"Narednih pet do 10 zima biće teške. U brojnim sektorim zaista je teško nositi se sa tim visokim cenama energije. Mi to pažljivo pratimo, ali moramo biti transparentni - naredni meseci biće teški, zime koje dolaze", rekao je belgijski premijer Aleksander De Kru, prenela je televizija VRT.
Njegovi komentari usledili su u trenutku kada se Evropa suočava sa energetskom krizom koja je pogoršana ratom u Ukrajini. Kontinent zavisi od Rusije za svoje potrebe za prirodnim gasom, koja uvozi oko 40 odsto potrebnog goriva iz ove zemlje.
Međurim, Rusija je usporila protok gasa kroz ključni gasovod "Severni tok 1" na 20 odsto svog kapaciteta, navodeći kao razlog tehničke probleme. Evropski zvaničnici kažu da je taj potez odmazda na sankcije zbog invazije na Ukrajinu.
Iako Belgija uvozi samo 6,5 odsto svojih potreba za prirodnim gasom iz Rusije, računi za energiju i dalje rastu u ovoj zemlji jer su cene porasle na globalnim tržištima. U ponedeljak su referentne vrednosti holandskih fjučersa (odnosno ugovora o derivatima za kupovinu ili prodaju određene robne imovine ili hartija od vrednosti na određeni datum u budućnosti po utvrđenoj ceni) prirodnog gasa skočile za skoro 20 odsto u jednom danu na novi rekord nakon vesti o neplaniranom trodnevnom zatvaranju gasovoda "Severni tok 1" od 31. avgusta.
Porast cena energije gurnuo je cenu električne energije u Belgiji na veleprodajnom tržištu u nedelju na novi rekordni nivo, prema "The Brussel Times". Ovo zauzvrat znači rekordno visoke račune za energiju za domaćinstva.
Druge zemlje u Evropi takođe očekuju da će računi za energiju nastaviti da rastu. U Velikoj Britaniji se očekuje da će računi za energiju domaćinstava početkom 2023. godine biti četiri puta veći nego što su bili između 2018. i 2021. godine, prema "Fajnenšel tajmsu". U Nemačkoj će se računi za energiju verovatno udvostručiti za domaćinstva jer kompanije prenose rastuće troškove prirodnog gasa, izvestio je AFP početkom avgusta, pozivajući se na izvore od dobavljača električne energije.
(MONDO)