Rusija je otkrila ko je ubio Dariju Dagin i traže je živu ili mrtvu!
Ruska federalna služba bezbednosti dva dana posle ubistva Darje Dugin, ćerke filozofa i geopolitičara Aleksandra Dugina navodno je rešila slučaj i za ovu likvidaciju optužila ukrajinsku službu bezbednosti i njenu pripadnicu Nataliju Pavlovu Vovk i još jednog pripadnika nacionalističkog puka "Azov". Kako je FSB saopštio, Natalija Pavlova Vovk rođena je 1979. godine, a u Rusiju je stigla 23. jula 2022. godine. Pretpostavlja se pod lažnim imenom i sa ćerkom Sofijom Šaban, rođenom 2010. godine.
Prema navodima FSB, ona je iznajmila stan u zgradi u kojoj živi i Darja Dugin, gde je svakodnevno pratila informacije o kretanju Darije Dugin, njenim svakodnevnim navikama i načinu kretanja i života i da je uz pomoć saradnika uspela u pogodnom trenutku izvela likvidaciju Darije Dugin. Sa time je potvređeno i da je zapravo Darja, a ne Aleksandar Dugin bio meta napada.
FSB dodaje i da je posle izvršenja zločina Natalija Vovk zajedno sa ćerkom istog dana preko Pskovske oblasti napustila teritoriju Ruske federacije i otišla u Estoniju. Ukrajinski bloger Anatolij Šarij sugerisao je da je dete moglo da podmetne bombu ispod Darjinog automobila, jer niko ne bi pomislio na njega.
"Na dan ubistva, Vovk i Šaban su bili na književnom i muzičkom festivalu Tradicija, gde je Dugina bila kao počasni gost", navodi Šarij.
Dodaje se i da je Natalija Vovk bila bivša pripadnica puka Azov koji se nalazi u sastavu Ukrajinske nacionalne garde. Projekat hakerske grupe "Nemesis" ju je navodno već neko vreme pratio.
Ono što je zanimljivo jeste da je u atentatu, a prethodno i za praćenje, navodno korišćen mini kuper automobil na kome su menjane registarske tablice ukrajinska, ruska i kazahstanka. Pri ulasku u Rusiju, navodno su koristili registarske tablice DPR - E982KSH DPR, u Moskvi - kazahstanske tablice - 172AJD02, a pri izlasku - ukrajinske.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.
(MONDO)