Rat u Ukrajini razotkrio je rusku vojnu moć. Dugi niz godina Rusija je bila poznata kao druga vojna sila na svetu, a kao demonstracija snage poslužile su vojne parade održane 9. maja povodom pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu. Do aprila, za skoro dva meseca, učinak Rusije na bojnom polju bio je daleko lošiji nego što je većina analitičara očekivala. Rusi su već od aprila ostvarili određene uspehe, a posle letnje stagnacije na obe strane, u septembru su doživeli velike poraze.
Ukrajinci i ove nedelje beleže uspehe. Ukrajinska vojska je u četvrtak saopštila da je za manje od nedelju dana, nakon što je Putin najavio pripajanje Hersonske oblasti, oslobodila više od 400 kvadratnih kilometara u tom regionu. Rusi su se povukli sa teritorije, čija je površina ekvivalentna 75.000 fudbalskih terena“, rekla je Natalija Gumenjuk, portparol komande Južne armije Ukrajine, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Optužbe za ratne zločine
Osim što je Putinov rat pokazao pravo stanje stvari u ruskoj vojsci, on je osudio Rusiju i u moralnom smislu. Ne mislimo na Ruse uopšte. Ruski politički establišment osudio je rat u krajnje negativnom svetlu.
Još u aprilu se govorilo o ruskim ratnim zločinima. Šokantne slike na kojima se vide tela civila razbacana po ulicama Buče, predgrađa ukrajinske prestonice Kijeva, izazvale su potpuni globalni užas. Nedavno su ukrajinski zvaničnici rekli da su pronašli 440 tela u šumi u blizini grada Izjuma.
Oni su naveli da je većina poginulih civila i da lice mesta dokazuje da su ratne zločine počinili ruski osvajači koji su mesecima okupirali to područje. Ukrajinska policija saopštila je da je njena vojska, nakon što je oslobodila selo Piski-Radkivski u Harkovskoj oblasti, pronašla prostoriju u podrumu porodične kuće u kojoj su Rusi mučili vojnike i civile.
Detalje o tome šta je pronađeno u prostoriji objavio je Sergij Bolvinov, jedan od rukovodilaca policije u pomenutoj oblasti.Građani protiv mobilizacije, slabe ekonomije...
A čini se da moral ruskih građana sve više opada, posebno posle uvođenja delimične mobilizacije. Prepuni aerodromi i ogromni redovi na graničnim prelazima sa susednim zemljama, od Finske do Mongolije, protesti od Moskve do Novosibirska, zapaljeni centri za regrutaciju i nesrećni regruti bez obuke i opreme dovoljno govore šta građani misle o tome.
Pored navedenog, tu je i aspekt ruske ekonomije, koji je sam po sebi slab. Sa nominalnim BDP-om po glavi stanovnika od približno 10.000 dolara, Rusija je u rangu sa Kinom i Bugarskom i nešto ispod svetskog proseka. Uz sve navedeno, potrebno je zapitati se – može li se Ruska Federacija raspasti?
Ekspert za spoljnu politiku Denis Avdagić kaže da Rusija u svakom mogućem smislu više nije ono što je bila.
"Na međunarodnom planu, njihova tehnologija, Vladimir Putin, njihova ekonomija, ništa od navedenog nema poziciju koju je imala pre agresije. Njihova vojna tehnologija trenutno može biti privlačna samo onima koji nemaju alternativu ili računaju na veliki popust. Vladimir Putin sada čeka druge na sastancima, do pre nekoliko meseci svi su ga čekali. Vojska je, pak, predmet podsmeha. Do juče se to smatralo strahom i strepnjom, ako ništa drugo, za Evropu i okruženje, a sada nije ni za Ukrajinu, a da ne pominjemo, na primer, Poljsku i NATO kao takve“, kaže on.Ostalo im je samo nuklearno oružje i izvori energije. Oni prvima mogu da ugroze, ali sve manje, a za ove druge im se smanjuje tržište, u stvari, to je sve zajedno velika tragedija za Rusiju. To pokazuje kako su sve pustili za ono što im je najmanje potrebno, komad nove teritorije...“, rekao je on.
Kolaps Rusije?
"Ne možemo isključiti takav scenario. To se sada ne nazire, ali kao što sam rekao, ne može se isključiti. Verovatniji scenario u kratkom ili srednjem roku je promena lidera, ali je teško napraviti procenu jer imamo premalo informacija o unutrašnjim krugovima i stvarnim odnosima između onih na najvišim pozicijama vlasti.
Realno je očekivati da će ovaj vladajući sistem pokušati da se očuva bez obzira ko je nominalno na vlasti. Ali jedno je sigurno, bez drastičnih poteza niko neće imati previše straha od Kremlja, uključujući segmente, teritorije i etničke grupe koje čine Rusku Federaciju“, dodao je on.
On dodaje da raspad Rusije nije u interesu Zapada jer bi to zahtevalo ogromnu operaciju za obezbeđenje svih nuklearnih kapaciteta.
"Zamislite samo kada bi Rusija počela da se raspada pred našim očima. NATO ne bi imao alternativu osim da podigne sav svoj potencijal i pokuša da fizički obezbedi nuklearna skladišta, uključujući nuklearni otpad, nuklearne elektrane u saradnji sa lokalnim snagama... Zato su godine nakon raspada SSSR-a i pre agresivnih poteza Rusije prema susedima bile divan period medenog meseca posle Hladnog rata, trgovina je funkcionisala, na Rusiju se nije gledalo kao na pretnju, već na partnera", dodao je on.
"Zapad je čak podržavao transfer nuklearnog oružja iz drugih nezavisnih sovjetskih republika u Rusiju kako bi osigurao da takvo oružje neće biti zloupotrebljeno. Nažalost, raspad Rusije bi značio i zadiranje drugih suseda na teritoriju. Najveću zabrinutost izazivao bi teoretski mogući, kineski.
Realno, govorimo o zaista hipotetički razvučenom scenariju, ali da ste nekome sedamdesetih rekli da će se komunizam raspasti, bilo bi skoro neverovatno, i dogodilo se.
U Kremlju kažu da se bliži kraj Zapada, ali kao i u slučaju Sovjetskog Saveza, i ovde onaj ko priča o drugom zapravo predoseća svoj mogući kraj. Zapadu je potrebna stabilna Rusija, ništa manje“, kaže on.
Haos i bezvlašće
Pitamo ga ko su najverovatniji kandidati za otcepljenje ako se ukaže prilika. Navodimo primere Ingušetije, Čečenije, Republike Saha... „Ako Kremlj ne postoji kao faktor, nije pitanje ko je prvi, već ko je poslednji. Teško je zamisliti taj haos i njegove razmere, onda ne bi bio jedan, već nekoliko ratova na teritoriji Rusije. ..." rekao je.
Kakve bi u tom slučaju bile ekonomske reperkusije za Evropu, pre svega u pogledu snabdevanja gasom?
"Evropa bi na kraju jačala, ali bi prošla kroz period uporediv sa svetskim ratom. Zato je, za dobro svih nas, najbolja opcija da zamislimo Rusiju koja će se stabilizovati i odbaciti imperijalizam, politiku proširenje, i povratak saradnji.
Sa Putinom je to nemoguće, treba naglasiti. A ishod je još nemoguće jasno sagledati, još nismo na kraju, ali čekamo da se spuste zavjese pred završnim činom tragedije koja se odvija pred našim očima“, zaključio je Avdagić.
O otcepljenju republika od Ruske Federacije za EU Observer pisali su Maks Pizjur i Aleksandar J. Motil. Prema njihovom mišljenju, više je zemalja kandidata. Što se tiče juga, ističu Ingušetiju, Čečeniju i Dagestan, koji zajedno imaju 5,2 miliona stanovnika.
"Sve tri države pokazuju jake nacionalne identitete, praktikuju islam i u prošlosti su pribegavale antiruskom nasilju. Ističe se Čečenija koja je vodila višedecenijski rat protiv Rusije u 19. veku i dva nacionalno-oslobodilačka rata 1990-ih.
Njen sadašnji lider, autoritarni moćnik Ramzan Kadirov, uživa široku autonomiju i, uz prave podsticaje, lako bi mogao da okrene leđa Moskvi“, pišu oni, navodeći bombaške napade u ruskim gradovima 2010, 2011. organizacija čečenskih, inguških i dagestanskih militanata.
(MONDO)