Fotografije nedavnog srdačnog sastanka turskog predsednika Redžepa T. Erdogana i Vladimira Putina u Sočiju same po sebi otkrivaju da postoji visok nivo razumevanja između dve autokrate, ali da je zamah trgovinskih odnosa između Turske i Rusije mnogo više od obostranog.
Iako je Turska navodno važna članica NATO koja je protestovala protiv ulaska skandinavskih zemalja, nakon početka invazije na Ukrajinu, turska ekonomija je jedna od onih koje Rusiji omogućavaju da preživi međunarodnu izolaciju i umanji uticaj sankcija.
Samo od marta do jula, turska preduzeća izvezla su u Rusiju 2,04 milijarde dolara robe i usluga, što je za 624 miliona više nego u istim mesecima 2021. Ovakvo povećanje sugeriše da Turskoj nije stalo do zvaničnih sankcija, a kamoli da su njihove kompanije spremne da odustanu od poslovanja u Rusiji iz moralnih razloga, kao što su učinile mnoge kompanije sa sedištem u liberalnim demokratijama.
Prema podacima turskog instituta za statistiku, u poslednjih mesec dana izvoz u Rusiju je porastao za 75 odsto na godišnjem nivou; sa 417 miliona dolara u julu 2021. na 730 miliona dolara u julu 2022.
Turska ima bogatu međunarodnu trgovinu sa nizom zemalja, ali prošlog meseca njen izvoz nigde drugde nije porastao tako snažno kao u Rusiju. U ukupnoj strukturi turskog izvoza ona Rusiji je tako za kratko vreme dostigla značajnih 3,9 odsto, što je impresivan rezultat ako se zna da je posle ruske invazije na Ukrajinu u početku trgovina između dve zemlje praktično stala. Podaci Turske izvozne skupštine otkrivaju da se u Rusiju najviše izvoze razne hemikalije, sveže voće, tekstil, električni aparati i nameštaj.
Dvojica autokrata su se na četvoročasovnom sastanku u Sočiju dogovorili o razvoju saradnje u energetici i trgovini uopšte, što je, jednostavnije rečeno, bilo crveno svetlo koje se upalilo u kabinetima šefova vlada zapadnih demokratija. Pokušavajući da se ekonomski obračuna sa Putinovim režimom. U suštini, Erdogan se ponaša oportunistički jer je Turska isporučila Ukrajinu naoružane bespilotne letelice, što je privuklo pažnju javnosti, a istovremeno radi na razvoju ekonomskih odnosa sa Rusijom.
Jačanje ekonomskih odnosa Turske i Rusije posebno je osetljivo pitanje za Evropsku uniju, jer turske kompanije koriste priliku da razviju trgovinske odnose sa Rusijom u kojima su ranije dominirale pojedine članice EU. Napetost između pojedinih članica EU i Erdoganove vlade toliko je porasla da su neke zemlje zatražile zvaničnu izjavu Ankare o prirodi odnosa sa Putinovim režimom.
S obzirom na to da Erdogan lično insistira na vođenju stimulativne monetarne politike, njegova zemlja ima problema sa inflacijom i devalvacijom. Samo ove godine turska lira je oslabila za četvrtinu svoje vrednosti u odnosu na dolar, što turske proizvode čini cenovno veoma atraktivnim za ruske uvoznike. Međutim, čak i uz slabu liru i rublju, koje su znatno ojačale, u julu je zabeležen rast ukupnog obima trgovine od 25 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Neki turski zvaničnici otvoreno slave procvat ekonomskih odnosa sa Rusijom. Na primer, ministar saobraćaja Turske Adil Karaismailoglu objavio je tvit u kome je pohvalio rast trgovine turske auto industrije sa Rusijom od 58 odsto u poslednja tri meseca. On je istakao liderstvo Turske u otvaranju morskih koridora za Ruse.
Iako gnev donosilaca odluka ključa u nekoliko evropskih prestonica, najverovatnije neće biti nekih posebnih promena u tretmanu Turske jer se Erdoganov režim pozicionirao kao važan faktor geopolitičke stabilnosti – pored toga što je član Turske. NATO saveza, ne treba zaboraviti da Turska drži oko četiri miliona sirijskih izbeglica, što je migrantski talas koji Evropa nije spremna da prihvati.
(MONDO)