Pre smrti, 99-godišnja Katarina Ordunja Perez imala je jednu poslednju želju, da joj na grobu stoji džinovska statua pe*isa. Njena porodica otkrila je završeni spomenik težak skoro 280 kilograma koji je postavljen na njen grob u Meksiku kao "priznanje njene ljubavi i životne radosti”.
"Želela je da razbije paradigmu svega što je meksičko, gde stvari ponekad ostanu skrivene jer ljudi nisu otvorenog uma. Uvek je bila veoma avangardna, veoma napredna kad se govori o raznim stvarima", rekao je njen unuk Alvaro Mota Limon u intervjuu za Vajs Vorld Njuz.
Donja Kata, kako su je s ljubavlju zvali u malom gradu Misantla u istočnoj državi Verakruz, imala je poseban afinitet prema pe*isima. "Uvek je govorila, u meksičkom smislu, da smo 'vergas' “, rekao je Mota Limon.
U meksičkom slengu postoji nekoliko reči koje su tako dinamične kao "verga“, što je možda najbolje prevesti kao "pe*is" zbog opšte upotrebe reči kao vulgarne. U zavisnosti od toga kako je formulisano, "verga" može biti brutalna uvreda, reći nekome da se je*e ili da nije vredan sr**a. Ili to može biti kompliment, oznaka časti, da ako je nešto "verga“, to je kul.
Donja Kata je često koristila tu reč sa ponosom kada je o članovima svoje porodice govorila kao o vergas, prema njenom unuku, da su bili ljudi moralne snage, sa "integritetom, hrabrošću, strašću, a u isto vreme, ljubavlju i radošću“, rekao je Mota Limon.
Prabaka je odrasla u siromaštvu i nije pohađala školu kao dete, ali je svojim vrednim radom i odlučnošću postala uticajna članica u gradu Misantla. Političari su često pokušavali da je posete i udvaraju joj se, znajući koliki je njen uticaj u tom području. Donja Kata je prenela poruku svojoj deci, unucima i praunucima da su vergas i da mogu da ostvare šta god žele, posebno žene, u zemlji koja je ogrezla u mačizmu, rekao je Mota Limon.
Mnogi članovi porodice nastavili su uspešne karijere. Njegova sestra je doktorirala. Sam Mota Limon je završio dve magistrature , čak je neko vreme bio gradonačelnik grada.
Mota Limon se prisetio kako je njegova baka "sa velikim optimizmom gledala na život i poručila dane dozvolimo problemima da nas savladaju“. Ona je osmislila da je ta reč metafora za porodicu, znači kada ste verga, "ne treba da odustajete. Kada se pojave problemi, morate da se suočite sa njima direktno.”
Donja Kata je pre nekoliko godina rekla svojoj porodici i ljudima oko Misantle da je želela da joj grob bude ukrašen pe*isom kada umre. Mota Limon je u prvi mah mislio da je samo baka bila to što jeste: smela i razigrana kao i uvek. Nije mislio da je ozbiljna. Ali pre njene smrti, pitao je ponovo.
"Rekla mi je da je to njena želja da je niko ne zaboravi i da lakše zapamtimo zašto je toliko volimo“, rekao je on. Nakon smrti Donje Kata, 20. januara 2021, "razgovarali smo kao porodica i odlučili da ostvarimo njen san“.
Iako je trebalo neko vreme da se proces pokrene, Mota Limon je pozvao lokalnog inženjera u gradu koji pravi plastične proizvode, kao što su rezervoari za vodu i dečiji setovi za igru, i pitao ga da li je dorastao zadatku.
"Prvo sam mislio da je to šala. Zato što nije baš uobičajeno videti ovakve skulpture ili spomenike, a još manje u sećanju na nekoga ko je pokojnik“, rekao je Isidro Lavoignet, inženjer iza statue.
Nakon što mu je Mota Limon nekoliko puta rekao da je ozbiljan u vezi sa zahtevom, Lavoignet je prionuo na posao. Bilo je potrebno skoro mesec dana i tim od 12 ljudi, uključujući stolara, majstora, vajara i rezbara, da naprave statuu.
(MONDO)