Saif al Islam Gadafi bio je na "najneverovatnijoj zabavi ikada" u Punta del Esteu, a tad je imao razloga za slavlje. Bio je naslednik diktature svog oca Moamera Gadafija i njegovog međunarodnog, prihvatljivog lica. Na zabavi su bile gole žene koje plivaju u bazenu, DJ, vatromet i pečeno jagnje.
Saif je vodio pregovore sa Velikom Britanijom u vezi sa bombaškim napadom na Lokerbi, piše britanski The Guardian. To malo škotsko mesto verovatno nikada ne bi postalo toliko poznato u svetu da iznad njega 21. decembra 1988. nije eksplodirao putnički avion koji je leteo iz Londona za Njujork. Mnogo godina nakon tragedije, Gadafijeva Libija je priznala umešanost u taj zločin i pristala da isplati odštetu porodicama žrtava.
Saifa je Svetski ekonomski forum proglasio za "mladog globalnog lidera". Slobodno vreme je provodio kao student filozofije na Londonskoj školi ekonomije. Skladište mejlova i dokumenata, koje su videli The Guardian i Tortoise Media, baca novo svetlo na aktivnosti budućeg vladara u trenutku kada je tek ulazio u javni život, predvodeći približavanje zapadnim vladama. Prepiska između Saifa i njegovih saradnika nudi redak uvid u samo srce Gadafijevog režima, tokom ključnog trenutka u libijsko-britanskim odnosima.
"Kao striptiz"
Dobra vremena će trajati još četiri godine, pre nego što izbije prvi libijski građanski rat, podstaknut kleptokratskom vladavinom njegovog oca. Pobunjenici su brutalno pogubili Muamera, pre nego što su uhvatili Saifa, koji je potom nestao iz vidokruga javnosti. Deceniju kasnije, Saif je izašao iz zatočeništva u pobunjeničkom uporištu Zintan obučen u berberske haljine kako bi najavio da će se kandidovati za predsednika zemlje. Svoju kandidaturu potpisao je rukom ranjenom u vazdušnim napadima koji su srušili režim njegovog oca. Neslaganja između rivalskih frakcija odložila su izbore, što je izazvalo talas protesta ovog meseca. Ujedinjene nacije su tražile dogovor o novom datumu izbora. Kada je počela trka za predsednika, činilo se da su mnogi Libijci bili spremni da daju svoje glasove Saifu.
Traumatizovani građanskim ratom, građani su žudeli za relativnom stabilnošću Gadafijevih godina vladavine. Bio je to dug put. "Morate se vraćati polako, polako", rekao je novinarima prošlog novembra, najavljujući svoju kampanju. "To je kao striptiz", dodao je.
Ali postoje prepreke - Saifu bi trebalo da se sudi na Međunarodnom krivičnom sudu za zločine protiv čovečnosti, što postavlja pitanja o njegovoj podobnosti za predsednika. Smatra se odgovornim za ubistva i progone koje su tokom rata počinile snage bezbednosti pod njegovom kontrolom. Kada se Saif preselio u London 2002. godine, okupljen je tim službenika i pomoćnika koji su vodili njegove poslove. Administrativnim poslovima se bavio Libijski fond za strana ulaganja (LFIC) u Londonu, prema tamošnjem izvoru. Vannastavnim aktivnostima rukovodila je grupa mladih Libijaca, uključujući Faisala Zuvavija, organizatora zabave u Punta del Esteu, koji je u to vreme bio uključen u rad Libijskog fudbalskog saveza.
Urugvaj je bio samo jedna od mnogih izletničkih destinacija. Zuvavi se bavio jahtama na Mediteranu, klubovima na Karibima, privatnim avionima i "koledžima". Priča se da je Saif počeo tako što je tražio od svog LFIC posrednika stan u Belgraviji. Tada je očigledno proširio svoje zahteve - više stanova, batlera, vozača i obezbeđenja. Rečeno je da je posrednik platio troškove, uključujući i kiriju, a zatim ih fakturisao Saifovoj kancelariji u Libiji, zemlji u kojoj su prosečni prihodi oko trećine onih u Britaniji.
Slučaj Lokerbi
Seća se da je vodio Saifa na brifing sa obaveštajcima MI6 o njegovom ličnom obezbeđenju. Saif se takođe sastao sa vladinim zvaničnicima i imao o čemu da razgovara. On je 2003. godine, nakon dugih pregovora, najavio da će Libija "prihvatiti odgovornost" za Lokerbija i platiti 2,7 milijardi dolara odštete porodicama žrtava. Saifova pažnja se zatim okrenula ka obezbeđivanju prevremenog oslobađanja Abdelbaseta al-Megrahija, osuđenog bombaša iz Lokerbija, kome je dijagnostikovan rak prostate dok je bio u zatvoru u blizini Glazgova. PR agenti su angažovani da kreiraju veb stranicu kampanje - vvv.justiceformegrahi.com - i lobiraju novinare. "Dok se sastajem sa različitim ljudima širom medijskog spektra", objasnio je jedan agent u kratkoj belešci, "moram da se ponašam kao da ovo nije orkestrirana PR kampanja".
Saif je lobirao i kod vlade tadašnjeg britanskog premijera Gordona Brauna. Imejlovi pokazuju da je Zuvavi iznajmio jahtu za Krf između 1. i 3. avgusta. Saif je navodno otišao na Krf tokom ovog perioda i sreo Pitera Mendelsona, tada najvišeg Braunovog ministra u kabinetu, koji je proveo noć u vili Džejkoba Rotšilda na obali mora.
Zahvalnost savetniku britanskog premijera
Jedna osoba u vili seća se kako se Saif pojavio u maskirnoj uniformi sa svojom pratnjom, a zatim otišao sa Mendelsonom na osamljeno mesto u bašti i pokrenuo pitanje al-Megrahija. Mandelsonov portparol je rekao da su 2009. njih dvojica razgovarali o slučaju Lockerbie u "ležernom" razgovoru.
Govoreći u svrhu ovog članka Gardijana, Mandelson je rekao da nije imao "nikakvu ulogu" u bilo kakvim pregovorima oko oslobađanja, dodajući: "Koliko se sećam, ni on (Saif) ni njegov predstavnik nisu tražili od mene da postupim u ovom slučaju." Dana 20. avgusta 2009, škotski ministar pravde Keni Mekaskil pustio je al-Megrahija da doživi poslednja tri meseca u Libiji. Dan kasnije, kako se navodi u dokumentima, Saif je sastavio pismo škotskom premijeru Aleksu Salmondu u kojem izražava svoju "najdublju zahvalnost za njegovo razumevanje i spremnost da preduzme sve potrebne korake da olakša odluku sekretara Mekaskila".
Kontakti sa Naomi Kembl i Ghislaine Makvell
Visoka politika je bila pomešana sa ludilom u leto 2009. godine. Zuvavi je rezervisao motornu jahtu od 18 i po metara, sa kapetanom i još dva člana posade, po ceni od 55.400 evra. Direktor kompanije za čarter jahte tada je Zuvavija povezao sa eskort. Lanac e-pošte sadrži fotografije nagih žena iz agencije u erotskim pozama. "Dobre su kao solo, a ako govorimo o parovima, preporučujem Leonie sa Szilvi ili Šanel, ili Šanel s Maršom", napisao je kontakt iz agencije.
Saif se takođe družio. U maju 2010. dobio je imejl za koji se činilo da je od supermodela Naomi Kembel sa naslovom: "Gilen Maskvel. Prijateljica Naomi Kambel dolazi u Libiju". Maksvelova je u mejlu opisana kao "super prijatelj" koja je želela da ode u Libiju "na svom brodu" u septembru radi "zadovoljstva". U mejlu se od Saifa traži da to omogući. Čini se da je Saif odgovorio: "Pozdrav Naomi, tvoja prijateljica je dobrodošla u Libiju. Molim te, reci joj da stupi u kontakt sa Muhamedom" – koji je Saifova desna ruka. Nije jasno da li je ostvaren dalji kontakt. Podsetimo, Gilen Maksvel je osuđena na 20 godina zatvora zbog pomaganja bivšem američkom finansijeru Džefriju Epstajnu da zlostavlja mlade devojke. Epstajn se ubio u zatvorskoj ćeliji na Menhetnu 2019. dok je čekao sopstveno suđenje za trgovinu ljudima radi seksualne eksploatacije.
Saif se takođe mešao sa svetskim moćnicima na Svetskom ekonomskom forumu. Njen osnivač Klaus Švab lično je pozvao Saifa da prisustvuje godišnjem sastanku u Davosu u januaru 2011, opisujući ga u pismu kao "strastvenog graditelja mostova i istinskog zagovornika dijaloga".
Veze sa globalnim silama
Ni Saif al-Islam Gadafi ni Fejsal Zuvavi nisu odgovorili na zahteve za komentar, ističe Gardijan. Kada je dve nedelje posle Davosa izbio građanski rat u Libiji, Saif je obećao da će se "boriti do poslednjeg čoveka, poslednje žene, poslednjeg metka". Svetski ekonomski forum je tada prekinuo kontakt sa njim.
Izgleda da je Zuvavi počeo da kupuje šlemove, pancirne jakne i oklopna vozila od grupe Bin Jabr u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ponuda je bila 23,8 miliona evra za 120 vozila. Ali Zuvavi je takođe tražio izlaz iz svega. Kada je počelo nasilje, raspitivao se o kupovini stanova u centru Londona i kasnije u centru Dubaija.
Nekoliko dana nakon što je dobio ponudu od Bin Jabr grupe, Zuvavi je promenio stranu, postajući svedok saradnik u slučaju protiv Saifa na Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu (MKS). Uspostavio je veze sa Nacionalnim prelaznim savetom, koji je preuzeo kontrolu nad Tripolijem nakon ustanka. Zuvavi je bio taj koji je na kraju odao Saifovu lokaciju, otkrivši višem članu saveta da je diktatorov sin blizak Nigeru.
Pobunjenici iz Zintana, jednog od najvećih severozapadnih libijskih gradova, prvi su stigli do njega i uzeli ga kao vrednog taoca. Priroda bilo kakvog posla sa njegovim bivšim otmičarima nije otkrivena, ali sin ozloglašenog diktatora može slobodno da se kandiduje za funkciju. Tužba MKS-a protiv njega nije bila prepreka. Libijski sud je dozvolio njegovu kandidaturu na osnovu toga što Gadafijev naslednik još nema krivični dosije. To je bio udarac tamošnjoj izbornoj komisiji, koja je odbila njegovu kandidaturu, ali se on žalio i pobedio na sudu.
(MONDO)