Kir Džajls, politički analitičar i stručnjak za Rusiju, o kojoj je napisao nekoliko vrlo zapaženih publicističkih knjiga, u svojoj opširnoj analizi u Gardijanu kaže da, uprkos propagadni nekih medija u zapadnim zemljama, Rusija za sada dobija rat, te da su SAD i zemlje Evropske unije u strahu od ruske ratne propagande, pa ne pružaju veću vojnu pomoć Ukrajini.
"Vojna podrška Ukrajini od SAD, Velike Britanije i njihovih saveznika postepeno se širila, pa su u Kijev počeli da stižu moćnijiji ofanzivni sistemi kao što je artiljerija većeg dometa. Ali najveće ograničenje da se Ukrajini obezbedi ratna oprema i dalje je strah od toga kako će Rusija odgovoriti. Kritičari aktuelne zapadne podrške kažu da je ova uzdržanost primer samoodvraćanja SAD i drugih iz straha od izazivanja eskalacije. Ali stvarnost je daleko jednostavnija", objašnjava Džajls i dodaje da je kampanja zastrašivanja s ruske strane ka zemljama NATO-a urodila plodom, iako je reč o "praznim pretnjama":
Putinove pretnje urodile plodom
"Kontinuirana ruska kampanja pretnji ostvarila je željeni efekat: izaziva oklevanje protivnika Moskve. Sveprisutna ideja da bi provociranje Rusije dovelo do katastrofalnih posledica je ključna pobeda Moskve. Uspešno odvraćanje zapada da Ukrajini pruži svu potrebnu podršku da preokrene tok rata u svoju korist, još jednom je Putinu potvrdila da se vojna inferiornost Rusije u odnosu na zapadne zemlje može prevazići korišćenjem zapadnog straha. Jasno izražen strah Zapada od eskalacije, dokazuje Rusiji da pretnje funkcionišu, bez obzira na to koliko su neverovatne ili koliko često su se pokazalo da su prazne. To je dosadno ponavljajući ciklus obećanja nuklearnog uništenja za one koji su nedavno uznemirili ruske propagandiste - na primer, ruska državna televizija je nedavno raspravljala o napadu na Holandiju. Ruske nuklearne pretnje će se nastaviti sve dok budu efikasne u sprečavanju da se Ukrajini pruži ratna vojna podrška."
Kraj rata do zime
Džajls kao ključno pitanje navodi neusklađenost ratnih ciljeva.
"Pored toga, postoji upadljiva neusklađenost ciljeva i prioriteta između dve strane. Dok je Rusija jasno izložila šta želi od rata – nestanak Ukrajine kao nezavisne nacije i obnavljanje ruske imperijalne moći nad svojim susedima – zapadne pristalice Ukrajine su zbunjene i podeljene oko toga kako žele da se rat završi i šta žele da se desi Rusiji kao rezultat. Sve ovo kupuje vreme Rusiji. Predsednik Zelenski je rekao čelnicima G7 da želi da se rat završi do zime. Postoji dobar razlog za taj rok. Evropa je još daleko od toga da se odvikne od ruske energije, a bolna zima još viših cena goriva će Evropljane dovesti do prave cene podrške Ukrajini u ovom sukobu", smatra Džajls, konstatujući i da bi Rusija mogla da nadživi otpor Ukrajine i sankcije zapadnih zemalja jer je "ravnodušna prema svojim žrtvama".
Rusi žrtvuju i rezerviste
"U vojnom smislu, Rusija bi mogla da nadživi ukrajinsku otpornost i strpljenje Zapada. Objektivne procene govore da Rusiji ponestaje obučene vojne snage. Ali, kao i sa mnogo toga, ovo je manji problem za Rusiju nego što bi bio za druge sile. Tradicionalna ruska ravnodušnost prema razmerama svojih žrtava nastalih u ostvarivanju ratnih ciljeva manifestuje se u njenoj spremnosti da u borbu baci napola obučene ili neobučene rezerviste, uključujući i one koji su mobilisani silom sa okupiranih teritorija", zaključuje Džajls.
(MONDO)