Nemački "Dojče Vele" je analizirao izveštaj Organizacije za ljudska prava o otmicama ukrajinskih građana od početka rata u Ukrajini. Organizacija "Helping to Leave" je dosad zabeležila više hiljada takvih slučajeva, a sumnja se i na veliki broj neprijavljenih slučajeva, piše nemački "Dojče Vele". U pitanju su petocifreni brojevi kidnapovanja iz Ukrajine koji se nalaze u dokumentima humanitarne organizacije "Helping to Leave“. Od sredine marta, ova organizacija je zabeležila čak 13.547 slučajeva otmice. Ali broj neprijavljenih slučajeva mogao bi navodno biti višestruko veći, pretpostavlja Bogdana Jakovenko. Ovi slučajevi završavaju kod nje i njenih kolega, a iza njih često ne stoje pojedinačne sudbine, već grupe ljudi koji prijavljuju da su protiv svoje volje dovedeni u Rusiju. Jakovenko i njen tim procenjuju da je broj otetih skoro dva miliona!
U njenom odeljenju, 40 zaposlenih vodi računa o sudbinama tih ljudi, kaže ona u intervjuu za "tagesschau.de". Jakovenko zna da ne mogu svi oteti da se registruju u "Helping to Leave“, neki su privedeni, dok jedan broj može da napusti Rusiju bez pomoći. Takve slučajeve prati organizacija za ljudska prava “Human rights watch”, kaže Belkis Vil.
"Nema konkretnih podataka o kidnapovanju", kaže Vil.
Rusija je objavila da u zemlji živi više od tri miliona Ukrajinaca. Ali, kako Vil kaže, ne zna se koliko ih je tamo deportovano. Jakovenko iz "Helping to Leave” ne veruje da je mnogo ljudi iz Ukrajine dobrovoljno otišlo u Rusiju. Neki su, kaže, postupili iz čiste nužde jer su samo hteli da pobegnu posle višenedeljnog traženja skloništa po podrumima, ali to nema veze sa slobodnom voljom.
Osim toga, kaže Jakovenko, još jedan znak govori u prilog tome da je reč o masovnim otmicama.
"Jasan sistem iza toga je prepoznatljiv. Tako se ljudi iz oblasti pod ruskom okupacijom odvode u logore, često u regione Donjecka i Luganska, koje je Rusija od tada anektirala nakon fiktivnih referenduma, kaže ona.
Proces filtriranja
Jakovenko navodi da tu počinje ono što mnoge organizacije nazivaju “proces filtriranja”. Ovo uključuje ankete o političkim stavovima, kao i registraciju ljudi. Tamo se, navodi se dalje, uzimaju otisci prstiju, traže tragovi borbe i fotografišu, piše “Dojče vele”. Pored toga, pretražuju se mobilni telefoni, neki od njih su primorani da brišu fotografije i video zapise. Za one za koje se sumnja da će ubuduće "praviti probleme” i zauzimati proukrajinske pozicije, postavljaju se strogi uslovi ili ih pritvaraju, navode nevladine organizacije. Zatim se autobusima ili vozovima nasilno prebacuju u unutrašnjost Rusije.
Jakovenko kaže da skoro svi koji su se obratili organizaciji "Helping to leave” tvrde da se prema njima postupalo nehumano.
"Humanitarne pomoći obično nema", kaže ona.
Kaže i da su mnogi koji se obrate ovoj organizaciji u lošem fizičkom stanju i žale se na mržnju i poniženje. Osim toga, kaže Jakovenko, uvek ih vode na ista mesta u Rusiji – na primer, u Rostov, Taganrog, Belgorod, ali i u regione oko Moskve i Sankt Peterburga.
"Prisutan je i masovni dolazak ljudi koji dolaze u Rusiju i žele odmah da odu", kaže Jakovenko.
Ruska propaganda i stvaranje narativa oslobođenja
A ima i slučajeva ukrajinske dece koja su oteta od roditelja i odvedena u Rusiju na usvajanje, ističe Jakovenko. Prema njenim rečima, ni ova deca nisu obuhvaćena brojem kojim raspolaže organizacija. Jakovenko vidi nekoliko motiva iza otmica: reč je o dominaciji i kontroli, ali i o stvaranju narativa, onog koji Rusiju prikazuje kao naciju koja oslobađa, pruža pomoć... Na primer, ljudi iz Ukrajine bi dobijali novac da, kako ona kaže, pojavljuju se kao spaseni u ruskim propagandnim video snimcima. Jakovenko ističe da isto važi i za decu koja dobijaju slatkiše i pri tome se snimaju. Rad njihove organizacije, očekuje Jakovenko, verovatno će se dodatno zakomplikovati u narednom periodu. Nakon nedavne ruske aneksije ukrajinskih teritorija, ona se plaši da će još više ukrajinskih muškaraca nego ranije biti poslato na prve linije da se bore za Rusiju. Za organizaciju "Helping to Leave“ to znači više ljudi koji žele da pobegnu.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.
(MONDO/DW)