Ruska pravoslavna crkva je poslednjih godina kupila nekoliko nekretnina u Norveškoj u blizini vojnih baza te zemlje. O tome piše lokalno izdanje Dagbladet.
Jedan od objekata je stara molitvena kuća u Sereidi (komuna Bergen) sa pogledom na Hakonsvern. To je glavna baza Kraljevske norveške mornarice i najveća pomorska baza u nordijskim zemljama. Prema Registru, 2016. godine ove prostorije je dobila Bogojavljenska parohija Moskovske Patrijaršije. Publikacija napominje da se molitveni dom nalazi 3 kilometra u pravoj liniji od Hakonsverna, a većina norveške mornarice je jasno vidljiva odatle.
Ruska crkva je nabavila još nekoliko objekata u periodu između 2017-2021 u norveškom primorskom regionu Rogaland. Konkretno, u Stavangeru se nalazi parohija Svete velikomučenice Irine, koja se nalazi na oko 15 minuta hoda od sedišta JVC – NATO združenog ratnog centra.
Osim toga, Ruska pravoslavna crkva ima nekretnine u Kirkenesu, nekoliko kilometara od granice sa Rusijom. Prema pisanju publikacije, parohiju Svetog Tripuna Pečenškog crkva je kupila 2015. Oblast je poznata po bliskim vezama sa Rusijom, piše Dagbladet, mnogi Rusi žive na norveškoj strani granice.
Pored toga, Ruska pravoslavna crkva ima zgradu crkve u Oslu - ovo je parohija Olginska. Službe se ovde održavaju od 1996. godine. Parohija ima i nedeljnu školu za decu, ikonopisni čas, predavanja o pravoslavlju na ruskom i norveškom jeziku.
Alfa Sefland Vinge, stručnjak za bezbednost, napominje u intervjuu za publikaciju da bi imovina u vlasništvu Ruske crkve, kao što je Hakonsvern, "mogla biti problem“ jer bi zgrade mogle da se koriste za nešto drugo osim u verske svrhe.
"Ako zamislite čitav niz mogućih mera, onda možete poremetiti signale, možda prisluškivati signale, možete kontrolisati dronove odatle, možete ponuditi smeštaj ljudima koji mapiraju oblast. Postoji širok spektar geodetskih aktivnosti i mogućih prekršaja koji se mogu izvršiti iz takve osnove“, kaže stručnjak za bezbednost.
Velika Britanija i Kanada su već uvele lične sankcije poglavaru Ruske pravoslavne crkve, patrijarhu Kirilu, zbog njegove podrške ratu u Ukrajini. Neke evropske zemlje traže da se ona uvrsti na listu sankcija EU.
Posle najave u Rusiji "delimične“ mobilizacije, patrijarh Kiril je pozvao Ruse da idu na front i da se ne plaše smrti. On takođe smatra da u ratu protiv Ukrajine ruska vojska ispunjava svoj "poziv i dužnost prema domovini i društvu“, pa su njihove akcije "uporedive sa samopožrtvovanjem“.
(MONDO)