Šaref Amin (40), koji je devet godina služio u britanskom 1. bataljonu 'The Rifles' i služio dva puta u Avganistanu, oporavio se od teškog ranjavanja zbog kojeg je mogao da umre, piše Dejli mejl. Amin, koga su drugovi prozvali 'Rambo', ranjen je pre dve nedelje u Ukrajini dok je bio u izviđačkoj misiji duboko iza neprijateljskih linija. Rusi su primetili Ramba i njegovu jedinicu, pucali na njih, a zatim ih nemilosrdno granatirali. Amir je završio sa višestrukim ranama od metaka po celom telu, kao i gelerima u oba plućna krila i sva četiri uda.
Uprkos strašnim povredama, Amina su spasili drugovi i, uprkos prognozama lekara, ponovo je počeo da hoda, iako je izgubio većinu osećaja u desnoj ruci i stopalu. Prijatelji sada prikupljaju sredstva da vrate Amina - poreklom iz Bristola - u Veliku Britaniju sa njegovom verenicom iz Ukrajine Helenom Vitvickajom (33) i njenim 10-godišnjim sinom Platonom. Govoreći iz bolničkog kreveta, Amin je za Dejli mejl rekao da je otišao u Ukrajinu čim je izbio rat u februaru. U početku samo kao humanitarac.
Ali kako su se borbe zahuktale, počeo je da koristi veštine koje je naučio u britanskoj vojsci. Prvo na obuku Ukrajinaca, a onda bi se i sam uputio na ratište. Amin je opisao kako se sakrio od granata u plitkom rovu pored ukrajinskog druga poznatog kao "Profesor".
"Bili smo šlem uz šlem, ruku pod ruku dok su projektili padali oko nas. Sledeće čega se sećam je snažan udarac. Osećao sam se kao da me je neko odvukao u podzemlje. Onda sam video crveno. Profesorovo telo je mlohalo kao krpena lutka. Pao je na mene. U tom trenutku sam znao da sam pogođen. Pomislio sam: 'Umirem ovde.' Pa sam to prihvatio. Profesor je umro, nisam više mogao da ga skinem sa sebe", priseća se.
Amin se prisetio kako je vikao drugom saborcu Olehu Šumovu, poznatom kao "Šam" da kaže da je još živ i da mu treba pomoć. On je opisao kako je, iako je i dalje bio pod vatrom, iskočio iz rova i odvukao Profesorovo telo. Tada se Amin suočio sa užasavajućom veličinom sopstvenih povreda: desna ruka mu je visila sa ručnog zgloba, a komad gelera 'veličine konzerve' bio mu je zaboden u desnu nogu.
Iako to tada nije znao, geleri su mu se našli i ispod pancira i probili mu oba pluća. "Gurao sam se i osećao agoniju. Jedino što sam mogao da koristim je moja leva ruka. Ne znam kako sam smogao snage da se izvučem iz tog jarka, ali jesam. Onda sam video kako mi iz noge viri ogroman komad gelera. Izgledalo je kao konzerva. Okrenuo sam se na leđa, a komandir me je uvukao u nekakav zaklon. Pucnjava nije prestala. Počela je kiša i rekao sam svom komandantu 'moraš da me skineš sa ovih stena, ležim ovde na stenama i u agoniji sam'. Rekao mi je 'nisi na stenama, prijatelju, to je geler koji ti je prošao kroz pancir i u leđa. Ali ne brini, ne znam kako, ali ja ću te izvući odavde'", rekao je.
Šaref i Šama su ubrzo spašeni oklopnim vozilima Kozak Varrior i odvezeni u ambulantna kola udaljena 20 minuta, a zatim u bolnicu. Tri komada gelera su uklonjena sa njegovog tela i još se nalaze u staklenoj posudi pored njegovog kreveta. Setio se i kako su lekari stajali nad njim i šaputali da neće izdržati. Ali Rambo ponovo hoda, iako još uvek nema osećaj u desnoj ruci i stopalu.
"Ne kajem se ni zbog čega. Ako sedim kod kuće i imam veštine koje mogu da pomognu nekome, kakvo sam ja ljudsko biće?", zaključio je Britanac Rambo Šaref, koji je u međuvremenu odlikovan ukrajinskom medaljom za hrabrost.
(MONDO)