U razgovoru koji je trajao više od tri sata, dvojica lidera su imali iskrenu i dubinsku razmenu mišljenja o strateškim pitanjima u kinesko-američkim odnosima i regionalnim i međunarodnim pitanjima od velike važnosti.
Generalno gledano, na sastanku su postignuti predviđeni ciljevi jačanja komunikacije, definisanja namera, podvlačenja crvene crte, sprečavanja sukoba, određivanja jasnog pravca i diskusije o saradnji.
U ovom trenutno, kinesko-američki odnosi se nalaze na dnu od uspostavljanja diplomatskih veza, a uzrok tog rezultata su pogrešna shvatanja američke strana o Kini. SAD tretiraju Kinu kao najvećeg rivala, protiv nje su pokrenule trgovinski rat, tehnološki rat, veštački „podigle barijere“, pokušavale su razdvajanje od Kine, pravile „male grupe“ kako bi blokirale razvoj Kine… Upravo su pogrešna ponašanja SAD-a dovela do iskliznuća odnosa iz pravog koloseka. To je i razlog zašto je predsednik Si na sastanku naglasio da bi Kina i SAD trebalo da sa pristupom odgovornim prema istoriji, svetu i svojim narodima, razmotre pravi način za koegzistenciju u novom dobu i pronađu pravi put za razvoj bilateralnih odnosa.
U prethodnom periodu, pojedini američki političari su tražili da se u kinesko-američke odnose dodatno ugradi „zaštitna rampa“. U stvari, ta „zaštitna rampa“ je postojala već od početka uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje. U susretu na Baliju, predsednik Si je istakao da poštovanje osnovnih normi u međunarodnim odnosima i pridržavanje tri kinesko-američka saopštenja, predstavljaju ključ za upravljanje razlikama i nesuglasicama i zaštitu od konfrontacija i sukoba, ali i najznačajniju „zaštitnu i bezbednosnu rampu“ u bilateralnim odnosima.
Pritom je pitanje Tajvana svakako centralno pitanje u temeljnim interesima Kine, temelj na kome su zasnovani kinesko-američki odnosi, kao i crvena crta koju SAD ne smeju niti treba da prekorače. Na sastanku na Baliju, predsednik Si je ponovo jasno pokazao taj stav. Sa svoje strane, predsednik Bajden je ponovio da SAD poštuju uređenje Kine, ne traže promenu njenog uređenja, novi hladni rat i suprotstavljanje Kini kroz jačanje savezništva, ne podržavaju ’nezavisnost Tajvana’ i ne nameravaju da se sukobljavaju sa Kinom. SAD takođe nemaju nameru da se razdvajaju od Kine, niti sprečavaju ekonomski razvoj Kine. U Kini postoji krilatica: Akcija je važnija od govora. SAD moraju da konkretnim akcijama ispunjavaju svoja sve brojnija obećanja, a ne da jedno govore, a drugo rade.
U svetu je danas situacija turbulentna. Jačanje saradnje Kine i SAD-a, kao dve najveće ekonomije sveta, dobra je stvar kako za obe zemlje tako i za ceo svet. Istorija, koja slovi za najbolji udžbenik dokazala je da saradnja dve zemlje donosi obostranu korist, a borba između njih nanosi svima štetu.
Na ključnoj raskrsnici kuda idu dalji kinesko-američki odnosi, sastanak dvojice predsednika je pokazao jasan pravac za razvoj kinesko-američkih odnosa u narednom periodu. U sledećoj fazi, dve zemlje bi trebalo da slede i realizuju važan konsenzus koji su postigli lideri dve zemlje, a posebno SAD treba da sprovedu u delo obećanja predsednika Bajdena, kako bi svetu pokazale iskrenost i odgovornost koju bi trebalo da ima jedna velika zemlja.
Autor: Kineska medijska grupa (CMG)