Dok šetate među raskošnim vilama iz 19. veka, fontanama i jezerima koji prožimaju ovaj uspavani grad, nikada ne biste rekli da se nalazite na mestu gde vas Vladimir Putin ima na nišanu. Smešten na jugoistočnoj granici Litvanije, Druskininki ima izlaz na uzak deo strateške teritorije poznatog kao Suvalki koridor koji se proteže duž 100 kilometara litavsko-poljske granice, između Belorusije na istoku i ruske enklave Kalinjingrada na zapadu.
Zapadni vojni stratezi već duže vreme upozoravaju da bi upravo ovo idilično područje moglo biti jedan od prvih ciljeva ruskog predsednika Vladimira Putina, odlučili su se za eskalaciju rata u Ukrajini i sukobu sa NATO-om. Na prvi pogled nikada to ne biste rekli i upravo je u tome, kažu istočnoevropski zvaničnici, problem, a Politico donosi detaljan izveštaj o važnosti ovog koridora i grada Druskininki, grada koji ima svega 12.000 stanovnika čije ime nije nepoznato u burnoj ruskoj i evropskoj istoriji. Car Nikola I. proglasio je ovo mesto 1837. godine službenim lečilištem za ruske državne službenike. Gradske vode bogate mineralima od tada privlače posete iz cele srednje i istočne Evrope, a tako je bilo čak i u vremenima kada su pruske, poljske, ruske i sovjetske vojske ovde odmeravale snage i dominaciju u okolnim regijama. Tokom Hladnog rata, letovalište je bilo omiljeno sovjetsko odredište za odmor, a danas je dom jedne od najvećih svetskih snežnih arena i raskošnog vodenog parka. Sve dok ga rat u Ukrajini nije učinio nedostupnim, to mesto je bilo i omiljeno odredište ruskih i beloruskih gostiju koji su činili većinu posetilaca. A u toj prepoznatljivosti možda i leži razlog zbog čega meštani nisu previše zabrinuti oko mogućih ruskih invazija.
“Ne živimo u tom strahu“, kaže Danukas (22) koji je odrastao u ovom gradu. “Ako se to dogodi, da, ljudi bi mogli postati zabrinuti, ali trenutno to nije slučaj.”
Ovaj mladić kaže da je uveren da će NATO zaštititi Litvaniju, zemlju od 2,8 miliona stanovnika. Ukoliko to ne bude slučaj, on će jednostavno, kaže, otići iz zemlje dodajući da ga vojska nikada 'nije zanimala'. Putujući celog dana litvanskom stranom Suvałki koridora može se primetiti da nema nijednog vojnog vozila ili vojnika na vidiku.
“Meštani veruju u litvansku vojsku i NATO kao i u njihovu sposobnost da osiguraju bezbednost“, kaže gradska uprava u pisanoj izjavi.
Ramunas Šerpetauskas, koji komanduje lokalnom četom Litvanskog streljačkog saveza, dobrovoljne policije sa korenima koji sežu unazad više od jednog veka, potvrđuje da je na istočnom frontu Litvanije zasada sve tiho. Iako ne očekuje da će Rusija pokušati sve dok ima pune ruke posla u Ukrajini, dodaje da on i njegovi saborci prate situaciju u pograničnoj zoni, nazivajući Suvalki koridor litvanskom “Ahilovom petom”.
“Neki smatraju da nema nikakvog smisla napadati Litvaniju, ali treba imati na umu da je ovo mesto direktni kopneni put do Kalinjingrade. Ako Rusi savladaju Ukrajinu, moguće je da će njihov sledeći udarac biti upravo ovde“, kaže on.
Poslednji nedavni podsetnik na Vilniusov “hod požici” s Moskvom bio je tokom vikenda, kada je litvanska nacionalna železnica saopštila da, u skladu sa evropskim sankcijama, više ne dopušta tranzit određene robe od Belorusije do Kalinjingrada preko teritorije Litvanije, što uključuje i tranzit uglja, metala i građevinskog materijala.
Guverner Kalinjingrada, Anton Alikhanov, ocenio je ovo kao "najozbiljniji prekršaj" te je rekao da će ta odluka uticati na polovinu ruskog izvoza enklavi. Bivši estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves rekao je kako je osmislio naziv "Suvałki koridor" 2015. godine, nekoliko minuta pre sastanka sa tadašnjim nemačkim ministrom obrane Ursulom fon der Lajen, kako bi istakao problem "rupe" u zapadnoj odbrani. Naime, ako se sukobi sa Zapadom, Rusija bi u koridor mogla da uđe istovremeno i sa istoka i sa zapada i da na taj način odcepi baltičke zemlje od Evropske unije i njihovih saveznika na jugu.
“Invazija bi odsekla Litvaniju, Latviju i Estoniju od ostatka NATO-a“, rekao je Ilves.
Takav potez takođe bi doveo do trenutnog obračuna između Moskve i nuklearno naoružanih članica NATO-a, što bi moglo eskalirati u sukobu svetskih razmera. Njegovo upozorenje von der Lajen , sada predsednica Evropske komisije, usledilo je nakon što je Rusija godinu dana ranije anektirala Krim, a rat u Ukrajini ponovo je aktualizovao njegovu crnu prognozu, koja danas odzvanja poput zlosutnog proročanstva. Baš kao što Putin u Ukrajini pokušava da stvori kopneni most između Rusije i poluostrva Krim, ako zauzme Suvalki koridor (koji je dobio po gradu na poljskoj strani granice), mogao bi da poveže ruske trupe u Kalinjingradu, ključnoj ruskoj ispostavi, sa onima koji su smešteni u de facto ruskom protektoratu – Belorusiji.
Rusija u Kalinjingradu ima ogromnu vojnu prisutnost što obuhvata nuklearno oružje, rusku baltičku flotu i desetine hiljada vojnika. Inače, u pitanju je enklava u kojoj živi gotovo milion stanovnika, a koja je bila njemačko područje sve do posle Drugog svetskog rata. Sovjetski Savez je nakon rata preoteo kontrolu nad regionom i proterao nemačko stanovništvo. Iako nema smisla sugerisati da je napad neizbežan, čini se da Putin uživa u tome što Zapad nagađa koji je njegov sledeći potez. Ranije ovoga meseca pohvalio je poduhvate ruskog cara Petra Velikog, izjavivši da je “zemlja ili suverena ili kolonija“. Ti komentari nisu uverili Baltik, a Mihail Kasjanov, bivši ruski premijer pod Putinom, dolio je ulje na vatru kada je prošle nedelje predvideo da će, ukoliko Ukrajina padne, "baltičke države biti sledeće". Očekivani ulazak Švedske i Finske u NATO dodatno je povećao napetost između Rusije i saveza. Priključenje dve skandinavske zemalje Rusiji bi moglo otežati odvajanje Baltike od ostataka saveza, ali bi takođe moglo pretvoriti Baltičko more u ono što neki nazivaju “NATO-vim jezerom“. To bi Moskvi dalo još veći podsticaj da izgradi kopneni most prema Kalinjingradu. Uključivanje Švedske i Finske u NATO čini taj ruski potez “manje verojatnim, ali to ne znači da je malo verovatan“, kaže Linas Kojala, direktor Centra za studije istočne Evrope u Vilnjusu.
Uprkos strateškim zabrinutostima Baltika, ono što bi moglo biti najopasnije u vezi sa Suvalskim koridorom je njegova relativna irelevantnost. Ako Rusija krene ka Poljskoj ili Litvaniji, jasno je da bi to pokrenuo NATO u skladu sa odredbama o međunarodnoj odbrani iz člana 5, povlačeći sve članice alijanse, od Turske preko Bugarske do Francuske i SAD. Bar u teoriji. Međutim, koliko bi Vašington i NATO bili spremni da rizikuju Armagedon za deo uglavnom nenaseljenog poljoprivrednog zemljišta za koji mali broj njegovih građana uopšte zna da postoji? To je upravo “marginalni slučaj“ koji bi Putin bio spreman da testira. Do ulaska Finske u NATO, granica Litvanije sa Rusijom i Belorusijom duga 900 kilometara je najduža u alijansi. Ali sa vojskom od samo 20.000 ljudi i samo pet aviona, uključujući transportne avione i jednu jednomotornu Cesnu, Litvanija, kao njen baltički sused, nije spremna za ruski napad – čak i uz pomoć nemačkih vojnih jedinica koje su trenutno stacionirane u zemlji .
“Jedini odgovor na ovaj izazov je veće prisustvo NATO-a ovde“, rekao je Margiris Abukevičijus, zamenik ministra odbrane Litvanije. “Znamo da je Rusija opsednuta zatvaranjem kopnenih koridora.”
Nemački kancelar Olaf Šolc tokom posete Viljnusu ranije ovog meseca, pokušao je da ubedi svoje domaćine u posvećenost Berlina baltičkoj bezbednosti, ali je na kraju samo uneo zabunu. Šolc je rekao novinarima da će Berlin krenuti u pravcu “stacioniranja robustne borbene brigade” u Litvaniji, što podrazumeva raspoređivanje nekoliko hiljada vojnika. Međutim, njegovi saradnici su kasnije povukli te komentare, navodeći da će Nemačka premestiti samo oko 50 pripadnika, dok će većina vojnih trupa ostati u Nemačkoj. Dok se NATO priprema za, kako su mnogi nazvali najvažniji samit u poslednjih nekoliko decenija, krajem juna, fokus je na izloženosti Baltika ruskoj agresiji i mogućem stalnom ili polutrajnom raspoređivanju većeg broja savezničkih snaga u regionu. Dok alijansa predvođena SAD tek treba da donese konačnu odluku, zvaničnici su već nagovestili da će NATO značajno ojačati snage na Baltiku i drugde duž istočne granice EU, najavljujući istorijsku promenu politike NATO-a i pomerajući fokus pakta na istočnu Evropu . Iako NATO već ima četiri borbene grupe od 1.000 vojnika stacionirane širom regiona, baltički politički lideri i vojni planeri kažu da bi taj broj morao biti mnogo veći u slučaju ruske agresije.
“Imate takozvanu tripwire silu, ali to možete nazvati i samoubilačkom misijom“, rekao je Ajvs, koji je bio predsednik Estonije od 2006. do 2016. godine.
Sjedinjene Države i Nemačka već dugo upozoravaju na taj potez, delom zbog sporazuma iz 1997. poznatog kao Osnivački akt NATO-Rusija, kojim je dogovoreno da alijansa i Moskva neće uspostaviti stalnu bazu u novim članicama NATO-a u “sadašnjem i predvidljivom bezbednosnom okruženju“. Međutim, ruski napad na Ukrajinu uverio je čak i dugogodišnje skeptike onoga što NATO naziva “odbranom napred“ u istočnoj Evropi, da je došlo vreme.
“Promenio sam mišljenje“, rekao je Ben Hodžis, penzionisani američki general-pukovnik koji je komandovao američkom vojskom u Evropi od 2014. do 2017. “Naši napori da se u dobroj nameri povežemo sa Rusijom su propali“, rekao je on.
U Belorusiji, na koju Putin ima veliki uticaj, ruska vojska je koristila vazdušne baze i drugu vojnu infrastrukturu za invaziju na Ukrajinu. Hodžis sumnja da bi Rusija, koja se bori u Ukrajini, sada mogla da prikupi snage potrebne za napad na Baltik. Ipak, ističe da NATO treba da iskoristi priliku i pripremi se za najgore, ali i da ojača baltičku PVO i obezbedi bolju integraciju lokalnih snaga i ostatka alijanse. On kaže da može da zamisli sistem sa „rotirajućim stalnim prisustvom“ NATO snaga u regionu na sličan način kao što SAD deluju u Južnoj Koreji. Drugi ključni faktor u odbrani regiona je Poljska, koja ima najveću vojsku u regionu. Istorijski sporovi između Poljaka i Litvanaca oko jezika i prava manjina u regionu Suvalki sa obe strane granice doveli su do spekulacija da bi Putin mogao da iskoristi ove tenzije u svoju korist. Nešto slično je uradio i u ukrajinskom regionu Donbas, gde je uspeo da iskoristi prorusku klimu da pokrene separatistički pokret. Međutim, to tek treba da se desi. Pogranična saradnja između poljske i litvanske vojske nikada nije bila bliža, kaže general Rajmund Andžejčak, poljski vojni komandant.
“Vidimo šta Rusi rade u Ukrajini i ne verujemo im“, rekao je general, koji je svojevremeno služio u regionu Suvalki, ističući da je Poljska, kao članica NATO-a, spremna da ispuni svoju dužnost i odbrani Litvaniju ako Rusija napada.
“Moramo biti veoma, veoma spremni“, kaže on.
(MONDO)