Nakon ruske invazije na Ukrajinu, na Zapadu su se brzo pojavila dva gledišta o tome koju će lekciju Kina izvući iz rata. Prvi je sugerisao da bi neuspeh NATO-a da odvrati Rusiju – ili da direktno odbrani Ukrajinu – inspirisao Kinu da ubrza rokove za planiranu invaziju na Tajvan, ili čak da iskoristi haos izazvan ratom da odmah napadne ostrvo. Ali nakon što je ruska vojska rano naišla na značajne i neočekivane izazove, pojavila se alternativna linija analize koja sugeriše da je Kina sada značajno odvraćana od pokušaja da ikada zauzme Tajvan, piše u svojoj analizi "Kineske lekcije iz ruskog rata" bivši premijer Australije i politički analitičar Kevin Rad. Inače, Rad je poznat našoj javnosti i kao čovek koji je kritikovao australijske vlasti kad su proterale Đokovića iz zemlje pred Australijan open, nazvavši odluku tadašnjeg premijera Skota Morisona "nacionalnom sramotom" i dokazom da je ova zemlja postala "banana država".
Sija niko neće pokolebati
On smatra da oba ova gledišta nisu precizna.
"Oba gledišta su površna, obmanjujuća i jednostavno pogrešna. Kineski predsednik Si Đinping nije tip lidera koji bi dozvolio da ga bilo šta ili bilo ko skrene sa zacrtanog kursa, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina. On i ostatak kineskog rukovodstva će sigurno izvući vojne i finansijske pouke iz ruskog rata u Ukrajini. Ali Kina neće ni ubrzati ni odložiti svoj željeni raspored zbog bilo čega što vidi da se dešava na ratištima u Donbasu“, smatra Rud i objašnjava šta je konačan cilj kineskog lidera.
"Za Sija, ponovno ujedinjenje nije upitno. Kako je rekao u poruci svojim tajvanskim 'sunarodnicima' 2019. godine, povratak Tajvana u 'nežni zagrljaj' kopna je 'neophodan uslov za veliko podmlađivanje kineske nacije'. On je ovom `neophodnom zahtevu` dao određen vremenski rok: mora da se ostvari pre 2049. godine, odnosno pre stogodišnjice osnivanja Narodne Republike Kine i datuma koji je Si odredio, u skladu sa svojim `kineskim snom`, jer će tako dovršiti 'veliko podmlađivanje nacije'. Ali pošto Si u potpunosti namerava da bude upisan u kinesku istoriju kao Maov duhovni naslednik tokom svog političkog života, verovatniji vremenski okvir za ponovno ujedinjenje jeste od danas do najdalje 2035. godine, pre nego što se preseli u udobnu penziju sa obezbeđenim bogatim nasleđem.“
Strateški teška invazija
Rud pojašnjava s kojim poteškoćama bi Kineska armija mogla da se susretne prilikom invazije na Tajvan.
"Ruski vojni neuspesi u Ukrajini će pojačati oprez Kineske armije u pogledu strategije vezane za invaziju na Tajvan. Da bi invazija uspela, Kineska armija bi morala da izvede komplikovanu amfibijsku operaciju - nešto u čemu nema praktičnog iskustva - u razmeri većoj od savezničkog iskrcavanja na `Dan D` u Normandiji 1944. Otuda je Kineska armija odavno zaključila da mora da nagomila ogromnu vojnu snagu da bi zbrisala sve američke, tajvanske i savezničke snage koje bi mogle doći u odbranu ostrva. Ovaj problem je otežan sve nedvosmislenijim signalima iz Sjedinjenih Država i njihovih saveznika - pre svega Japana – koji smatraju odbranu Tajvana ključnom za svoje interese. Kineski vojni lideri stoga u potpunosti prepoznaju jaz koji će morati da premoste da bi postigli neophodan nivo nadmoći u ovom sukobu.“
Bivši političar, sada cenjeni analitičar za geopolitička pitanja i predavač na par univerziteta, zaključuje još jednom da ništa neće pokolebati kineskog lidera skrene s kursa koji je obećao naciji.
Upozorenje Sun Cua
"Za Sija, marksističko-lenjinističkog dijalektičara, događaji u Ukrajini neće suštinski promeniti ono što je on definisao kao trend `Istok u usponu, Zapad u opadanju`. Si lično veruje da je `veliki čovek`, sposoban da kanališe tok istorije i ispuni kinesku sudbinu – uključujući i ponovno ujedinjenje Tajvana sa kopnom. Si i njegovi generali će proučiti vojne poteškoće Rusije u Ukrajini sa velikim interesovanjem, ali u skladu sa strateškim pristupom koji je generalno konzervativan u pogledu preuzimanja vojnog rizika. Za razliku od Putina, Kina već implicitno razume vanvremensko upozorenje Sun Cua da je `umetnost ratovanja od vitalnog značaja za državu. To je pitanje života i smrti, put ili u sigurnost ili u propast. Stoga je to predmet istrage koji se ni u kom slučaju ne može zanemariti`“, zaključuje Rad.
(MONDO)