Na čelo Severnoatlantskog saveza je došao američki general Kristofer Kavoli, čija karijera u Pentagonu traje više od 40 godina.
Primopredaji dužnosti prisustvovao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je odlazećeg generala Voltersa odlikovao medaljom za zasluge NATO, dok je generalu Kavoliju poželeo dobrodošlicu, uz poruku da na tu funkciju dolazi u vreme "prekretnice za transatlantsku bezbednost".
Promene u vrhu vojne komande dolaze u vreme kad se NATO oštro konfrontira sa Rusijom, koja je jedna od Kavolijevih specijalnosti. Američki general je na univerzitetu Jejl završio master ruskih studija, govori ruski jezik i bio je zadužen za Moskvu dok je radio u sedištu Pentagona.
U novoj strategiji objavljenoj prošle nedelje na samitu u Španiji, najveći vojni savez na svetu označio je Moskvu kao "direktnu pretnju" Zapadu. Bio je to veliki zaokret u odnosu na prošlu strategiju napisanu pre 12 godina, kad je Rusija za NATO bila "partnerska zemlja".
"Jasno je da Rusija predstavlja najznačajniju i najdirektniju pretnju našoj bezbednosti", istakao je Stoltenberg.
Lideri država članica podvukli su da će više ulagati u odbranu, kao i da će ojačati istočno krilo NATO-a u blizini granice s Rusijom. Prema ovim najavama, Severnoatlatska alijansa će broj snaga visoke gotovosti povećati sa 40.000 na više od 300.000 vojnika. Reč je o trupama koje će biti spremne da deluju u kratkom roku u slučaju krize. Bataljoni u Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji prerašće u brigade sa nekoliko hiljada trupa više, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Šef Bele kuće Džo Bajden je u Španiji obećao da će Amerika povećavati vojno prisustvo u Evropi i da će alijansa i dalje naoružavati i podržavati Ukrajinu u ratu protiv Rusije. "Okupili smo alijansu da bismo se suočili s direktnim ruskim pretnjama Evropi i izazovima koje Kina predstavlja za svetski poredak zasnovan na pravilima", izjavio je Bajden u Madridu.
(MONDO)