponea.
„Zajedno sa par saradnika, razvio sam šemu da ne plaćam porez na prodaju gasa. To je verovatno jedan od najvećih poslova koje smo uradili od vrememena Prohibicije i Al Kaponea. Zaradili smo enormnu količinu novca. Taj posao sam vodio skoro osam godina. Zarađivali smo izmešu osam i deset miliona dolara nedeljno! Bio je to vrlo lukrativan posao, koji mi je doneo napredak u karijeri – postao sam kapetan, što je veoma uticajna i moćna pozicija u organizaciji. Imao sam mnogo ljudi ispod sebe. Radio sam s ruskom mafijom, oni su bili moji saradnici. Prodavali smo gas od Njujorka do Floride, milijardu galona gasa nedeljno. Mediji su pisali da sam bio najplaćeniji mafijaš još od vremena Al Kaponea. To su pisali mediji, ja to nisam nikad rekao. Reći ću vam samo ovo, ne znam nikoga da se toliko obogatio, a da nije prodavao drogu, što nikad u životu nisam radio – niti sam je prodavao, niti konzumirao“, ispričao je Franzizi u nedavnom intervjuu.
Kad je napustio mafiju, Franzizi je postao uspešan poslovni savetnik; njegov kanal na jutjubu prati gotovo milion ljudi, a istovremeno piše knjige i drži motivaciona predavanja.
U pomenutom intervjuu, bivši mafijaš je otkrio i kako je zamalo ubijen u trenutku kada su njegova karijera i zarada bili na vrhuncu.
„Ovaj posao nosi sa sobom mnogo rizika. S obzirom da sam bio 20 godina u ovom poslu, naravno da sam bio u situacijama koje su mogled a se završe fatalno po mene. Jedne noći su me zvali da dođem na sastanak, sa kojeg sam mogao da se nikad ne vratim. To je, verovatno, bila najopasnija tačka mog života. Sad vam pričam ovo, pa je očigledno da sam se izvukao, ali bila je to teška situacija. Kad ste svesni da ste suočeni sa svojom smrću, to je baš gadan osećaj. Ljudi me pitaju zašto sam otišao na zaj sastanak, zašto nisam pobegao… Znate, nije to bilo moje herojstvo, to je manje-više robotizovana reakcija. Bio sam proizvod takvog života, tako da sam mislio: `Okej, ako je došao red na mene, to je onda to`“, kazao je Franzizi.
Vrlo detaljno je objasnio i kako se postaja član mafije.
„Da bi postao deo organizacije, nego iznutra mora da te preporuči. Ne možeš da dođeš sa ulice i kažeš: `Hej, ja hoću da vam se pridružim`. To ne ide tako. Neko mora da te preporuči, da garantuje za tebe, a to je u mom slučaju bio moj otac. Tada sam imao 21 godinu i moraosam da prođem kroz probni period u kojem dokazuješ da li si sposoban da postaneš deo porodice. U mom slučaju to je trajalo oko dve i po godine. Radio sam sve što sam morao da bi se dokazao. U tom načinu života moraš biti disciplinova i poštovati autoritete. To je veoma ozbiljna stvar. Nikad nisam skrivao da u takvom životu ima mnogo nasilja, od toga se ne može pobeći. Mafija Koza Nostra je preživela u Americi gotovo stotinu godina pod veoma teškim uslovima, jer je stalno bila proganjana. Razlog dugotrajnosti leži u dobroj organizaciji, jakoj strukturi i čeličnoj disciplini – svaki prekršaj se brutalno kažnjavao. Jedan bos je upravljao porodicom, ispod njega je bio još jedan, koji je bio drugi u sistemu komandovanja, tu je bio i konsiljeri ili savetnik, sledili su kapetani koji su bili šefovi na terenu, od kojih je svaki držao svoju teritoriju, a ispod njih su bili vojnici koji su izvršavali naređenja i tako gradili svoj put ka vrhu stabla organizacije“, objasnio je bivši mafijaš.
Kazao je da organizacija počiva na „bratstvu“ u kojem svi njegovi članovi čuvaju jedni drugima leđa, što je, po njemu, veoma moćan osećaj za muškarca.
„Ideja iz ove organizacije je da budete bratstvo. Kad sam primljen u organizaciju, rekli su mi: „Slušaj, gde god da ideš u svetu, ljudi će ti čuvati leđa. Ne brini za svoju ženu, za svoju ćerku, sestru, majku, niko ih nikad neće ni dirnuti ili povrediti“. Za muškaraca, to je moćna stvar. Za mene nije bilo ničeg moćnijeg od te veze, tog odnosa u kojem ti neko uvek čuva leđa i ti brineš o leđima svoje braće. Organizacija, kao celina, može biti veoma privlačna ljudima, i ja to razumem jer sam bio njen deo. Na sreću, znao sam kako da iskoristim tu poziciju i da od nje napravim biznis. Bio sam neka vrsta preduzetnika. Znate, u Americi organizacija ima veliku moć. Imamo političare u Beloj kući koji rade za nas, kontrolišemo sve sindikate u državi, ili barem one najvažnije. Kad imate kontrolu nad sindikatima i političarima, kontrolišete veliki deo zemlje“, kazao je Franzizi.
(MONDO)