Kina je najveći svetski uvoznik nafte, a njene potrebe su porasle u maju, pa je ukupan uvoz povećan za 12 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Iako znatno sporije, povećan je i uvoz iz Saudijske Arabije, devet odsto veći nego pre godinu dana na 7,82 miliona tona ili 1,84 miliona barela dnevno.
Saudijska Arabija međutim nije glavni kineski snabdevač sirovom naftom, tu poziciju je ponovo zauzela Rusija, posle 19 meseci. "U maju je kineski uvoz iz Rusije dostigao rekordnih 8,42 miliona tona, što je 55 odsto više nego godinu dana ranije", saopštila je kineska Opšta carinska uprava.
U odnosu na april, prema pisanju "Gardijana", dnevni uvoz je porastao za skoro četvrtinu, sa 1,59 odsto na oko dva miliona barela dnevno. Poslednji podaci takođe pokazuju da je Kina prošlog meseca uvezla 260.000 tona iranske sirove nafte. Ovo je treća pošiljka iz Irana od decembra, što samo potvrđuje da, uprkos američkim sankcijama, Kina nastavlja da kupuje naftu od te zemlje.
Nakon početka rata u Ukrajini i sankcija koje su zemlje okupljene oko NATO i SAD uvedele Moskvi, kineske rafinerije su iskoristile popuste od oko 30 odsto koje je dala Rusija. Tako je značajno povećana upotreba naftovoda Sibir-Pacifik. "Kineske kompanije, uključujući državne rafinerijske gigante 'Sinopec' i 'Zhenhua Oil' povećale su kupovinu ruske nafte, privučene velikim popustima nakon što su se velike zapadne naftne i trgovačke kompanije povukle zbog sankcija", piše Gardijan.
Iako je Kina u početku izbegavala bilo kakav komentar o ratu, kritikovala je sankcije Rusiji kao "finansijski terorizam" i "ekonomsko naoružanje" i osudila prodaju oružja Ukrajini od strane Sjedinjenih Država i Britanije. Takođe, Kina je pomogla je Rusiji da zadrži punu kasu uprkos sankcijama. U maju su prihodi od izvoza nafte iznosili oko 20 milijardi dolara. Važnu ulogu odigrao je i rast cena nafte – za godinu dana porasla za 60 odsto, na oko 112 dolara po barelu.
(MONDO)