Kineski predsednik Si Đinping je sasvim jasno stavio do znanja da je "ponovno ujedinjenje" Tajvana sa kontinentalnom Kinom za njega pitanje nasleđa, nešto što namerava da postigne političkim i ekonomskim sredstvima ili, ako je potrebno, vojnom silom. Trenutno je zaokupljen korona krizom, usporavanjem kineskog ekonomskog rasta i predstojećim 20. kongresom stranke, gde se nada da će obezbediti treći mandat kao predsednik Komunističke partije Kine.
Ali kada se reši ta neposredna zabrinutost, moguće je da će negde u narednih pet godina Si razmisliti o preuzimanju Tajvana silom, bilo zbog neuspeha nevojnih napora za ponovno ujedinjenje ili zato što veruje da će se njegove šanse za uspeh smanjiti ako čeka a istovremeno vojni kapaciteti nastave da rastu, pišu Mišel Flurnoj i Majkl Braun za Foreign Affairs.
Američka dugogodišnja politika "strateške dvosmislenosti" namerno je neizvesna da li će i pod kojim okolnostima Sjedinjene Države braniti Tajvan od kineske invazije. Ali jasno je da je u interesu Sjedinjenih Država da odvrate Kinu od pokušaja takve operacije. Kao što je naučnik Hal Brands primetio u julskom izveštaju za Američki institut za preduzetništvo, kineski napad na Tajvan koji bi izazvao američki vojni odgovor verovatno bi zapalio dug sukob koji bi eskalirao izvan Tajvana. Poput zaraćenih velikih sila u prošlosti, Sjedinjene Države i Kina bi postajale sve posvećenije pobedi kako je sukob napredovao, svaki argumentujući svojoj javnosti da imaju previše toga da izgube da bi prestali da ratuju. S obzirom na to da i Kina i Sjedinjene Države imaju značajne nuklearne arsenale, igra mora biti preventivno odvraćanje. Da bi to učinile, Sjedinjene Države moraju pomoći Tajvanu da modernizuje i unapredi svoje sposobnosti samoodbrane, istovremeno jačajući sopstvenu sposobnost da odvrati Kinu od upotrebe sile.
STRATEGIJA ODVRAĆANJA
Dobra vest je da nova strategija nacionalne odbrane administracije Džoa Bajdena, koja je podneta Kongresu u martu i koja bi trebalo da bude objavljena u neklasifikovanom obliku u narednim mesecima, odražava potrebu da se krećemo većom brzinom i agilnošću kako bi se ojačalo odvraćanje u bliskoj i daljoj budućnostu. Strategija pojačava fokus na agresivniju Kinu kao primarnu pretnju SAD i naglašava novi okvir "integrisanog odvraćanja", oslanjajući se na sve instrumente nacionalne moći, kao i na doprinose američkih saveznika i partnera za odvraćanje budućih sukoba. Takođe identifikuje niz tehnologija koje će biti ključne za održavanje američke vojne prednosti – uključujući veštačku inteligenciju, autonomiju, svemirske sposobnosti i hipersoniku – i poziva na više eksperimentisanja kako bi se zemlja pripremila za buduće ratove. I s pravom nastoji da ojača vojnu poziciju Sjedinjenih Država u Indo-Pacifiku i značajno produbi svoje odnose sa važnim saveznicima i partnerima.
Ali još uvek nedostaje kritični deo slagalice odvraćanja: napor Ministarstva odbrane da dramatično ubrza i poveća nove sposobnosti potrebne za odvraćanje Kine u narednih pet godina. Pentagon razvija i ofanzivne i odbrambene sposobnosti, za čije će projektovanje, izgradnju i implementaciju biti potrebne decenije. Ali nove tehnologije dvostruke namene menjaju karakter ratovanja mnogo brže od toga. Ovo je već očigledno u Ukrajini, gde su komercijalni satelitski snimci, autonomni dronovi, mobilne komunikacije i društveni mediji oblikovali ishode na bojnom polju. Na primer, satelitski snimci napravljeni radarom sa sintetičkim otvorom, koji može da vidi kroz oblake i noću, pružili su pregled ruskih kretanja u skoro realnom vremenu, omogućavajući Ukrajini i zemljama NATO-a da se suprotstave dezinformacijama Kremlja i ponekad dajući ukrajinskim snagama taktičku prednost.
Koristeći ove satelitske snimke, dronovi su uspeli da prikupe vredne obaveštajne podatke i da posluže kao efikasno protivtenkovsko oružje. Podaci o geolokaciji omogućili su ukrajinskoj vojsci da gađa ruske generale koji su nemarno koristili svoje mobilne telefone. Mobilni telefoni su takođe omogućili Ukrajincima da dokumentuju zločine, dok su društveni mediji ojačali ukrajinski otpor i međunarodnu podršku njihovoj stvari. Mnoge tehnologije koje su ranije bile dostupne samo vladama sada su lako dostupne pojedincima, uključujući zemlje neprijateljske prema Sjedinjenim Državama. Da bi iskoristila moć ovih novih tehnologija, američka vojska mora da usvoji nove sposobnosti mnogo brže nego što je to bilo u prošlosti.
Kina - koja je vodeća u svetu u proizvodnji malih dronova i naprednih telekomunikacija - već pokazuje osećaj žurbe. Ona primorava svoje privatne kompanije da blisko sarađuju sa Narodnooslobodilačkom vojskom (PLA) kako bi ubrzali razvoj i usvajanje novih tehnologija i koncepata. Kina je decenijama pažljivo proučavala mogućnosti SAD, čak je i ukrala dizajn mnogih glavnih američkih sistema naoružanja. Sada ubrzano modernizuje PLA, iskorišćavajući asimetrije između američkih i sopstvenih sposobnosti da umanji vojnu prednost Vašingtona. Takođe ima koristi od inovacija iz svog komercijalnog sektora. Na primer, PLA koristi komercijalne tehnologije veštačke inteligencije za napajanje rojeva dronova i podvodnih autonomnih vozila. Takođe se oslanja na vodeće privatne kompanije za alate za elektronsko ratovanje, tehnologije virtuelne realnosti za obuku i sofisticirane obaveštajne, nadzorne i izviđačke sposobnosti.
Dok je rukovodstvu Pentagona zaslužno za jačanje američkih strategija i jačanje položaja i aktivnosti američkih snaga u indo-pacifičkom regionu, ključna stvar je da se američka vojska jednostavno ne kreće dovoljno brzo da osigura kinesko odvraćanje u kratkom roku. Ako Vašington želi da uskrati Pekingu mogućnost da blokira ili pregazi Tajvan u narednih pet godina, mora ubrzati tempo i obim promena i usvojiti novi pristup: nemilosrdno vođstvo i fokus na vrh Ministarstva odbrane kako bi odvraćanje Kine postalo dnevni prioritet, trenutno ulaganje u brzo postavljanje obećavajućih prototipova u velikim razmerama, veća integracija komercijalnih tehnologija dvostruke namene i hitan napor da se reše najkritičniji operativni problemi sa kojima bi se Sjedinjene Države suočile u odvraćanju kineskog napada na Tajvan. Takav pokušaj sudara nije bez presedana. Uzmite u obzir hitne napore Pentagona da poveća bespilotnu obaveštajnu, nadzornu i izviđačku sposobnost u borbi protiv terorizma nakon 11. septembra i brzo raspoređivanje vozila otpornih na mine kako bi zaštitile američke trupe od improvizovanih eksplozivnih naprava tokom rata u Iraku.
AMERIČKA POMOĆ TAJVANU
Planiranje blokade ili invazije na Tajvan dugo je bio glavni prioritet za PLA, oblikujući sve, od prioriteta nabavke do vežbi do vojnog stava. Ova mogućnost je takođe motivisala decenije kineskog ulaganja u sposobnosti "protiv pristupa/uskraćivanja područja" koje su osmišljene da spreče američke snage da projektuju moć u regionu kako bi branile Tajvan. Mnoge nove sposobnosti PLA sada su dostupne, što značajno komplikuje operativne izazove američke vojske. Međutim, mnoge od najperspektivnijih američkih vojnih sposobnosti za suprotstavljanje Kini u slučaju sukoba oko Tajvana neće biti spremne i potpuno integrisane u vojne snage do 2030-ih. Ovo ostavlja Tajvan ranjivim, najverovatnije između 2024. i 2027. godine. U tom periodu Si može zaključiti da ima najbolje šanse za vojni uspeh ako njegove preferirane metode političke prinude i ekonomskog okruženja Tajvana ne uspeju. Zaista, zahvaljujući značajnom ulaganju PLA, američka vojska navodno nije uspela da zaustavi kinesku invaziju na Tajvan u mnogim ratnim vežbama koje vodi Pentagon.
Da bi sprečile kinesku agresiju protiv Tajvana u narednih dve do pet godina, Sjedinjene Države moraju odmah da preusmere američke snage u Indo-Pacifik. Procesi nabavke koji su dobro funkcionisali za Sjedinjene Države tokom Hladnog rata su teški i ostavljaju Pentagon neopremljenim da se takmiči u periodu dubokog tehnološkog poremećaja protiv bržeg i sposobnijeg protivnika od Sovjetskog Saveza. Autori ovog teksta dele zajednički stav o tome šta treba da se uradi da bi SAD obezbedile najbolje odvraćanje Kine i, ako je potrebno, najbolju odbranu Tajvana.
Prvo, rukovodstvo Pentagona mora hitno da se pozabavi jazom između onoga što Sjedinjene Države imaju i onoga što im je potrebno da odvrate Kinu u kratkom roku. S obzirom na to da su komandanti vojnih geografskih i funkcionalnih borbenih komandi fokusirani na tekuće operacije i šefovi službi fokusirani na izgradnju sposobnosti koje će im trebati tokom 2030-ih i kasnije, Ministarstvu odbrane nedostaje odgovoran viši vođa koji bi bio fokusiran isključivo na poboljšanje sposobnosti Sjedinjene Države da odvrate kinesku agresiju u periodu 2024-27. Shodno tome, američki ministar odbrane bi trebalo da uspostavi viši civilni ili generalni oficirski položaj koji mu odgovara direktno i koji ima jedinu misiju da pokrene promene neophodne za postizanje cilja. Ovaj zvaničnik bi trebalo da ima prethodno iskustvo Pentagona, duboko razumevanje američkih vojnih operacija, poznavanje nove tehnologije, reputaciju pokretača promena, kao i resurse i podršku za stvaranje osnaženog, efikasnog i kolaborativnog tima.
Posao broj jedan bi bio da predvodi intenzivan sprint u celom odeljenju kako bi se identifikovali najvažniji problemi povezani sa odvraćanjem napada na Tajvan; utvrditi koji trenutno nefinansirani prioriteti treba da dobiju više sredstava (kao što je rešavanje kritične nestašice municije); tražiti rešenja među različitim granama vojske, Pentagonovim inovacionim jedinicama i odbrambenim i komercijalnim kompanijama; a zatim raditi sa liderima Kongresa na preraspodeli sredstava kako bi se osiguralo da te sposobnosti budu isporučene u narednih dve do pet godina. Uspeh bi se merio novim sposobnostima raspoređenim u rukama američkih boraca i brzinom kojom su to učinjeni, a ne brojem suđenja i demonstracija.
Jedna početna oblast fokusa mogla bi biti brzo postavljanje velikog broja manjih autonomnih sistema kako bi se povećale jeftine konvencionalne mogućnosti. Na primer, mali autonomni obaveštajni, nadzorni i izviđački sistemi bi mogli biti raspoređeni da bi se stvorila ogromna i mnogo otpornija senzorska mreža koja poboljšava svest o situaciji SAD širom Indo-Pacifika. Slično, rojevi malih potrošnih udarnih sistema sa veštačkom inteligencijom mogli bi da budu raspoređeni na mreži, omogućavajući američkim snagama da zbune i savladaju protivnika u svim situacijama. Ovakvi gotovi sistemi se mogu brzo i jeftino pustiti u rad uz pomoć softvera koji se lako nadogradi.
ODVRAĆANJE KINESKE POMORSKE MOĆI
Sjedinjene Države bi takođe mogle da poboljšaju svoju sposobnost da odvrate kineske pomorske snage od prelaska Tajvanskog moreuza naoružavanjem američkih bombardera raspoređenih u Indo-Pacifiku velikim brojem protivbrodskih raketa dugog dometa, kako je pokazala Kancelarija za strateške sposobnosti Pentagona. Hitno finansiranje za implementaciju ovakvih inovacija trebalo bi da bude među glavnim prioritetima Ministarstva odbrane u narednih dve do pet godina, ali malo njih je u potpunosti finansirano u poslednjem budžetu. U idealnom slučaju, neki od ovih napora bi se mogli preduzeti zajedno sa vojskama američkih saveznika.
Pentagon bi takođe trebalo da ubrza i poveća svoju bezbednosnu pomoć Tajvanu i poboljšavajući njegovu sposobnost da usporava i nameće troškove svakom agresoru. Konkretno, Sjedinjene Države bi trebalo da pomognu Tajvanu u operativnom planiranju, ratnim igrama i obuci, dok takođe pomažu Tajvanu da koristi komercijalne sposobnosti da poboljša svoju svest o situaciji i stekne kritične asimetrične sposobnosti kao što su vazdušna i protivraketna odbrana, morske mine, naoružani dronovi i protiv -brodske rakete.
Da bi povećalo trenutne kapacitete SAD-a, Ministarstvo odbrane bi trebalo da usvoji strategiju "brzog praćenja" da bi se ubrzalo usvajanja komercijalnih tehnologija koje rešavaju ključne operativne probleme. Privatne kompanije predvode razvoj najsavremenijih tehnologija kao što su veštačka inteligencija i autonomni sistemi, tako da Pentagon mora brzo da prati ove komercijalne inovatore i postane privlačniji kupac racionalizacijom procesa sticanja komercijalnih tehnologija. Odvraćanje ili odbrana od kineskog napada na Tajvan zahtevaće brzu primenu niza novih mogućnosti komercijalnih dobavljača dvostruke namene.
SAD ILI NIKAD
Mnogi analitičari će reći da Ministarstvo odbrane već modernizuje američke snage i ulaže u tehnologiju i inovacije kako bi se takmičilo sa Kinom. I istina je da se Pentagon kreće u pravom smeru. Ali to mora doneti veće promene, i to brže. Većina investicija odeljenja u istraživanje i razvoj neće doneti terenske sposobnosti u dve do pet godina koje su ključne za odvraćanje Kine.
Si je verovatno izvukao opasnu lekciju iz ruskih grešaka u Ukrajini — naime, ako želi silom da zauzme Tajvan, mora to da uradi sa stilom i brzo. Potencijalni sukob oko ostrva bi se stoga mogao odvijati mnogo brže od rata u Ukrajini, pri čemu bi Kina morala da pokuša da završi stvari za nekoliko dana. Stoga, Sjedinjene Države moraju dramatično da pojačaju odvraćanje i potkopaju poverenje Pekinga u uspeh.
Ulozi ne mogu biti veći, a sat otkucava. Sjedinjenim Državama ponestaje vremena da primene nove sposobnosti i operativne koncepte potrebne za odvraćanje Kine u kratkom roku. Ministarstvo odbrane još ima vremena da izvrši neophodne promene, ali samo ako bude delovalo hitnije i fokusirano.
(MONDO)