Ozbiljne posmatrače ne čudi vest da je Putinov režim poslednjih godina uložio ogromne sume novca, verovatno i stotine miliona evra, da finansira svoju propagandu na Zapadu. Naprotiv, od nekih političkih partija u Evropi, od levice i desnice, od medija i nevladinih organizacija do pacifističkih feministkinja, u javnim izjavama se mogao videti jasan rukopis Putinove propagande na Zapadu.
Možemo to rezimirati u sedam tačaka:
- Negiranje ukrajinskog suvereniteta nad čitavom nacionalnom teritorijom, jer je, na primer, Krim ionako dat Ukrajincima, a tu je i kolevka ruskog pravoslavlja;
- Ukrajinu predstavljati kao američkog piona u geopolitičkoj partiji šaha, kako je i sam Putin rekao da će "NATO braniti Ukrajinu do poslednjeg Ukrajinca";
- Sugerisati da je Rusiju provocirao NATO;
- Tvrditi da SAD nisu ništa bolje od Rusije;
- U skladu sa prethodnim, prikrivaju prave Putinove ciljeve u odluci o invaziji na Ukrajinu, a za sve okrivljuju Zapad, poput žene koja je sama kriva što je silovana jer je nosila mini suknju;
- Do besvesti tvrditi da je Rusija zainteresovana za diplomatsko rešenje, a nije, već za vojno;
- Tvrditi da je popuštanje ruskim zahtevima, legalizacija okupacije način da se zaustavi rat.
PISMO ZAPADNOJ LEVICI
Već na početku ruske invazije ukrajinski istoričar Taras Bilous obratio se ruskim propagandistima na Zapadu i objavio "Pismo iz Kijeva zapadnoj levici". Bilousov tekst je bio posebno brutalan prema levici, koja u ime antiimperijalizma završava podržavanjem autoritarnih režima, minimizirajući njihovu odgovornost, pa čak i njihov zločinački karakter. Dakle, ova levica ne problematizuje Putina, već "neprijatelja kod kuće" koji su zapravo pravi problem, a ne Putin: NATO i Sjedinjene Države. Bilous u svojoj kritici citira i britansko-sirijsku aktivistkinju Lejlu Al Šami, koja je 2018. govorila o "antiimperijalizmu idiota" za taj deo zapadne levice i "suverenistima" podmazanim ruskim novcem koji su došli da podrže diktatora Asada u ime - antiamerikanizma, piše Ivica Šola za Slobodnu Dalmaciju.
Moj skromni doprinos "antiimperijalizmu idiota": Ovaj čuveni novi svetski poredak organizovan je po principu imperije. Postoje tri. Jedna je američka, druga je ruska a treća kineska. Islamski svet je priča za neki drugi tekst. Zato izaberite u kojoj imperiji biste radije živeli...
Posle toga je ukrajinska feministkinja Tamara Zlobina kritikovala razne feminističke apele koji su se pojavljivali u Evropi. Zlobina piše: "Svi ovi apeli zvučali su kao 'mi smo protiv rata! Rat je loš. To je muška igra! Želimo mir! Mi smo protiv isporuke oružja Ukrajini, jer bi oružje samo dodatno podstaklo sukob. Odmah zaustavite rat'. Nijedna od "sestara" nije pomislila da se konsultuje sa ukrajinskim feminističkim "sestrama" kada je pisala ove izjave. A kada su ih Ukrajinke slučajno pročitale pre objavljivanja i kritikovale, njihovi glasovi su jednostavno ignorisani". Feministička "solidarnost".
Putinovu invaziju, zločin nad Ukrajinom, koliko god da je "truli Zapad", nikako se ne može opravdati, a pogotovo ne smešnim "antiimperijalizmom idiota", kako je Lejla Al Šami nazvala ove Putinove podmazane pudlice na Zapadu. Putin će dakle pobediti samog sebe. Uprkos novcu uloženom u prorusku propagandu na Zapadu, koji su "iz ubeđenja" prihvatili mnogi, od salonskih levičara, preko salonskih desničara i "suverenista" koji su toliko "suvereni" da ližu gu*icu stranom diktatoru za šaku dolara, do "rodno svesnih" feministkinja koje Putin inače mrzi, a patrijarh Kiril je rekao da od takvih treba spasavati Ukrajinu i Rusiju. Ludo zbunjenog...
Putin će pobediti samog sebe jer, mešajući samoobmanu i propagandu, nije razumeo tri "banalne” stvari. Prvo, zemlje bivšeg Varšavskog pakta, Istočna Evropa uopšte, slobodno su izabrale da budu deo Zapada. Ne radi se o širenju NATO-a, već Putin ne shvata da svi od njega beže kao od smrada septičke jame. Putin širi NATO, pa su eto Švedska i Finska ušle u NATO posle njegove "specijalne vojne operacije".
VELIKA RUSKA TRADICIJA
Drugo, ukrajinsko društvo, čak i značajan deo Rusa u Ukrajini, kao i Ukrajinaca koji govore ruski, nije želelo da bude sa Putinom u društvu Belorusije. Solženjicin je, potom Dugin, u velikoruskoj slovenofilskoj tradiciji staroj stotinama godina, pumpao Putina protiv Ukrajine, smatrajući da su Belorusija, Rusija i Ukrajina jedno rusko telo koje treba da živi u istoj državi. Jedino Ukrajinci nisu pitani da li to žele, a ne žele.
Treće, mnogi Rusi, posebno u simboličnom gradu kao što je Odesa, posebno nakon ruskog granatiranja, radije bi živeli u Ukrajini nego da se vrate u "Svetu majku Rusiju". Tome u prilog govori i podatak da je skoro pola miliona stanovnika, uključujući i Ruse, iz okupiranih "Ruskih narodnih pokrajina" od početka okupacije prebeglo na slobodnu ukrajinsku teritoriju ili na Zapad.
Putin ili nije hteo, ili ne može da vidi ove tri realnosti. Razlog za to je što je bolestan. Ova bolest se naziva alohronija ili neistovremenost vremena. Putin živi u vreme SSSR-a, kada su Rusi tenkovima rešavali svoja zločinačka imperijalna zlodela u Varšavskom paktu. Ali ovo je drugo vreme, nije Budimpešta 1956, nije Istočni Berlin 1961, nije Prag 1968. Ovo je Ukrajina 2022. I da nije patio od alohronije, Putin ne bi napravio ovaj samoubilački potez , kao ni Milošević u Hrvatskoj devedesetih godina.
(MONDO)