Mlada Liz Tras je teško mogla da zamisli da će uspeti uđe kroz čuvena crna vrata Broj 10 Dauning strita, kao konzervativna premijerka Velike Britanije. Politički put je vodio od liberalnih demokrata do torijevca, postala je entuzijasta za Bregzit, i nezgodni govornik stigla je sve do "kraljice Instagrama“, kako je rekao jedan njen kolega, sama je uspela u ovom takmičenju.
Dugogodišnja ministarka u kabinetu imala je spor početak u ranim krugovima glasanja sa poslanicima, ali su njeni optimistični pogledi - za koje njeni kritičari kažu da prkose stvarnosti - i plan da preokrenu konvencionalno razmišljanje o ekonomiji osvojili članove stranke. Ali sada će ona morati da ubedi glasače, da su dobro izabrali.
U šta veruje Liz Tras i kakva bi ona mogla biti premijerka?
Dejvid Gauke se prvi put ukrstio sa gospođom Tras 1990-ih kada su oboje bili konzervativni aktivisti, a kasnije su zajedno služili u kabinetu tokom turbulentnih bitaka za Bregzit.
"Mislim da je Liz oduvek bila ambiciozna, uvek je bila neko ko je sebi govorio: 'Pa zašto ne ja, zašto ne mogu da stignem do samog vrha?'“, rekao je on. Za razliku od Borisa Džonsona, rekao je, ona veruje u "direktne konzervativne vrednosti” kao što je manja država, ali je i "autsajder” bez obzira na savete stručnjaka.
Gospođa Tras je obećala da će smanjiti poreze, uprkos zabrinutosti oko inflacije, i izazvati promenu ekonomske politike za koje kaže da 20 godina nisu uspele da donesu rast.
"Uvek je bila sumnjičava prema tome da država previše interveniše. Njen temperament je sumnjičav prema establišmentu. Mislim da je sklona da misli da ima previše moći u rukama neskloni riziku, ono što bi ona smatrala defetističkim, ličnosti establišmenta, i da morate biti hrabri, i moraš biti hrabar i ponekad moraš prihvatiti stručno mišljenje. Mislim da će to biti atribut njenog vremena u vladi i zbog toga imam neke brige", rekao je Gauke.
Mladost
Meri Elizabet Tras je rođena od levičarskih roditelja u Oksfordu 1975. godine, kao najstarija od četvoro braće i sestara. Kada je imala četiri godine, porodica se preselila u Pejsli, blizu Glazgova, gde je radio njen otac Džon, profesor matematike. Njena majka Prisila, medicinska sestra, bila je članica Kampanje za nuklearno razoružanje i povela je mladu Liz na marševe "zabranite bombe“, gde je govorila o skandiranju parola protiv Margaret Tačer.
Tras je političko uverenje roditelja opisala kao "levo od laburista" i kaže da iako njena majka sada podržava njenu kampanju, nije sigurna da bi njen otac glasao za nju. Porodica se kasnije nastanila u bogatoj oblasti Roundai u Lidsu, živeći u nizu sada elegantnih edvardijanskih terasa, gde je pohađala školu Roundai, državnu sveobuhvatnu državu za koju je tvrdila da je izneverila učenike zbog "niskih očekivanja“. Ona smatra da je to iskustvo inspirisalo da se bavi politikom.
Bivši đaci je ne pamte kao jaku ličnost. Jedna koja je bila u istom razredu rekla je da je bila "izuzetno pametna”. Bivša nastavnica u školi rekla je da je "pametna, ali je ne biste izdvojili".
Škola je svake godine slala mali broj učenika na Oksbridž u to vreme, a ona je dobila mesto za studije politike, filozofije i ekonomije na Merton koledžu u Oksfordu. Ona je sebe tokom kampanje opisala kao "ženu iz Jorkšira koja govori jednostavno“.
Student radikal
Uvučena u politiku kao student, gospođa Tras je postala predsednica Liberalnih demokrata Univerziteta Oksford i vodila je kampanju za ukidanje monarhije. Na zaprepaštenje Pedija Ešdauna, lidera stranke, ona je na godišnjoj konferenciji stranke u Brajtonu 1994. iznela predlog, izjavljujući "mi liberalne demokrate ne verujemo da su ljudi rođeni da vladaju“.
Dejvid Lous, kasnije ministar u koalicionoj vladi, tada je bio Ešdaunov mlađi savetnik i rekao: "Sećam se da je Pedi koračao gore-dole po sali za štampu u Brajtonu i govorio: 'O moj Bože, ako ovaj predlog Liz pokreće, prođe, to bi bio kraj liberalnih demokrata“.
Do trenutka kada je diplomirala 1996. godine, gospođa Tras je prešla u konzervativce, i radila u Šelu a kasnije u odnosima sa vladom za "Kejb end Vajrs" Lord Robertson iz Port Elena, tadašnji predsednik kompanije i bivši ministar odbrane laburista, seća se njene ambicije, kada su konzervativci bili u zastoju.
"Bila je veoma zainteresovana za politiku i bila je torijevac, a ja sam je ohrabrio da ode na poziciju. Bila je pametna i svežeg razmišljanja, rekao sam da su Konzervativnoj stranci potrebni ljudi poput vas", rekao je on.
Nakon neuspešnog konkurisanja za dva mesta u Zapadnom Jorkširu 2001. i 2005. godine, izabrala ju je "A lista" Dejvida Kamerona i izabrana je za sigurno sedište jugozapadnog Norfolka 2009. Do tada se udala za Hjua O'Lirija, računovođu , i dobila dve male ćerke. Članovi lokalne stranke pokušali su da ponište izbor gospođe Tras, koja je tada imala 34 godine, jer nije objavila raniju aferu sa Markom Fildom, oženjenim konzervativnim poslanikom.
U vladi
Gospođa Tras je počela da se penje na ministarskoj lestvici 2012. kao mlađi ministar obrazovanja - i pokušala je da progura neke kontroverzne reforme brige o deci. Gospodin Lavs, tadašnji ministar škola u tom odeljenju, otkrio je da je odlučna da sprovede svoje ideje - bez obzira na kritike.
"Uvek sam smatrao da je Liz veoma angažovana ministarka, sa njom je bilo prijatno raditi. Ali ona nije nužno jedan od najboljih slušalaca na svetu. Ona ima tendenciju da govori ljudima i preko njih, a ne da sluša njihove stavove", istakao je on.
On se prisetio njenog ponašanja kada je u februaru otputovala u Moskvu kao sekretarka spoljnih poslova: "Sećam se da je imala taj sastanak sa Sergejem Lavrovom, ruskim ministrom spoljnih poslova, i on je to opisao kao dijalog gluvih.
"Iako očigledno nemam simpatija prema Rusima, mogu da zamislim kako je to moralo biti… ona nekako ore i dalje i dalje. Morao sam da se nasmejem“, rekao je Lavs.
(MONDO)