Roberto Saviano, italijanski publicista kaže da Đorđa Meloni predstavlja opasnost za demokratsku ravnotežu u Evropi. Njeno vođstvo izgleda kao suprotnost onome što je Italiji potrebno - i to ne samo u ovom teškom trenutku.
"Opasnost za Evropu nastaje jer je Italija oduvek bila laboratorija: ona je nagovestila krize drugih zemalja. Italija je imala Musolinija pre Hitlera i levičarske ekstremističke Crvene brigade pre nego što se 'Action Directe' pojavio u Francuskoj, a frakcija Crvene armije sledila ga je u Nemačkoj. Italija je imala Berluskonija pre nego što su SAD dobile Trampa. I posle godina loše vladavine Berluskonija, Italija je proizvela Pokret pet zvezdica, prvu populističku stranku koju je vodio komičar, pre nego što je to ostatak Evrope sustigao. Plan pet zvezdica je bio politički poremećaj, često bez razmišljanja o posledicama", piše on u svom autorskom tekstu za britanski Gardijan.
Prema njegvoim rečima Đorđiji Meloni je moralna i ekonomska inspiracija Viktor Orban, čovek koji je poslednjih godina uništio opoziciju u Mađarskoj i postigao legitimitet naoružavanjem narodnog konsenzusa.
"On je pružio prolazni osećaj sigurnosti, ali su Mađari to skupo platili u vidu ekonomske nestabilnosti i, pre svega, gubitka svojih prava. Evropski parlament je ranije ovog meseca izjavio da se Mađarska više ne može smatrati punom demokratijom. Izbori se održavaju, ali se evropske norme i demokratski standardi sistematski ignorišu do te mere da je Mađarska sada “izborna autokratija“. Poslanici EP iz italijanske populističke lige i krajnje desničarska Braća Italije glasali su protiv rezolucije, a kako bi mogli drugačije? Meloni nikada nije krila da blisko sarađuje sa Orbanom i njegovim saveznicima u ostvarivanju zajedničkog cilja jačanja evropske tvrde desnice u ime poštovanja nacionalnog suvereniteta, odbrane prirodne porodice, hrišćanskog identiteta i socijalne tržišne ekonomije", piše on.
Ističe da je par svoje sastanke oglašavao prijateljskim selfijima na društvenim mrežama.
"Na kraju krajeva, oni pevaju iz iste društveno konzervativne himne o abortusu, LGBT pravima i migracijama. Oni imaju zajednički cilj: društva zasnovana ne na individualnim pravima zagarantovanim evropskim pravom, već na suverenom autoritarizmu. Čak ni nedavni izveštaj ekonomskog nadzornika mađarskog parlamenta, koji upozorava da povećanje broja diplomiranih žena i zastupljenosti žena u radnoj snazi dovodi u nepovoljniji položaj muškarce, ugrožava rast stanovništva i ekonomiju, nije navela Meloni da dovede u pitanje njenu podršku Orbanu. Štaviše, entuzijazam koji ona pokazuje u vezi sa ekonomskom politikom Mađarske, posebno njenim paušalnim porezom, odaje njenu naivnost i trebalo bi da podiže uzbunu zbog finansijskog kraha u Italiji na njenom satu. U njenoj podršci ljudima kao što je Orban vidimo kakvu pravu opasnost predstavlja Đorđa Meloni", piše on.
Prema njegovim rečima njena stranka je uspela da proširi svoju izbornu bazu u Italiji tokom godina tako što je primala u militante iz drugih partija koji su bili spremni da uskoče u ono što je trebalo da bude pobednički vagon.
"Ova visokorizična strategija je funkcionisala iako je uvukla braću iz Italije u kontroverzu i nekoliko tekućih sudskih istraga o navodnoj umešanosti kandidata u korupciju, iznudu, i nelegalno odlaganje otpada. Ipak, Meloni je uspela da ponovo potvrdi svoj kredibilitet tako što je proterala uzbunjivače i javno ih distancirala. Jedine ličnosti kojih se ona teško odriče su političari čiji je identitet izgrađen na ideologiji krajnje desnice. Meloni negira da je fašista. Ne mislim da je to najvažnija tačka programa njene stranke, ali vredi pozabaviti se. To je jednostavna igra: stranke čija se loza može pratiti do neofašističkih pokreta učinile su sve da detoksikuju i omekšaju svoj imidž, izjavljujući svoje protivljenje antisemitizmu, rasizmu i istorijskom fašističkom iskustvu. Meloni je 2019, vikala sa bine na mitingu u San Đovaniju: “Ja sam Đorđa, ja sam žena, ja sam majka, ja sam Italijanka, ja sam hrišćanka.” Ponovo je to potvrdila iste godine, na Svetskom kongresu porodica u Veroni, gde je bila još eksplicitnija, obećavajući: „Branićemo Boga, otadžbinu i porodicu“. Ne treba podsećati da je Musolinijev slogan bio “Bog, otadžbina, porodica", piše on.
Tokom intervjua u aktuelnoj predizbornoj kampanji rekla je da „Dio, patria, famiglia“ (Bog, otadžbina, porodica) nije fašistički slogan, već prelepa izjava ljubavi.
"Onima koji se sa jezom sećaju da je to bilo svuda za vreme fašističkog režima, ispisano po zidovima sela, na ulazima u kancelarije i štampano u školskim knjigama, ona je uzvratila da je originalni citat italijanskog revolucionara Đuzepea Macinija. Čini se da Bog za nju ne predstavlja veru, već brend katoličanstva nametnutog kao jedine religije dostojne prava. Granice otadžbine moraju se braniti, po potrebi i nasiljem, a porodica nije kolevka naklonosti, već nametanja, obaveze i recepta. Porodica je uvek heteroseksualna, njena deca se rađaju i prepoznaju u nametnutom obliku. Njena stvarna uverenja i ciljevi možda nisu potpuno isti, ali njene reči često mogu da nose odjeke Musolinija. Njeni govori igraju na potrebu za identitetom, na sam ljudski strah od marginalizacije ili nepriznavanja. U njenim rukama identitet postaje propagandno oruđe za podelu sveta na nas i njih, gde su “oni“ LGBTK+ zajednice, migranti ili oni koji sebe ne vide predstavljene u uspostavljenim strukturama ili etiketama koje nameću drugi. Stiče se utisak da su to loši ljudi, koji ugrožavaju identitet čitavog naroda. Totalitarizam je, od početka vremena, koristio takve strahove da ubedi ljude da se dobrovoljno liše sopstvenih prava, uz obećanje da će biti branjeni od spoljnog neprijatelja", piše Saviano.
Napominje da iako poriče bilo kakvu povezanost sa fašizmom, Đorđa izgleda želi da zadrži podršku krila radikalne desnice koji njenu stranku smatraju previše umerenom, i glasa samo za nju da bi nadoknadila broj protiv levice.
"Čini se da bi potpuno odbacivanje fašističkih korena stranke značilo gubitak velikog broja ovih glasova. S druge strane, nastavak povezivanja sa neofašizmom doveo bi je u veoma neprijatan položaj na međunarodnom planu. Stoga se odlučila za rebrendiranje, ali je i to delimično. Braća Italije čuvaju isti logo – italijansku trobojku u obliku plamena – koji koristi sada neofašistički Italijanski društveni pokret (MSI), koji su 1946. osnovali pristalice režima kao što je Pino Romualdi, vodeća ličnost u fašističke partije i Đorđa Almirantea, koji je osuđen za saradnju sa nacističkim trupama. Meloni je kako stvari stoje najopasnija italijanska politička figura ali ne zato što eksplicitno evocira fašizam ili praksu crnokošuljaših skvadrista, već zbog svoje dvosmislenosti. Tokom predizborne kampanje promovisala je demokratsku, liberalno-konzervativnu stranu. Ona je osudila rusku invaziju na Ukrajinu i glasno je podržavala NATO i vojnu pomoć Kijevu. Ali ona se protivila sankcijama EU Rusiji nakon aneksije Krima 2014. A u svojoj knjizi “Ja sam Đorđa” iz 2021. napisala je da Putinova Rusija „brani evropske vrednosti i hrišćanski identitet“", piše on.
On dodaje i to da je Meloni u svojoj dvosmislenosti usmerila svoje napade na migrante.
"Ona je podgrejala strahove Italijana, stvorila neprijatelja, žrtvenog jarca na koga je svalila krivicu za javnu nesposobnost i loše upravljanje. Tokom predizborne kampanje pokušala je da prođe za umerenu, prećutkujući svoju poruku i promovišući, kako tvrdi, nove ideje za rešavanje takozvane migrantske vanredne situacije i vraćanje italijanskog duha. Krajnja desnica može uspeti u Italiji jer levica nije uspela, baš kao i u većem delu sveta, da ponudi kredibilne vizije ili strategije. Levica traži od ljudi da glasaju protiv desnice, ali joj nedostaje politička vizija ili ekonomska alternativa. Levica kada komunicira zvuči elitistički, dok je desnica pronašla hiperuprošćeni diskurs: ključne reči, slogani, pojmovi svedeni na najosnovnije, posebno o migrantima, od čijeg nasilja i terorizma Italijani, čini se, moraju biti spaseni. Nije ni čudo što se Meloni nije dvoumila, uprkos negodovanju javnosti, oko tvitovanja snimka silovanja koje je navodno izvršio tražilac azila. Meloni je, verujem, opasna jer je najbliža Berluskonijevoj školi političkih laži i populističkoj knjizi koja kaže da što je laž totalnija, to će više ljudi verovati u nju. Pazite, jer tamo gde ide Italija, uskoro će i ostatak Evrope", rekao je Saviano.
(MONDO)