Zapadne sankcije Rusiji su najloše osmišljena i najkontraproduktivnija politika u novijoj međunarodnoj istoriji. Vojna pomoć Ukrajini je opravdana, ali ekonomski rat je neefikasan protiv režima u Moskvi i razoran za njegove nenamerne mete. Svetske cene energenata rastu, inflacija raste, lanci snabdevanja su haotični, a milioni su gladni gasa, žitarica i đubriva. Ipak, varvarstvo Vladimira Putina samo eskalira - kao i njegova vlast nad sopstvenim narodom, piše u analizi "Gardijana".
Kritikovati zapadne sankcije je blizu anateme. Analitičari koji brane sankcije su glupi na tu temu. Strateški centri za strategiju ćute. Britanski lideri se takmiče se u ratobornoj retorici, obećavajući sve strože sankcije bez ijedne reči o svrsi. Sankcije su ratni poklič zapadnog krstaškog rata, a pominjanje spekticizma u vezi sa njima vas karakteriše kao "pro-Putinovca". Realnost sankcija uvedenih Rusiji je da pozivaju na odmazdu. Putin je slobodan da zamrzne Evropu ove zime. On je smanjio snabdevanje iz velikih gasovoda kao što je Severni tok 1 do 80%. Svetske cene nafte su porasle, a protok pšenice i drugih namirnica iz istočne Evrope u Afriku i Aziju je skoro obustavljen, navedeno je u tekstu.
Računi za gas u britanskim domaćinstvima su se utrostručili u toku jedne godine. Onaj koji ima najviše benefita od toga je niko drugi do Rusija, čiji je izvoz energenata u Aziju skočio, što je njen platni bilans doveo u neviđeni suficit. Rublja je ove godine jedna od najjačih svetskih valuta, koja je ojačala od januara za skoro 50%. Prekomorska imovina Moskve je zamrznuta, a njeni oligarsi su premestili svoje jahte, ali nema znakova da je Putinu stalo do toga. On nema biračko telo koje bi ga brinulo.
Međuzavisnost svetskih ekonomija, tako dugo viđena kao instrument mira, postala je oružje rata. Političari za stolom NATO-a bili su mudro oprezni u pogledu eskalacije vojne pomoći Ukrajini. Oni razumeju vojno odvraćanje. Ipak, oni izgledaju kao potpuni naivci kada je ekonomija u pitanju. Oni žele da bombarduju rusku ekonomiju "nazad u kameno doba".
Zanimljivo bi bilo znati da li je bilo kakav dokument ikada dostavljen kabinetu Borisa Džonsona u kojem se predviđa verovatan ishod ruskih sankcija za Britaniju. Čini se da je pretpostavka da ako trgovinski embargo škodi, onda to znači da on funkcioniše. Kako direktno ne ubijaju ljude, sankcije su nekako prihvatljiv oblik agresije. One se zasnivaju na neoimperijalnoj pretpostavci da zapadne zemlje imaju pravo da uređuju svet kako žele. One se primenjuju, ako ne preko topovnjača, onda kroz kapitalističke mišiće u globalizovanoj ekonomiji. Pošto se uglavnom nameću malim, slabim državama, njihova svrha je uglavnom bila simbolizam “dobrog osećaja“.
Američki ekonomski istoričar Nikolas Mulder ističe da je više od 30 “ratova” vođenih sankcijama u poslednjih 50 godina imalo minimalan ako ne i kontraproduktivan uticaj. Ti ratovi imaju za cilj da “zastraše narode da obuzdaju svoje prinčeve“. Ako ništa drugo, imali su suprotan efekat. Od Kube do Koreje, Mjanmara do Irana, Venecuele do Rusije, autokratski režimi su ukorenjeni, elite ojačane, a slobode slomljene. Čini se da sankcije ulivaju stabilnost i samopouzdanje čak i njihovoj najslabijoj žrtvi. Skoro sve najstarije diktature na svetu imale su koristi od zapadnih sankcija.
"MOSKVA NIJE NI MALA, NI SLABA"
"Moskva nije ni mala ni slaba. Drugi posmatrač, ekspert za Rusiju Kraljevskog instituta ujedinjenih službi Ričard Konoli, prikazao je Putinov odgovor na sankcije koje su mu nametnute od njegovog zauzimanja Krima i Donbasa 2014. Njihov cilj je bio da promene kurs Rusije u tim regionima i odvrate dalju agresiju. Njihov neuspeh teško da može biti očigledniji. Neki to opravdavaju time da je embargo preslab. Sadašnje sankcije, možda najteže koje su ikada nametnute velikoj svetskoj sili, možda još ne rade, ali će po svemu sudeći proraditi s vremenom. Kažu da izgladnjuju Rusiju kada su u pitanju mikročipovi i rezervni delovi za dronove. Uskoro će Putin moliti za mir", navedeno je.
Ako Putin bude molio, biće to na bojnom polju. Konoli ilustruje kako se Rusija „polako prilagođava novim okolnostima“. Sankcije su unapredile trgovinu sa Kinom, Iranom i Indijom. Lanac Mekdonaldsa širom zemlje je zamenjen ruskom verzijom – "Vkusno i točka" ("Ukusno i tačka"). Naravno da je ekonomija slabija, ali Put je jači dok sankcije stvaraju novu ekonomsku realnost širom Azije, prihvatajući sve veću ulogu Kine. Da li je to bila prognoza?
U međuvremenu, Zapad i njegovi narodi su uronjeni u recesiju. Liderstvo je poljuljano, a nesigurnost se proširila u Britaniji, Francuskoj, Italiji i SAD. Nemačka i Mađarska bez gasa blizu su da zaigraju kako Putin zasvira. Troškovi života svuda rastu. Ipak, još se niko ne usuđuje da dovodi u pitanje sankcije. Svetogrđe je priznati njihov neuspeh ili zamisliti povlačenje. Zapad je namamljen u bezvremensku ironiju agresije. Na kraju, njegova najupadljivija žrtva je agresor. Možda bi ipak trebalo da se držimo rata.
(MONDO)