Kraljevska akademija nauka Švedske saopštila je da je Nobelovu nagradu za fiziku dodelila Alenu Aspektu, Džonu Klauseru i Antonu Cajlingeru. U obrazloženju se navodi da je ovogodišnja nagrada dodeljena za "eksperimente sa upletenim fotonima koji uspostavljaju kršenje Belovih nejednakosti i za započinjanje nauke o kvantnim informacijama".
Alen Aspekt, Džon Klauzer i Anton Zeilinger su sproveli revolucionarne eksperimente koristeći zapletena kvantna stanja, gde se dve čestice ponašaju kao jedna jedinica čak i kada su razdvojene. Njihovi rezultati su otvorili put za novu tehnologiju zasnovanu na kvantnim informacijama. Neopisivi efekti kvantne mehanike počinju da nalaze primenu. Sada postoji veliko polje istraživanja koje uključuje kvantne računare, kvantne mreže i sigurnu kvantno šifrovanu komunikaciju.
Jedan od ključnih faktora u ovom razvoju je kako kvantna mehanika dozvoljava da dve ili više čestica postoje u takozvanom zamršenom stanju. Ono što se dešava sa jednom od čestica u isprepletenom paru određuje šta će se desiti sa drugom česticom, čak i ako su udaljene.
"Postaje sve jasnije da se pojavljuje nova vrsta kvantne tehnologije. Vidimo da je rad laureata sa zapetljanim stanjima od velike važnosti, čak i izvan fundamentalnih pitanja o tumačenju kvantne mehanike", kaže Anders Irbek, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku.
(MONDO)