Vladimir Putin je NAVODNO očajan, vojska je donekle demoralisana, planovi bitaka su se značajno promenili, na rat u Ukrajini se troši mnogo više novca nego što je planirano, a zima je pred vratima. U međuvremenu, ukrajinska vojska napreduje i beleži pobede. Male pobede, ali problematične za ruskog predsednika. U javnosti se sve češće postavlja pitanje da li Vladimir Putin gubi rat i šta će biti ako do toga dođe?
“To bi značilo svrgavanje Putina, kolaps Rusije i otvaranje novog sukoba između NATO-a i Kine oko podele plena“, rekao je Alp Sevimlisoj, međunarodni geopolitički strateg i jedan od stručnjaka za nacionalnu bezbednost NATO-a, za Dejli mejl.
On navodi da svet mora da počne da se priprema i za tu mogućnost, kako se ne bi desilo da otvori vrata Pekingu, koji u tom slučaju želi da prodre u Sibir, Centralnu Aziju, Afriku i Južnu Ameriku. On tvrdi da je Kina već prisutna u tim regionima, ali će dodatno pokušati da ojača svoju moć čim ruski uticaj počne da nestaje.
“Kina je globalno povezana supersila i protiv njih se moramo efikasno boriti. Moraćemo da se suočimo sa njima", rekao je on.
Još u februaru, kada je Putin započeo invaziju na Ukrajinu, takav scenario je bio teško zamisliv. Zapad je snažno podržavao Ukrajinu, ali su mnogi smatrali da njihova pobeda nije moguća. Bili su brojčano nadjačani i opkoljeni sa tri strane moćnom ruskom vojskom, za koju se u to vreme procenjivalo da je bila druga u svetu posle SAD. Očekivalo se da će Kijev pre ili kasnije definitivno pasti. Ali posle toga, Putin je iznenadio svet sa nekoliko pogrešnih proračuna. Vojska je počela da gubi moral, a inicijativa je polako prešla u ruke Ukrajinaca. Munjevito napredovanje ka Kijevu na koje je Putin računao je usporilo, zatim potpuno prestalo i na kraju kulminiralo 'gestom dobre volje' – tj. potpunim povlačenjem Rusa, koji su se umesto toga fokusirali na “oslobođenje“ Donbasa. Uprkos tome što su ogromni delovi istočnog industrijskog središta Ukrajine beskrajno bolje prilagođeni ruskoj taktici, problemi su i dalje bili prisutni.
Napredovanje je ponovo usporilo, a zatim uglavnom stalo. Tada je Ukrajina zadala nekoliko značajnih udaraca. Napad na Herson na jugu koji je iscrpeo ruske trupe, zatim su istočno od Harkova probili ruske linije, ubrzali potpuni poraz i vratili značajan deo okupirane zemlje pod kontrolu Kijeva. Ovo je značajno uzdrmalo Rusiju.
“Ukrajinci imaju zamah – oni pobeđuju. Ali ovaj sukob se neće završiti samo tako što će obe strane otići i reći - to je to, već će odjeknuti širom Rusije i regiona“, tvrdi Sevimlisoj. “To bi značilo da ruska moć nestaje ne samo u Južnoj Americi i Africi, gde je ranije slala plaćenike, davala kredite i gradila infrastrukturu, već i u bivšim sovjetskim satelitskim državama poput Kazahstana, Gruzije i Jermenije“, uveren je on.
Osim toga, i sama Rusija bi mogla da podlegne unutrašnjim sukobima izazvanim pobunjeničkim regionima koji žele da se otrgnu kontroli Moskve. Pored ovoga, postoji i pretnja od moćnika iz Kremlja, koji se bore jedni protiv drugih u borbi za Putinov tron. Sevimlisoj je uveren da ne postoji način da Putin preživi poraz u Ukrajini.
„Ne vidim budućnost za Putina u tom slučaju“, kaže on. „Kako se posle toga vratiti svojim ljudima? Nakon što pretvorite hranu i energiju u oružje, kako se nakon toga vratiti na svetsku scenu?'.
I nije on jedini koji tako misli. Sa njim se slažu i mnogi svetski analitičari, koji se sve otvorenije pitaju šta će biti ako Putin izgubi rat. Oni smatraju da će u tom slučaju Rusija doživeti brojna nezgodna unutrašnja previranja, različite vrste vojske će se okrenuti jedna protiv druge, a regioni će pokušati da se odvoje od zemlje. Bivše satelitske države Rusije tražiće podršku negde drugde.
“Mislim da će do kolapsa doći zbog unutrašnjih sukoba u obaveštajnim službama i vojsci, a snage unutar Rusije će to iskoristiti kao priliku da kažu - Možemo bolje da vladamo i imamo dovoljno međunarodne podrške da tražimo nezavisnost. To svakako treba podržati”, smatra Sevimlisoj.
Zamka je u uverenju da nema garancije da će neko ko bi mogao da zameni Putina biti manje ekstreman. Mnogi su uvereni da je najverovatniji naslednik Sergej Nariškin, šef spoljne obaveštajne službe. Poznat je kao još veći protivnik Zapada od samog Vladimira Putina.
NATO mora biti spreman da se takmiči u svim ovim arenama, inače rizikuje da ih izgubi zbog uticaja Pekinga. Analitičari kažu da već postoje znaci da otpor počinje. Kazahstan, poznati saveznik Moskve, zauzima sve prkosniji ton protiv Kremlja i prihvata više od 100.000 ljudi koji su pobegli od Putinove mobilizacije. Osim toga, on insistira na tome da se mora poštovati teritorijalni integritet, ali bez direktnog pominjanja Ukrajine. Azerbejdžan i Jermenija, takođe saveznici Moskve, polako se opiru njenom uticaju. I druge nacije koje su do sada davale prećutnu podršku Rusiji počinju da izražavaju zabrinutost. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, govoreći u UN pre nekoliko dana, pozvao je Moskvu da ne dozvoli da se ukrajinski rat “prelije“ i da “zaštiti legitimna prava i interese zemalja u razvoju“.
Indijski premijer Narendra Modi, nakon što je u početku bio veoma oprezan u vezi sa sukobom u Ukrajini, izrekao je još hrabriji prekor i poručio Kremlju: “Današnje doba nije doba rata, a ja sam vam o tome govorio“. Oglasio se i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je napomenuo da je razgovarao sa Putinom na nedavnom samitu u Uzbekistanu i da veruje da Putin “želi da to okonča što je pre moguće“ jer je “način na koji se stvari odvijaju prilično problematičan“.
Turska je, prema njemu, ključna za obuzdavanje Kremlja nakon Putinovog poraza.
“Rusija će morati da se pomiri sa činjenicom da više nije svetska sila, već zemlja čiji sistem niko ne želi da imitira“, kaže on. “A ono što ćemo videti i što sada vidimo jeste da će dominacija ovog regiona zavisiti od Turske“, dodaje on, objašnjavajući da će to biti ključ zapadnog uticaja u regionu i šire u centralnoj Aziji.
“Ovo je neophodno“, kaže on, “jer će se NATO i Zapad naći u situaciji da moraju da se takmiče sa Pekingom“.
(MONDO)