Sjedinjene Američke Države su do sada pružile Ukrajini vojnu pomoć vrednu milijarde dolara, koja uključuje neke od najnaprednijih i najsmrtonosnijih sistema naoružanja na svetu. Kako ističe Jahu, Ukrajina je neka od ovih oružja počela da koristi veoma kreativno, što je nanelo velike gubitke Rusima.
Od potapanja ruskog "ponosa“, bojnog broda Moskva, do napada na avio-bazu na Krimu, Ukrajinci su veoma dobro iskoristili američko naoružanje. Tako su, objašnjavaju vojni analitičari, postavili rakete na kamione, što je omogućilo da se brzo dovedu u poligon.
Stručnjaci za oružje su posebno impresionirani činjenicom da su Ukrajinci uspeli da unište nekoliko ruskih ciljeva koristeći spore turske bespilotne letelice Bairaktar i jeftine plastične letelice koje su koristili za bacanje granata.
"Ukrajinci koriste 'Mekagajverov metod'", kaže Frederik Hodžis, bivši američki komandant u Evropi, aludirajući na seriju iz 80-ih u kojoj je glavni junak koristio jednostavna, improvizovana rešenja kada se našao u teškoj situaciji.
Šest meseci nakon početka invazije, broj žrtava se povećava sa obe strane. Američki obaveštajci procenjuju da je do sada 80.000 ruskih vojnika "van mašine“ (ubijenih, ranjenih, zarobljenih...), a Ukrajinci navode da ih svakog dana pogine do dve stotine. Međutim, ukrajinska domišljatost je suočena sa uobičajenom ruskom ratnom doktrinom sporog napredovanja i iscrpljivanja protivnika.
Dizajnirali rakete Neptun
U napadu na brod Moskva Ukrajinci su koristili protivbrodske rakete koje su sami dizajnirali – Neptun. Razvili su ih na osnovu nekadašnjih sovjetskih protivbrodskih raketa, ali su značajno poboljšali domet i elektroniku. Uspeli su da montiraju rakete na kamion i dovedu ih u domet gađanja broda, oko 75 milja od Odese. Napad na "Moskovu” bio je dokaz da oružje funkcioniše, a uspeo je da uništi ruski ratni brod usred Crnog mora.
Slični uspesi postignuti su i sa turskim dronom Bairaktar. Nejasno je kako ih ruski radari nisu primetili u brojnim napadima, a lako ih je oboriti jer krstare malom brzinom. Zvaničnik američkog Pentagona kaže i da je neverovatno da su Ukrajinci uspeli da montiraju američke antiradarske rakete HARM na sovjetske avione MiG-29, što nikome do sada nije uspelo.
Uspeli su da prilagode senzore i drugu opremu na način da mogu da ispaljuju rakete iz svojih aviona. To im je dalo mogućnost da ispaljuju protivvazdušne rakete sa udaljenosti do 150 kilometara.
Ukrajinske veštine su došle do izražaja poslednjih dana kada su počeli da napadaju ciljeve na aneksiranom poluostrvu Krim. U nasilnom napadu na vazdušnu bazu uništili su čak osam ruskih vojnih aviona. Nedugo nakon toga, ukrajinski borci su uspeli da pogode ciljeve daleko iza neprijateljskih linija, na okupiranoj teritoriji koju je Rusija smatrala bezbednom.
Snažan napad dogodio se na vojnom aerodromu u blizini Sevastopolja, koji je najveći grad na Krimu i ključna crnomorska baza ruske mornarice. "Ukrajinci su očigledno iskoristili svoje dobro poznavanje okupirane teritorije", smatra analitičar Dara Masikot .
Improvizacija
Američki vojni komandanti kažu da su Ukrajinci uvek izuzetno dobri u improvizaciji. Hodžis napominje da su oni izuzetno sposobni na taktičkom nivou, a bili su i tokom sukoba 2014. godine i veoma su sposobni prilagodili oružje. Pominjući adaptaciju sistema HARM na MiGove, kaže da je to veoma zahtevno.
"Ne možete montirati nikakav sistem na bilo koji avion. To zahteva podešavanje elektronike letelice i brojne druge radnje, a to su jedini uspeli da urade", objašnjava on. Istovremeno, prenosi Iahoo citirajući Njujork tajms, Ukrajina se opredelila za „gerilsku“, skoro gerilsku borbu u kojoj raspoređuje snage duboko iza neprijateljskih linija i pokušava da uništi ruske rute snabdevanja.
Pri tome koriste razne vrste improvizovanog oružja, rekao je američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. Napad na vojnu vazduhoplovnu bazu bio je razoran i uništen je veliki deo aviona, municije i druge opreme 43. mornaričkog puka.
"Aktivnosti na Krimu označavaju novu fazu u ratu, jer je jasno da Ukrajina kreće u ofanzivu da potisne Ruse iz oblasti za koju su mislili da je bezbedna", zaključuje bivši zvaničnik Pentagona Mik Malroj.
(MONDO)