Kako rat u Ukrajini odmiče, sve češće se u medijima govori o potencijalnom mirovnom sporazumu. Svet je složan u stavu da sukob mora što pre da se okonča, jedino ne mogu da se dogovore pod kojim uslovima bi to moglo da se dogodi.
Ono što je za sada očigledno, je to da NATO nema nameru da se direktno uključi u ovaj sukob, ne želeći da rizikuje eventualni nuklearni odgovor iz Moskve, a to znači da neće biti ništa od obećanog članstva Ukrajine u ovoj Alijansi. Umesto toga, članice NATO-a, na čelu sa Sjedinjenim državam, otvoreno dostavljaju sve veće količine moćnog naoružanja ukrajinskoj strani, uključujući i raketne sisteme koji su već uspeli da nanesu veliku štetu ruskoj vojsci na okupiranim ukrajinskim teritorijama.
Osnaženi tom činjenicom, kao i pauzom koju prave ruske snage da bi se reorganizovale i regenerisale, Ukrajinci najavljuju ofanzivu na Herson i vraćanje ovog grada, inače bitne strateške tačke, u svoj posed. Kako stvari stoje, deluje da je ukrajinska strana više zainteresovana za nastavak sukoba, verujući da ga, na neki način, može dobiti, ili da može da povrati određene teritorije koje je izgubila u početku sukoba, kako bi za pregovarački sto sela sa "jačim kartama", piše portal Anti War.
Što se tiče ruske strane, analitičari tvrde da je Putin spreman da otpočne mirovne pregovore, s obzirom da pod kontrolom drži dovoljno ukrajinske teritorije (neki procenjuju da se radi o dvadeset odsto), što mu omogućava dobru poziciju za eventualno pregovaranje oko uslova za okončanje sukoba ili barem njegovo zamrzavanje. Mada, ni Putin ne deluje kao neko ko odustaje od rata, jer je nedavno u Iranu pokušao da obezbedi isporuku iranskih dronova, pošto je tokom gotovo četiri meseca rata Rusija ostala bez prilične količine ovih efikasnih i korisnih letelica.
Iz obe perspektive deluje da je nastavak rata verovatniji od eventualnog mirovnog dogovora. Ipak, razni stručnjaci ponudli su eventualne mirovne sporazume, za koje veruju da bi mogli da pomognu da se dođe do, makar privremenog, dogovora Moskve i Kijeva. Evo nekih predloga mirovnog sporazuma koji su ponudili ugledni stručnjaci iz zapadnih zemalja, mada se više radi o nekoj vrsti ultimatuma ili pretnje Moskvi, a ne mirovnom rešenju, jer kao da svi polaze od pretpostavke da Ukrajina pobeđuje u ratu.
Prvi scenario
Petro Burkovski iz Fondacije za demokratske inicijative i Aleksej Haran sa univerziteta u Kijevu tvrde da će Rusija pristati na eventualni dogovor tek kada se `ukrajinske snage primaknu administrativnoj granici okupiranog Krima`. Tada bi to postao problem za Ukrajinu, smatraju oni, jer bi morala da bira između oslobađanja Krima i prekida sukoba. To bi, po njima, značilo da `ruski zločini neće biti kažnjeni`. Ukrajina bi, tvrde oni, mogla da pristane na ovakav kompromis samo ako dobije čvrste garancije zapadnih zemalja da će reagovati u slučaju novog napada Rusije, što bi značilo da pošalju svoje trupe kao pomoć ukrajinskoj vojsci.
Drugi scenario
Marija Popova sa Univerziteta Mek Gil i Oksana Ševel sa Univerziteta Tafts imaju drugu opciju mirovnog sporazuma. One tvrde da `dugoročna bezbednost Ukrajine počiva na tri stuba: punom vojnom porazu Rusije u ratu, razumevanju Zapada da ne može više da sarađuje s autokratskim režimom u Rusiji i integraciji Ukrajine u EU, a potom u NATO`.
Po mnogima, ovo bi bio idealan scenario, ali i teško izvodljiv, što su i one same priznale, objasnivši da `najverovatnije zapadne zemlje nisu zainteresovane da Ukrajini pomognu direktnije od slanja teškog naoružanja`, što, tvrde, nije dovoljno za pobedu nad Rusijom. Takođe kažu da je `očigledno da je rat daleko važniji Moskvi nego Zapadu`. Neki analitičari čak smatraju da bi ovakav ishod bio poguban, jer bi Rusiju pretvorio u `džinovsku Severnu Koreju`, što bi je usmerilo ka Kini i ostatku Azije, tako da bi se u svetu uspostavio sasvim drugačiji globalni poredak s neizvesnom budućnošću.
Treći scenario
Pol Danijeri, s Kalifornijskog univerziteta, u svom scenariju za rešenje ukrajinskog rata tvrdi da Zapad mora da bude maksimalno posvećen sprovođenju eventualnog mirovnog sporazuma, što znači da pomogne dalju izgradnju ukrajinske vojske i odbijanje eventualnog ruskog napada u budućnosti, ako treba i slanjem trupa na teren. On takođe ističe da je jako bitno da Ukrajina postane članica NATO-a, mada takođe sumnja da je ovo ostvarivo, ali, po njemu, to je preduslov da se ukrajinski problem reši na duge staze, jer bi sve ostalo značilo zamrznuti konflikt koji bi omogućio Rusiji da ponovo napadne.
Dakle, svi oni žele da Rusija prizna poraz, da Ukrajina uđe u EU i NATO, te da Sjedinjene države, svojom vojskom, garantuju da Ukrajina neće opet biti napadnuta, ali niko od njih ne uzima u razmatranje šta želi Moskva, odnosno zašto bi pristala na ove uslove koji su, kako tvrdi portal Anti War, praktično gori od nastavka rata. Upravo zbog toga, ponavlja ovaj portal, većina političkih analitičara smatra da će se rat nastaviti i da će trajati još dugo, do konačnog poraza jedne strane.
(MONDO)