Tajvanski presretači su se u utorak podigli u vazduh pošto je prijavljeno 29 kineskih lovaca, bombardera i pomoćnih aviona kod jugozapadne obale ostrva, saopštilo je ministarstvo odbrane u Tajpeju. Šest bombardera i njihova pratnja lovaca odleteli su u Tihi okean kroz kanal između Tajvana i Filipina i nazad, u trećem najvećem napadu na tajvansku identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane (ADIZ) ove godine.
Pored šest bombardera H-6, Vazduhoplovstvo Narodne oslobodilačke armije poslalo je 17 lovaca i još šest pomoćnih aviona, saopštila je tajvanska vojska. Neki od njih su leteli severoistočno od atola Pratas u Južnom kineskom moru, dok su bombarderi i dva aviona za podršku krenuli putem Baši kanala u Pacifik, pre nego što su se vratili putem kojim su došli.
Tajvan je poslao presretače da odvrati eskadrilu PLAAF-a i koristio je raketne sisteme da ih prati, navodi se u saopštenju ministarstva odbrane. Prema Tajpeju, ovo je bila treća najveća grupa kineskih aviona koja je ove godine ušla u tajvanski ADIZ.
Ostrvski ADIZ proteže se daleko izvan tajvanskog vazdušnog prostora iu kontinentalnu Kinu, tako da se čak i rutinski letovi PLAAF-a unutar kineskog vazdušnog prostora tehnički računaju kao incidenti. Međutim, Tajpej je optužio Peking da vodi "rat u sivoj zoni“ na ostrvu, raspoređujući vojna sredstva kako bi testirali odbranu Tajvana i iscrpljivali vojsku ostrva tako što ih teraju da se stalno bore.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u martu da Vašington ima ugovornu obavezu da se umeša u bilo kakav sukob između Kine i Tajvana, iako su se njegovi pomoćnici kasnije povukli na te komentare i insistirali da se američka politika nije promenila. Prošle godine, tajvanska predsednica Cai Ingven rekla je da "veruje“ da će se SAD umešati.
Tajvan je bio tačka spora između Kine i SAD od 1949. godine, kada je nacionalistički Kuomintang izgubio građanski rat protiv komunista i na ostrvu uz američku pomoć. SAD su priznavale Tajpej kao "Republiku Kinu“ do 1978.
(MONDO/RT)