Pre tri godine devetnaestogodišnjeg moskovskog studenta Vsevoloda Osipova prijatelj je pozvao da se priključi opozicionoj ruskoj Libertarijanskoj partiji, čiji je simpatizer bio još od srednje škole. Nije mogao ni da nasluti da će ga ovaj poziv dovesti do toga da počne da radi za rusku tajnu službu FSB i da će mu život visiti o koncu.
Kako je ispričao za jedan ruski nezavisni portal, Osipov je u početku samo dobio člansku knjižicu i odlazio na partijske sastanke gde je slušao šta njeni čelnici govore. U startu, kako je objasnio, nije bilo nikakvih konkretnih zadataka, niti zaduženja. Međutim, stvari su se iz korena promenile pred veliki miting podrške Putinovom protivniku i popularnom opozicionom lideru Alekseju Navaljnom 31. januara prošle godine. Tada su bili podeljeni po grupama, a njemu je bila dodeljena uloga predvodnika jedne od njih, sa zadatkom da prati ponašanje ostalih i da ne dozvoli da bilo ko uradi nešto što prethodno nije bilo dogovoreno na sastanku pred miting.
Kako je Osipov ispričao, za oko mu je zapao član koji se zvao Roman Kork, za kojeg kaže da je bio "čudno tih", kao da ne želi da se ističe, a pritom je pomno posmatrao dešavanja oko sebe. Bilo je to, odmah je shvatio Osipov, veoma neobično ponašanje za jednog partijskog aktivistu.
Razotkrivanje krtice u redovima opozicije
Nakon mitinga, Osipov je o ovome obavestio lidera partije Jaroslava Konveja, koji je sa svojim kolegama, iskusnim hakerima, proverio Korkov nalog koji je ovaj koristio na društvenoj mreži Telegram pod nikom Eie of God. Uspeli su da putem tog naloga uđu u njegov telefon i da dođu do informacija koje su razotkrile njegov pravi identitet. Naime, „Roman Kork“ je zapravo bio Roman Podboronov, agent ruskog Centra za borbu protiv ekstremizma (tzv. Centar E). Iako je pokušao da sakrije svoje kontakte, napravio je nekoliko grešaka u imeniku koje su ga razotkrile, objasnio je Osipov. Imao je obeležene kontakte poput "rimski CPE" i "rimski centar E", koji su jasno ukazali na to da je povezan s tajnom službom. Nakon toga, Podboronov je odmah izbačen iz partije.
Ali, to je imalo posledice. Nekoliko meseci kasnije, policija je upala u stanove članova partije u raznim gradovima Rusije i privela ih na ispitivanje. Osipov je opisao ovaj događaj na vrlo dramatičan način. Kazao je da su došli u šest ujutru. Njegova majka je otvorila vrata, a u njihov stan nagrnula je „horda naoružanih policajaca“. Odveli su ga u kuhinju i dali mu da pročita papir na kojem je pisalo da imaju nalog za pretres stana. Oduzet mu je mobilni telefon i hard disk. Nakon pretresa, odveden je u Glavno istražno odeljenje moskovske policije.
Usledilo je višesatno ispitivanje o akcijama partije i partijskim dogovrima i planovima, a onda se, kako je ispričao Osipov, u kancelariji pojavio Podboronov, koji mu je postavio vrlo konkretna pitanja i pustio mu snimak na kojem se vidi kako Osipov predvodi i instruira grupu na mitingu podrške Navaljnom. Osipov je zaključio da je ovaj snimak sigurno tajno načinio sam Podboronov. Nakon višesatnog ispitivanja, dozvoljeno mu je da napravi pauzu za cigaretu, a društvo mu je pravio Podboronov koji mu je kazao, kako Osipov tvrdi, da je „dobar momak“ i predložio mu da se vide nasamo za nekoliko dana i popričaju. Ubrzo je pušten iz policijske stanice.
Osipov je kazao da je u Libertarijanskoj partiji nastala prilično haotična situacija nakon privođenja članova, jer je vrh partije počeo da sumnja da su mnogi članovi vrbovani od strane tajne službe i plašili su se da će informacije početi da cure. I Osipov je, kako sam tvrdi, bio među „sumnjivim licima“, tako da više nije imao pristup najvažnijim informacijama vezanim za akcije partije.
Ili u tajnu službu ili na robiju
Osipov je objasnio da se ubrzo sastao sa Podboronovim u jednom moskovskom kafiću, te da je sa njima bio i pukovnik FSB-a koji se predstavio kao Andrej. Ispričao je da su mu servirali priču kako su i oni protivnici režima, ali kako žele da eliminišu „ekstremiste“ iz opozicionih redova. Objasnili su mu da čak i u Jedinstvenoj Rusiji postoje ljudi koji žele da menjaju sistem iznutra. Tada su mu predložili saradnju. Osipov kaže da je tražio tri dana da razmisli, te da im je nakon toga odgovorio da će radije ići u zatvor nego sarađivati sa tajnom službom, ali su mu oni objasnili da je bolje da to ne čini, jer će ionako pronaći nekog drugog da uradi to umesto njega, ponudivši mu niz beneficija i finasijsku stimulaciju ukoliko ipak pristane. Osipov je, kako je kazao, na kraju pristao, smatrajući da je bolje da preuzme ulogu dvostrukog špijuna, nego da neko drugi razori Libertarijansku partiju saradnjom s tajnom službom. Kako reče, odlučio je da se žrtvuje i da istovremeno pobedi policiju u njihovoj igri.
U početku je pribavljao informacije o liderima hakerskih pokreta koji su predstavljali opasnost po državu, poput 27-godišnjeg Romana Junemana, koji je predvodio Societi Future. Tražili su da im uradi nacrt zgrade u kojoj se nalazila Junemanov pokret, a zatim je shvatio da je priča oko Junemana zapravo bila test lojalnosti, koji predstavlja standardni protokol tajnih službi prilikom vrbovanja novih saradnika.
Put u Gruziju i bekstvo od FSB-a
Naredni zadatak bio je da ode u Gruziju, gde se sklonila većina članova Libertarijanske partije, i da dođe u kontakt s rukovodstvom. Uspeo je da stupi u kontakt sa svojim prijateljem s fakulteta koji ga i pozvao u partiju i koji je bio u vrhu ove organizacije, a ovaj mu je odmah predložio da im se pridruži u Tbilisiju. Tražio je, tvrdi Osipov, da dođe preko Jeremenije, kako bi zavarao trag. Osipov je rekao da mu je FSB za ovaj zadatak dao novac u dva maha, najpre sumu od oko četiri hiljade dolara, a potom i oko pet. Čim se sreo sa vođama partije u Tbilisiju objasnio im je da ga je vrbovao FSB, te da je odlučio da neko vreme radi kao dvostruki agent. Osipov kaže da su ga gledali sa podozrenjem iako se razotkrio, te da je proveo neko vreme dostavljajući određene informacije u Moskvu, u dogovoru s vrhom partije. Kontakt je prekinuo onog dana kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. Čak je u martu pokušao da se pridruži međunarodnim snagama koje brane Ukrajinu, ali je odbijen zbog ruskog državljanstva. Kako je ispričao, ostao je u Tbilisiju i pokušao je da dovede svoju majku iz Moskve u Gruziju, strahujući za njenu bezbednost, ali ga je ona odbila rečima: "Neću da idem. Šta bude, neka bude".
Na samom kraju svoje dinamične ispovesti, ovaj mladić je kazao da se oseća jako loše zbog toga što je pristao da radi za rusku tajnu službu, bez obzira na to što im nije bio od prevelike koristi.
"Ako sam ranije mislio da nisam sjajna osoba, sada se osećam kao poslednji ološ", kazao je Osipov.
(MONDO)