Zbog nedostatka saradnje između Vašingtona i Moskve, postavlja se pitanje šta se dešava sa njihovim sporazumom o neširenju nuklearnog oružja koji treba da se obnovi 2026. godine što dovodi do naknadno povećanje nuklearnog naoružanja.To će otvoriti Pandorinu kutiju – nenuklearne zemlje će želeti da nabave nuklearno oružje, izjavio je za Sputnjik predsedavajući Konferencije za pregled Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja Gustavo Zlauvinen.
Stvoriće se opasnost i sa političkog gledišta – "ogromna većina zemalja, posebno u Pokretu nesvrstanih, koje su zaista razočarane nedostatkom napretka u nuklearnom razoružanju, videće još jedan znak da nuklearne sile zaista ne žele da postignu nuklearno razoružanje“.
Prema njegovim rečima, ako se ove zemlje razočaraju, upitaće se zašto i same još uvek nisu učesnice ovog Sporazuma.
"Odlučili smo da ne budemo nuklearne države... Velika stvar je da će nuklearne sile jednog dana doći do nuklearnog razoružanja. Ako to ne urade, zašto bismo mi odradili svoj deo obaveza“, rekao je Zlauvinen, objašnjavajući logiku nenuklearnih država.
"I u tome postoji rizik, jer mnoge druge zemlje mogu da odluče da počnu da razvijaju svoj program stvaranja nuklearnog oružja. To će otvoriti Pandorinu kutiju“, naglasio je on.
On smatra da je takav razvoj događaja opasniji od suparništva između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije oko toga koliko će ko imati nuklearnog oružja.
"Mislim da ih imaju dovoljno. Problem je u tome da ako ga ne budu smanjivale, ostali će reći: ‘ako oni ne nameravaju da ga smanjuju nuklearni arsenal, zaboravite na nuklearno razoružanje’“, zaključio je on.
Rizik nuklearnog sukoba
Zlauvinen je primetio da je rizik od upotrebe nuklearnog oružja jednako visok kao u vreme Hladnog rata, samo što se danas, za razliku od Karipske krize, primećuje nedostatak komunikacije između Moskve i Vašingtona na najvišem nivou.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga zašto neke delegacije sada govore o visokom riziku od pokretanja nuklearnog sukoba je taj "što je čak i na vrhuncu napetosti tokom Hladnog rata, ako se uzme kao primer Karipska kriza, uvek postojao kanal komunikacije između Moskve i Vašingtona na najvišem nivou. I kriza je izbegnuta zahvaljujući ovoj komunikaciji“, konstatovao je Zlauvinen, napominjući da se „sada čini da takve komunikacije nema“.
Po njegovom mišljenju, što se tiče situacije sa sukobom u Ukrajini, "izgleda da je prekinuta komunikacija na visokom nivou, na primer, između Vašingtona i Moskve ili evropskih prestonica i Moskve“. Ipak, ona je neophodna, istakao je predsedavajući konferencije.
"To se, na primer, odnosi i na situaciju sa Severnom Korejom – nema direktnih kontakata. Kad god nemate komunikaciju, rizikujete da izazovete eskalaciju sukoba zbog pogrešne procene, nesporazuma i netačne procene pravih namera druge strane. Tako da mislim da je upravo to razlika između onoga sa čime se sada suočavamo u svetu, i konkretno u Ukrajini, i onoga što se dešavalo u prošlosti. To je nedostatak komunikacije. Kao diplomate, moramo da komuniciramo, moramo da pokušamo da dođemo do druge strane, čak i ako ste neprijatelji ili čak i ako niste na istoj strani. Komunikacija, komunikacija i komunikacija. To ne znači da ćete zauzeti drugačiji stav, ali morate kontaktirati. Bez komunikacije, rizik je mnogo veći“, zaključio je on.
Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog, jedini američko-ruski režim kontrole nuklearnog naoružanja, produžila je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena na pet godina. On ističe 2026. godine. Rusija i SAD počele su da se dogovaraju o parametrima budućeg sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja, ali su prekinule dijalog nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Kako su naveli u američkom Stejt departmentu, Vašington je spreman da razmotri mogućnost nove runde strateškog dijaloga sa Rusijom, ali želi dokaze njenog savesnog pristupa.
(MONDO)