Kada su me iz kancelarije Martina Skorsezea pozvali i potvrdili da će snimati film o mom bivšem mužu, Džordanu Belfortu, moja prva pomisao je bila: "O Bože“. Zaista nisam želela da se na ekranu prikaže bol mog života ili naša grčka tragedija braka.
Memoari mog bivšeg muža, Vuk sa Vol Strita, koji govore o njegovoj ozloglašenoj karijeri trgovca na berzi u Njujorku, već su objavljeni 2007. Džordan je čovek koji čini da se stvari dešavaju, tako da nisam trebala da budem iznenađena kada sam saznala da se snima film o njegovom životu.
Ali, do tog trenutka u svom životu, oko 2012. godine, uradila sam toliko posla na sebi kroz terapiju i edukaciju, da sam shvatila da je ova stvar mnogo veća od mene. Zaista sam se predala procesu i prihvatila šta god da bude. Film ne bi bio iz moje perspektive, što je bilo teško, ali nisam imala izbora.
Kada sam prvi put srela Džordana, bilo je to u Hemptonsu ranih 90-ih. Organizovao je zabavu koji je slikavao pravi život ljudi sa Volstrita, prepuno novca i mladosti i droge. Film je dobro to prilazao, na žurci mi je prišao, a ja sam odmah htela da odem. Džordan me je potražio posle zabave. Na kraju smo se zaljubili i venčali.
Naš brak je trajao osam godina. Naravno, bilo je i dobrih trenutaka, nije sve bilo strašno, ali je konzumiranje droge i tuče dovelo do kalpsa. Kap koja je prelila čašu je bila kada smo zajedno počeli da posećujemo savetnika za narkotike. Jednog dana, kada je Džordan propustio naš sastanak, pogledala me je i rekla: "Ako se ne razvedeš od ovoga čoveče, dobićeš rak."
Nešto je u meni puklo i te noći sam održala intervenciju za Džordana. Rekala sam mu: "Neću da sedim ovde i gledam kako se ubijaš kao svi, samo zato što im zarađuješ, neću da učestvujem u tome“. Godinu dana kasnije, uhapšen je i kasnije osuđen za pranje novca i prevaru sa hartijama od vrednosti. Konačno, osećala sam se kao da sam u stanju da mogu da ga napustim. Ljudi misle da sam otišla jer je on izgubio sav novac, ali ja sam prekinula brak jer sam osećala da konačno mogu. Osećala sam se sigurno.
Kada se iselio, bila sam tako srećna da sam se konačno osetila slobodnom. Srećom, kada sam bila u braku, započela sam porodični posao, tako da sam morala da se fokusiram na to i da me izdržavaju moja deca. Ali nisam dobio novac od Džordana, otišla sam sa nečim što je izgledalo kao ništa.
Otprilike godinu dana kasnije, upoznala sam divnog čoveka koji živi u Kaliforniji i na kraju se preselio ovde sa svojom decom i počeli smo život iznova. Bilo je stvarno dobro. Sada sam sa svojim mužem 22 godine i ne možemo biti srećniji. Na početku, Džordan i ja smo svesno odlučili da budemo prijatelji jedni prema drugima i uvek smo stavljali našu decu na prvo mesto. To ne znači da nemamo svoje trenutke, ali smo odlučili da se slažemo.
Dok su moja deca bila mlađa, dolazio bi za Božić ili Dan zahvalnosti. Kada sam stigla u kasne tridesete, odlučila sam da se vratim u školu i postanem terapeut. Završila sam sa odećom i želela sam da vratim dug, jer verujem da mi je terapija spasila život. Tokom veoma burnog perioda, terapija je bila u stanju da obezbedi siguran prostor gde sam mogala da se bavim svojim emocijama.
Vratila sam se u školu i magistrirala da bih bila licencirani terapeut. Dok sam radio 3.000 sati rada neophodnog da bih se kvalifikovala, odlučila sam da doktoriram i na kraju sam započeča sopstvenu praksu, koja je u početku pomogla parovima ili onima koji pate od anksioznosti i depresije.
Kada sam otkrila da će film biti snimljen o Džordanovom životu 2013, bila sam na terapiji. Tako da sam tokom lečenja imala siguran prostor da procesuiram svoja osećanja, frustrirana što će moja bolna iskustva biti na ekranu da vidi ceo svet.
Zanimljivo je da sam postala terapeut otprilike u isto vreme. Pomislila sam: "Bože moj, ko će sad da mi dođe?“; Ali ironično, kada su ljudi saznali, mnogi od njih su rekli: "Čekaj, ti si prošla kroz to i sada si ovakva? Želim da dođem kod tebe". Tako da mi je zapravo pomoglo nešto zbog čega sam se brinula.
(MONDO)